Teen Queen: мај 2017

Priča o jednom slatkom detetu

14:30

U današnje vreme, kada se živi jako brzo, i kada je potrebno uložiti veliki napor za jedno opuštajuće popodne, bez razmišljanja o raznoraznim problemima i obavezama, prosto nije sebično staviti sebe na prvo mesto, i jednostavno pre voditi brigu o svojim potrebama i željama, nego tuđim. Malo pomalo, gradimo svoj svet, postavljamo zidove i rušimo iste, puštamo ljude u njega, volimo, razočaravamo se, praštamo... Imamo auru oko sebe, i često zaboravimo da postoji i život izvan nje, i da su tamo neki drugi ljudi, neki drugi svetovi. S vremena na vreme možda promolimo glavu, i zavirimo tamo, ali najčešće se brzo uvlačimo u dobro poznato okruženje, jer smo tu bezbrižno ušuškani u ono što je nama sigurno i bezbedno.

Ali da li se nekada zapitate jeli svuda tako? Da li i drugi ljudi imaju svoje bezbedne svetove, gde žive spokojno svoje živote, kao vi vaše? Naša stvarnost, i ono što mi zapažamo, nije svačija stvarnost.

Ljudi imaju svoje probleme. Kao i vi vaše. Ali ljudi se bore. Nauče da žive sa onim što ih zadesi, sa onim što je njihova stvarnost. Ali poenta je da, ako se samo malo potrudimo da razumemo da je neko drugačiji, da ima svoje prepreke, razloge... samo tako ćemo moći da proživimo razna iskustva, sa raznim ljudima, i bolje upoznamo druge, sebe, i jednostavno shvatimo kako svet funkcioniše i šta se krije sa druge strane zida koji sagradimo.

Današnji post je posvećen mojoj drugarici Maji. Ona je dijabetičar. Već osam i po godina. Živi sa time, bori se i ne odustaje.

Nije uvek nailazila na razumevanje okoline, ali zna da to ništa ne treba da znači. Ima prijatelje, nas, koji je mnogo volimo i podržavamo. Uz nju smo kada joj se sloši, i razumemo svako njeno nervozno ponašanje prouzrokovano smanjenom ili povećanom količinom šećera. Svako njeno moram da krenem kući ranije apsolutno je opravdano, jer smo svesne da mora da vodi računa o svojim obrocima i često gleda na sat. Tu smo da se pojavimo u bolnici sa knjigama i cvećem, i makar malo doprinesemo da se oseća bolje i bude srećnija.

Zašto ovo pišem? Iako znam da Maja ne voli da je sažaljevaju, što mi i ne činimo, i iako znam da nije uvek strašno kao što izgleda, mada nekad i jeste, ja ipak pišem ovo. Koliko god sam tu za nju, i slušam je, i pokušavam da razumem, činjenica je da nikada neću u potpunosto moći da razumem ono što ona prolazi ili je prošla. Zato sam, sa ostalim prijateljima, uvek tu za Maju, jer nam ona i njeno prijateljstvo mnogo znače, bez obzira na to da li je dijabetičar ili ne. Jer prijateljstvo je nešto više od toga da zadirkujemo jedni druge zbog bokesti kao mala deca. Majo, mozda ne znamo tačno kroz sta prolazis i kako ti je, ali trudimo se da ti sve olaksamo i budemo uvek tu. Uz tebe.

Ovaj post sam napisala inspirisana tekstom koji je sama Maja objavila na svom blogu (Living Sweet Life), a to je učinila jer je čitala razna iskustva mnogih ljudi i odlučila da sa svetom podeli i svoje. I pokaže da nije crna ovca i nije ništa lošija u odnosu na druge ljude i decu, pa i onu koja su je ranijih godina izbegavala. Samo je drugačija, a to nije mana, već posebnost.

Ponosna sam na svog borca i, kako ona to voli da kaže, slatko dete. ♡

Ako želite da pročitate ono što je napisala, možete to učiniti klikom OVDE.

Instagram: laananass

E-mail: blog.teenqueen@gmail.com

Pethodni post: Gimnazija - da ili ne?

Share |

Gimnazija - DA ili NE?

