Baš baš dugo nisam napisala neki recept, a svašta sam nešto pravila. Da budem iskrena, nedostajalo mi je fotkanje postupaka, a zatim i krajnjeg rezultata mog eksperimentisanja sa hranom. Međutim, ovog puta je prilika bila itekako specijalna - prvi rođendan bloga. Pa moralo se divno provedenih godinu dana proslaviti uz neki lepi slatkiš. Odlučila sam se za pravljenje torte, jer mi je najlakše da svećice ubodem u šlag. Malo Plazme, malo želea, kruna kao ukras, i dobitak je savršeno jestivo zadovoljstvo za ove hladne dane. Uživajte!

Na slici iznad vam pišu sastojci koji su neophodni, a ja ću vam objasniti postupak, koji je krajnje jednostavan. Dakle, prvi korak je da u jednu činiju sipate svu Plazmu i njoj dodajete malo po malo soka. Mešajte sve to rukom, i znajte da je gotovo tek kada dobijete čvrstu smesu. Dakle, pazite da ne preterate sa sokom (što se meni davno desilo, pa sam dobila kašu umesto čvrste smese...) i znajte da treba da bude gusto i stoji samostalno. 

Kada ste to uradili, smesi dodajete žele, prethodno iseckan na kockice. Sve to rukom pomešate da se lepo sjedini, pa na tacnu na kojoj će vam torta stajati izručite vašu smesu. Sledi da je lepo i ravnomerno blikujete. Moram da vam kažem da je količina želea odokativna i zavisi isključivo od vašeg ukusa. Tu sam da vam predložim i da ako ne preferirate žele, možete koristiti krem-bananice ili suvo gtožđe, ili pak kombinivati - odluka je na vama. 

Ostalo je još umutiti šlag i dekorisati tortu. Ja sam dodala malo crvene boje i nacrtala okvir i krunu, kao simbol svog bloga. Kasnije sam zabola i svećicu, a pomenula sam već kojim povodom je ovaj gest izazvan. :D

I to bilo to. Lako je, zar ne? Nema puno sastojaka, bez šećera je, brzo se sprema... odlična poslastoca za hladne dane. A i što baš danas ne biste odlučili da iznenadite članove porodice? 

Ako napravite išta slično, volela bih da mi pošaljete fotografiju i javite kako je ispalo, putem mejla ili Instagrama. 

I još samo jedna stvar, ako planirate da pravite tortu za neku veću priliku, odnosno za više ljudi, predlažem duplu meru svega, jer, kao što vidite na slikama, moja torta nije izuzetno velika i brzo se pojela.

Post o rodjendanu bloga: OVDE

Mail: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: ananass_tq

Kakve vi slatkiše najciše volite u hladnim decembarskim danima?

Kao poput kakve svetske metropole, naš Beograd je ove godine daleko nadmašio svoj prošlogodišnji izgled. Sijalice i lampioni svetle skoro svakom njegovom ulicom, u najrazličitijim oblicima. Retko koje drvo nije obmotano svetiljkama koje obasjavaju sve oko sebe. Jelke su uveliko okićene, izlozi radnji, kafića, tržni centri... sve je potpuno progutala praznična atmosfera, koja može samo osmeh da izmami.

Ponesena željom da malo duže uživam u lepotama svoga grada, a i da napravim nekoliko divnih fotografija, za pamćenje, sa drugaricama sam prošetala našom najpoznatijom ulicom, a usput smo se ugrejale i u jednom od brojnih kafića, uz finu mirišljavu sveću i toplu čokoladu sa lešnikom.

Mi smo uživale, a vama ostavljam da se uverite u to kroz slike koje ću vam pokazati. Ako se ipak u decembru ne nadjete u Beogradu, odvojite jedno veče i prošvrljajte najsjajnijim ulicama vašeg grada, ne sumnjam da je prelep i da će vam itekako prijati.

Napolju jeste hladno, ali grad je ušuškan i odiše toplotom i prazničnom čarolijom.

Gde vi volite da šetate u decembru?

Godinu dana pisanja za javnost. Godinu dana fotografisanja. Godinu dana razvijanja hobija. Godinu dana pronalaženja podrške. Godinu dana uređivanja ličnog internet kutka. Godinu dana produktivnog iskorišćavanja inspiracije, kreativnosti i slobdnog vremena. Godinu dana upornosti, neodustajanja. Godinu dana pronalaženja samopouzdanja. Godinu dana sticanja novih prijatelja. Godinu dana rađenja onoga što volim i što me istinski iskupnjava. Godinu dana istrajnosti da ostvarim nešto. Godinu dana razvijanja talenta. Godinu dana hoda uzlaznom vijugabom linijom. Godinu dana blogovanja.