18:11

Dani maturskih ispita su se opasno približili, i samo što ne nastupe. Kako za male, tako i za velike maturante, maj mesec, i sam jun, veoma su važni. Završiće se jedno značajno poglavlje njihovih života, krunisaće balskom maturskom večeri, a na kraju i upisasti srednja škola ili fakutet. Naravno, ukoliko ste na vreme otpočeli sa pripremama za testove, polaganja, potragom za idealnom haljinom, cipelama... sva ova zbrka od mature će proteći sasvim mirno i bez većih nervnih slomova.

Ja još uvek idem u školu, te neću biti od velike pomoći svima koji završavaju srednju. Ali, kako sam iz osnovne izašla pre dve godine, bez griže savesti vam mogu dati neke savete i podeliti svoja iskustva.

Ono što je mene najviše u tom periodu mučilo, bilo je pitanje upisa u srednju školu. Nisam bila loš đak, naprotiv, vukovac sam, te sam imala jako mnogo poena na prijemnom ispitu i mogla sam u većinu škola lagodno da upadnem. Međutim, problem je nastao kada sam se ja odlučila da ne želim gimnaziju, a onda nisam znala koju bih stručnu školu, pa sam se ipak opredelila za gimnaziju. S tim što ima jedan malecki problemčić, a to je da u Beogradu ima petnaestak gimnazija.

Vagala sam i vagala, i na kraju su mnogi faktori presudili, te sam ja odabrala svoju gimnaziju, napisala je kao prvu želju, i upisala.

I kao neko ko uskoro završava drugu godinu, hoću sa vama da podelim šta to dobijate od gimnazije, koje su prednosti odlaska u nju, mane...

BODOVI

Počeću od bodova. Kako u Beogradu ima stvarno mnogo gimnazija, tako su i brojevi minimalnih poena koje treba imati najrazličtiji. Ne znam kako je u drugim gradovima, ili onima gde postoji samo jedna gimnazija, ali uglavnom njih upisuju učenici sa boljim prosekom i većim brojem poena, mada to ne mora biti slučaj. Tek kada dođe septembar i otpočnu ocenjvanja... tek se onda stvarno vidi da nisu svi bajni kakvi su osnovnoj školi bili. Poenta je da, iako možda niste bili sjajni učenici u prethodnim godinama, a spremni ste da u srednjoj školi učite i date sveod sebe, nemojte odmah otpisati gimnaziju. Istina je da se se treba dosta truditi u njoj, ali ništa vas ne košta da konkurišete i uvrstite je u svoju listu želja.

PREDMETI

Postoje drušveno-jezički i prirodno-matematički smer. Negde i opšti (u mojoj gimnaziji ga nema, pa ću preskočiti pisanje o njemu). Konkretno predmeta što se tiče, u prvj godini je sve isto i dva smera se ne razlikuju uopšte. Ali već u drugoj, pomak je drastičan - i broja časova što se tiče, ali i samih predmeta. A celokupno o gimnaziji, treba da znate da vam maltene svi premeti koje ste imali u osnovnoj školi, ostaju i ovde. S tim što, kako godine prolaze, zavisno od smera koji ste upisali, neke predmete gubite, dobijate, a količina časova istih u nedelji se menja.

GRADIVO

Sada kada smo ustanovili koje predmete imamo, hajde nešto i o samom gradivu da kažem. Dakle, predmeti jesu kao oni iz osnovne, i jesu teme iste, ali gradivo je mnogo puta obimnije i sadržajnije. Lekcija više nije na dve strane ispisana, i prošarana gomilom slika. Sada se radi o par sličica na margini, i desetak strana posvećenih jednoj lekciji, manje-više. I naravno da vam neće sve informacije biti potrebne, ni za test, ni u životu, ali sve je u dogovoru sa profesorom o tome koliko detaljno određene lekcije treba učiti.

MOGUĆNOSTI

Kada zvršite srednju stručnu školu, vi nosite neko zvanje. Kada završite gimnaziju, niko i ništa ste. Šalu na stranu, ali niko neće ponuditi posao mladoj osobi od 19, 20 godina, koja nema nikakvo usmerneo znanje, već vuče samo ono opšte, pola zabporavljeno, iz gimnazije. Tako da, bitno je da zante da vam je fakultet neizbežna opcija.