Ljudi moji, moj blog je napunio jednu godinu i proslavlja svo prvi rođendan. Ja sam presrećna. Presrećna što sam istrajala u nečemu, bila dovoljno hrabra da radim ono što me ispunjava i usrećuje, i sve to podelim sa nekim. Nailazila sam na ogromnu podrušku sa vaše strane, uvek ste bili tu i davali mi raznorazne savte, hvale, konstruktivne kritike i delili svoja mišljsnja i priče sa mnom.

Sve je počelo kao ideja, kao prvi post, kao jedan uzdržani tektić prestavljanja. Sve se razvijalo, prvi članovi su se pojavljivali, komentari pristizali. Važnost bloga je postala jako velika za mene i on je stao ispred mnogih stvari. Ali nije mi žao što sam štoşta njime zamenila, jer mi je on mnogo toga pružio. Naučio me je izuzetno važnim lekcijama.

Samo jedna od njih je da se trud koji uložite, volja koju pokazujete, jaka želja koju imate, uvek, ali uvek isplati i odvede na pravi put. Razvila sam svoju kreativnost i naučila kako da je koristim. Zavolela sam fotografiju. Poboljšala pisanje i samo pravljenje slika aparatom. Naučila šta mi je bitno i do čega mi je zaista stalo. Shvatila sam mnoge činjenice i razumela neke svoje stavove. Razgraničila bitno od nebitnog. Organizovala se. Upoznala veliki deo sebe i shvatila čime zapravo želim da se bavim u životu. Učvrstila sam vezu između sebe i svojih snoba, kao i postavila znatne ciljeve ka kojima ću koračati. Oslobodila sam se, postala samopouzdanija. Nije me briga ako sam drugačija, jer razlike među svima nama su ono što zapravo čini nas same. Uradila sam mnogo toga po prvi put.

Ukratko, vodila sam svoj blog, i ni malo se ne kajem tome. Promenila sam se, i iako sam nekada pomalo nostalgična za starijom verzijom sebe, na sebe sadašnju sam mnogo ponosna, kao i na činjenicu šta mi je  blog pružio. Uradila sam nešto posebno za sebe i definitivno se isplatilo. Mnogo toga sam stekla, shvatila, naučila... Ali neću stati - ne sada kada znam šta želim i puna sam ideja i volje. Ne sada kada imam na pretek inspiracije i želje da nastavim da se bavim ovim svojim divnim hobijima. Ne sada kada imam vas - vas koji mi mnogo značite i činite veliki deo mog života. Puno vas volim i ponosna sam i na sebe, i na vas. Hvala vam za divnih godinu dana kojih ste proveli sa mnom, u mom malom internet kutku koji postaje se veći i raznobojniji! ♡

Znam da je ovo što radim i stvaram apsolutno ispravno, i nastaviću da radim ono što mi sopstvena mašta i srce nalažu.

Odluka da vodim blog i podelim sa svojim čitaocima deo sveta koji sama gradim, definitivno je jedna od boljih koje sam i životu donela. :)

prvi post: Nešto kao uvod

Mail: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: ananass_tq

Šta je ono što najviše volite na mom blogu, a šta biste najradije promenili? :)

Zašto često mislimo da nam roditelji ne žele dobro i da pokušavaju da nam naude svojim grdnjama? Zašto ne pronalazimo ništa ispravno u njihovim zabranama? Zašto 'isključimo' uši na njihove savete i pravimo se da ne služe ni čemu? Zašto ih ne gledamo kao prijatelje, ili bar pokušamo, umesto da odbacujemo kada žele da nam pomognu? Zašto se čini da ne cenimo njihovu istinsku ljubav i sve što nam pružaju, ni ne pokušavajući da bar malo uzvratimo? 

Ne znam odgovore na pitanja gore postavljena, ali sam itekako primetila da se u poslednje vreme sve češće dešava da tinejdžeri, pa i mlađa deca, ne poštuju svoje roditelje i sve što njima dobijaju, već se ponašaju onako za šta sam postavila pitanje Zašto?

Meni se bezbroj puta dogodi da se naljutim na roditelje, sporečkam sa mamom, odgovorim tati, smatram da ne razumeju, ljutito izađem iz sobe... Ali ubrzo shvatim da time ništa ne postižem i ne dobijam, ni ja, ni oni. 

Kada smatram da me ne razumeju, volim da sednem sa njima i popričam, objasnim. Stalo mi je do njihovog mišljenja, makar ih pitala za savet oko boje majice, ili neke malo ozbiljnije teme, jer znam da će biti iskreni i apsolutno dobronamerni. Možda zvuči kliše, ali zaista njihovi saveti su zlata vredni - ne samo roditelja, već svih starijih osoba. Istina je da nam neće svaki biti neophodan, i da nekada zaista ne možemo upoređivati vreme njihove mladosti, i dvadeset prvi vek - vreme naše mladosti, ali moj vam je savet da ipak poslušate sve što roditelji imaju da vam kažu. Zabeležite negde u mozgu to, i kad tad će izviriti i pokazati se itekako korisnim. 

Roditeljima zaista nije u interesu da nas lažu, prevare, ili žele loše. Ne, oni su ljudi koji su nam podarili život, i na njima je da nas izvedu na pravi put. U potrazi za tim putem, biće mnogo rasprava, prepirki, padova, ali i uspona i naučenih lekcija. Mi smi njihovi, nešto najvrednije što imaju, i zato treba neizmerni da smo im zahvalni na svemu što nam pružaju i ulažu u nas. Treba bezuslovno da im uzvraćamo ljubav, budemo otvoreni sa njima, i prosto izgradimo neki odnos,pre svega zasnivan na iskrenosti i ljubavi. Jer, ko nam je bliži do samih roditelja? Niko. 

Uvek tu za nas, iako se nekada ne čini tako. Spremni da nas nauče, bodre, podržavaju... 

Cenite to što imate, jer jednog dana zaista može biti kasno. Ne dozvolite sebi da protraćite ljubav jedinih ljudi na planeti koji vas istinski vole i kojuma ste na prvom mestu.. Ne opirite se njihovom zagrljaju i kvalitetno koristite trenutke koje imate pred sobom. Ne zaboravite koliki ste srećnici što ih imate kraj sebe.

Mama, tata, volim vas i puno mi značite!

Ovaj post je kolab sa Alijom, devojčicom bujne mašte i ogromnog talenta. Ona ima blog, tako da ga obavezno posetite i pročitajte njen post na ovu temu, a potom se i učlanite, da biste ni u budiće čitali njene predivne tekstove o najrazličitijim temama. Videćete, potpuno će zadovoljiti vaša očekivanja.

Alija, drago mi  je što smo sarađivale, i evo još jednom izvini zbog mog silnog odlaganja. ♡

Koliko vama roditelji znače?

Na koji načim im pokazujete da ih volite i cenite?

Mada ima dosta onih koji i dalje žive u uverenju da je u toku 2015. godina, ništa ne menja činjenicu da je danas prvi decembar, i to koje - ni jedne druge do 2016. Dragi moji, spremno ili nespremno, uplovili smo u poslednji mesec ove čudesne godine. Za čitavih 30 dana, sedećemo i odbrojavati sate i minute, a potom i sekunde, do ponoći, kada ćemo sa osmehom na licu kročiti u sasvim novu godinu, i započeti ispisivanje još jednig poglavlja naših života. Nije ostalo mnogo, a tako puno toga treba uraditi. Utisci se polako sumiraju, želje probiraju, pokloni spremaju, ukrasi otpakuju, specijalno veče planira, uzbuđeno se odlazi u šopinge, liste se pišu, stavke štikliraju, a uz sve to ideje pršte na sve stane... Zaista jedan haos oko nas, ali i u našim mislima. Ali, sve to uzbuđenje i mešanje osećanja, sve je to lepo i tu jer treba da bude tu. Treba da imamo slatke muke oko odabira boja za ukrase za jelku. Treba da smo neodlučni oko kombinacije za novogodišnju žurku. Treba da se upletemo u lampice i jedva ispetljamo iz njih. Treba da satima pretražujemo i rovarimo po prodavnicama, a onda se vratimo i kupimo prvu stvar koju smo videli. Treba da nekome dragom pošaljemo čestitku, ili napišemo pramo pismo. Treba da bez griže savesti probamo sve mamine i babine djakonije. Treba da manično fotografišemo lepotu koja nas okružuje, i ispunjava. Treba da izmamimo nekome osmeh. Treba da se valjamo u snegu, pravimo anđele i Sneška, koliko god godina imali. Treba da se iskreno radujeno prvim pahuljama, i hvatamo ih promrzlin šakama. Treba da ispunjavamo poslednje neštiklirane stavke sa TO DO 2016. liste. Treba da maštamo. Treba da sastavljamo nove liste i postavljamo nove ciljeve. Treba da sve bude euforično. Treba da verujemo u sebe. Treba da sve radimo sa osmehom na licu. Treba da blistamo, kao najsjajnije novogodišnje lampice. Treba da se radujemo kao dete svakim pakeriću ispod jelke. Treba da uživamo u malim stvarima. Treba da iskorostimo čaroliju decembra. Jer, decembar je zaista magičan, i to ćemo shvatiti samo ako se malo potrudimo da ga svojim plućima i osetimo. Ne znam za vas, ali ja sam preuzbuđena. Zvanično podešavam december mood na turn on!