Dobra strana gimnazije jeste što vas sprema za više oblasti, i pruža vremena da pronađete ono što je za vas i zaljubite se u neku novu nauku. Vama, sa opštim znajem, vrata mnogih fakulteta su širom otvorena, jer vam se nije dogodilo da četiri godine se fokusirate na jedno, a sada imate mesec dana da se pripremite za nešto sasvim drugačije.

Samo je bitno na vreme se odlučiti koji fakulteti su u opcijama, te posvetiti malčice više pažnje predmetima koji bi vam mogli nekda zatrebati. Što nikako ne znači da je dopušteno one koji vam neće trebati da zapostavite, jer godinu morate završiti, a poželjno je sa što boljim prosekom.

DRUŠTVO I PROFESORI

Ova tema, moglo bi se reći, najšira je. Jer, otkad je sveta i veka, na jednom mestu se zadese uvek najrazličitiji ljudi, pa će takav slučćaj biti i sa vašim novim odeljenjem, duštvom i profesorima. Nemojte na prvu loptu suditi o drugima, trudite se da ostavite što bolji utisak o sebi, ali ne pretvarajte se da ste neko ko niste samo da biste se nekome dopali. Videćete, vremenom ćete postati sve prisniji sa određenim osobama, i steći prijateljstva za ceo život. A i atmosfera sa profesorima više neće biti onako zategnuta kao s početka školovanja (iako poklanjanja ocena retko kad ima, a u školi se mora znati ko je profesor, ko đak, i kakva su to pravila koja je obavezno poštovati).

Ja sam se raspisala, ali se nadam da sam nekome od vas pomogla i rešila nekih pitanja. Gimnazije su dobre, pružaju opšte znanje, daju vremena da razmislimo i pronađemo svoj fah, ali ne krijem da ima mnogo da se uči, radi, i ako želite da ostvarite što bolje rezultate, moraćete zaista da date sve od sebe i često zagrevate stolicu.

Na kraju krajeva, štagod da upišete, steći ćete divne prijatelje, steći ćete znaje, i sve će biti u redu. Samo polako imate još vremena da razmislite i odlučite se, dajte sve od sebe i upišite ono što smatrate najboljim izblorom za sebe. Srećno!

Ima li kojih, sadašnjih ili budućih, gimnazijalista među vama?

Instagram: laananass

E-mail: blog.teenqueen@gmail.com

Neki prošlogošinji postovi o školi:

Kratak vodič kroz malu maturu - pripreme za prijemni ispit

Kratak vodič kroz malu maturu - matursko veče

5 saveta za drugo polugodište

Dan pred maturski ispit

Share |

5 načina da savladate matematiku

23:03

Matematika mnogima, a neretko i meni, zadaje mnogobrojne muke i glavbolje. U pitanju je jedan predmet čiji me segmenti ne privlače baš svi, ali moram priznati da se nađe štošta interesantnog među brojevima i oblicima. Međutim, to ne menja činjeicu da je matematika često jako komplikovana i zahtevna, te iziskuje od nas da joj posvetimo punu pažnju i mnogo vremena.

Razmšljala sam, vodeći se ličnim primerom, da sam post ovakog tipa pisala u avgustu, kada je bila povratak u školu sezona, ne bih vam bila od naročite koristi. Ta priznajte, ko još na kraju letnjeg raspusta misli o veštinama savladavanja matematike? Niko, zar ne? Zato vam se ja obraćam danas sa ovom temom, sada kada smo uveliko uplovili u novo, ujedno i poslednje, tromesečje, i kada je krajnje vreme da mali maturanti otpočnu sa pripremama za završni ispit, i donosim vam post o metodama koje ja primenjujem i garantujem da su uspešne kada je znanje iz metematike u pitanju.

Kako zapamtiti formule
Postoje razredi kada ima jako mnogo formula na repertoaru, i nije lako popamtiti sve te površine, obime i baze, a kamoli sinuse, kosinuse, logaritme, kubove... Moj je predlog da se sve te formule ispišu na dva papira - jedan malo veći i jedan manji. Taj veći zalepite na vidno mesto u sobi, u blizini radnog stola, ili prosto neka vam na njemu stoji. Manji ćušnite u pernicu ili svesku iz matematike, te kada radite zadatke neka vam uvek bude pri ruci. Vremenom ćete primetiti kako sve manje i manje gledate svoje 'puškice', a to će definitivno značiti da ste formule naučili i spremni ste za test.

Redovno vežbanje
Sada, kada imate sve formule na jednom mestu, pročešljajte zbirku i provežbajte pokoji zadatak. Ako želite da se poboljšate u matematici, zaista je bitno da redovno radite zadatke, makar 10 na dnevnom nivou. Budite iskreni, sve ono što se na času vežba, nađe se i na ocenjivanju, doduše nekad i mnogo komplikovanije (tužna priča svakog učenika). Ali, uglavnom je sve na istu foru i ključ leži sano u vežbanju i upornosti. I neodustajanju, naravno.

Pažnja na času
Svakoga od nas ponese katkad atmosfera na času, neki šušanj, ili priča sa drugaricom ispred ili pored sebe, ali ne smemo dozvoliti sebi da to preraste u opštu nepažnju na času, jer nećemo ostaviti dobar utisak pred profesorom ako delujemo nezaiteresovano, a i što je bitnije, nećemo čuti nešto vrlo važno, a samim tim i naučiti kako se rešava određena vrsta zadataka. Vidite i sami čemu samo malo nepažnje na šasu može odvesti... Skoncentrišite se tih 45 minuta, dajte sve od sebe, a posle na odmoru raspravljate o omiljenoj knjizi ili liku iz serije do mile volje.

Časovi van škole
Koliko god da se trudimo, ili da dajemo sve od sebe, nekada jednostavno ne ide. Niko nije savršen, pa tako neće svakopme sve oblasti leži odlično i biti lake za savladadati. Nije sramota ne znati, pa sam9m tim i pitati za pomoć. Potražite je tamo gde ste sigurni da ćete je i dobbiti, bila to dopunska nastava, viđanje sa drugaricom zarad učenja, ili neki privfatni čas. Vi znate najbolje šta će vam prijati.

Digitron, ne telefon
Koliko vas koristi telefon, jer vas mrzi da idete do fioke po dogitron i lupkate po njegovim dugmićima? Hajde, priznajte, neću vas grditi, i meni se dešava. Ali ipak ću vas posavetovati da se ne prepustite porivu i koristite telefon, jer jako je malo rastojanje od kalkulator do wi-fi, a i sami ste svesni da, ako se odlučite da ipak bacite pogled na novosti društvenih mreža, biće to mnogo više od jednog pogleda, i ništa od brojki zbog kojih ste prvobitno uzeli telefon u ruke.

Kako vi savladavate matematiku?

Koji vam je omiljeni predmet?

Instagram: laananass
E-mail: blog.teenqueen@gmail.com
Prethodni post: Kako biti i ostati u dobrom raspoloženju

Share |

Kako biti i ostati u dobrom raspoloženju?

00:32

Budimo se rano, jer obaveze zovu. Na spavanje odlazimo kasno, jer opet obaveze zovu. Radimo mnogo toga što zapravo ne želimo, i u čemu ne uživamo, a zašto? - Jer obaveze zovu. Živimo užurbanim životom, stalno smo u pokretu, jurimo za nečim, pokušavamo da stignemo... a ni samo ne znamo šta.

U svoj toj zabludi i vrtlogu u kom se nalazimo, prosto smo skloni da katkad zaboravimo, makar i nesvesno, sitnice koje nas raduju i ono do čega nam je zaista stalo. Samim tim, i naše raspoloženje više nije onako vedro i primamljivo kakvo je bilo, već smo kao mali pokisli miševi.

Ja sam odlučila da to u svom životu promenim, i počnem dublje da dišem. Vreme je da se nekada prikočim, zastanem, porazmislim... i pustim stvari da teku onako kako su pošle. Videćete, čim malo pokažete ravnodušnosti, i samo zažmurite, pritom nabacite jedan 'od uha do uha' osmeh na lice, svet postaje mnogo lepiši. Kada se rasteretimo gomile gluposti i sitnica koje nosimo na leđima, naše raspoloženje se automatski popravlja. Stoga, ovo je jedan izuzetno pozitivan post, sa savetima kako biti i ostati u dobrom raspoloženju. Uživajte!