Kako vi doživljavate decembar?

Mail: blog.teenqueen@gmail.com

Instagam: ananass_tq

Jesenja cozy atmosfera, koja će kroz manje od jednog meseca preći u zimsku, svima je dobro znana, bar iz filmova ili sa slika. Udobna posteljina, dugi rukavi koji prelaze zglobove, mekana garderoba, najčešće džemperi, pufnaste kućne papuče, make-up minimalan, ili pak bez njega, šolja vrelog napitka u jednoj, i knjiga primamljivog naslova u drugoj ruci. Iz činije dopire do naših nozdrva miomiris tek pečenih čajnih kolačića - baba se ovaj put baš potrudila. Mada i pita sa jabukama i cimetom ne privlači manje pažnje. Da nastavimo, oko nogu se prepliću vunene termo čarape i kabl lap-topa, jer je ipak potrebno napuniti bateriju za nove epizode omiljenje serije. Kiša dobuje po prozorima, praveći barice po travi u dvorištu, ali nas smiruje taj zvuk nemirnih kapljica koje bezbrižno lupkaju i odlaze svojim putem. Par bundeva, ili pak ožutela šuma - prekrasna slika za pozadinu telefona, iz koga dopiru tihi zvuci najdraže pesme. 

Zar ne zvuči sve to divno? Zanemarićemo činjenicu da tinejdžeri uglavnom jesenje dane provode uz školske udžbenike, dajući sve za trunčicu slobodnog i bezbrižnog vremena. No kada ipak imamo to vreme koje ne moramo provesti za radnim stolom, praktikujemo nekakvu svoju cozy atmosveru, koju smo prilahodili sebi. Ali kada treba da se izađe iz kuće, i boravi malo duže van udobnosti svoje tople sobice, e tada nastupi realnost. Hladno je, duva vetar, oči se skupljaju od nadolazeće bujice kose i pramenova koji ulaze u usta, da ne govorim o frizuri, u koju vetar obavezno mora da umeša svoje prste... Šake su promrzle, nos pocrveneo, a stopala bukvalno zaleđena. Ne daj, Bože, da ste negde krenuli bez hulahopki i u pocepanim farmerkama.

Stoga, ja sam odlučila da sa vama razmenim par saveta, kojih se lično ja pridržavam, a pomažu mi i da van kuće održim tu neku cozy atmosveru na koju sam navikla u svojoj sobi. Uglavnim su saveti vezani za školu, jer dobar deo dana provodimo tamo, ali ih možete praktikovati u kojoj god se ustanovi pojavili. Pa krenimo!

Za početak, pokušajte da ze izborite za mesto kraj radijatora. Jesu oni namenjeni da greju čitavu učionicu, ali prosto je logično da se nećete (toliko) žaliti na hladnoću ako ste tik do izvora toplote (i u svakom trenu ga možete naprosto obgrliti i obaviti ruke oko njega :D)

Sledeća stavka jeste oblačenje. Dakle, bez hulahopki ne napuštajte toplinu svog doma. Pocepane farmerke ne dokaze u obzir, jer je to kao da ste širom otvorili vrata hladnoći. 

Za obuću preporučujem čizme. Ali ne neke džombaste, jer ipak govorimo o cozy atmosferi. Dakle, opredelite se za neke udobne i pune krzna. A možete im dodati i ove slatke grejače, jer će baš izgledati preslatko i tumblr, zar ne? (Gde sam ja nabavila svoje? - Zaful sajt, ovde).

Zaboravite na kratke rukave, i ne pomišljajte na tanke bluze. U ovom slučaju, u obzir dolaze samo široki duksevi i debeli džemperi, u koje ćete moći prosto da uronite i pomislite da ste kod kuće. Takođe, možete odabrati i neki fora duks, naravno mekan iznutra, čisto radi boljeg osećaja. (Predlog - slatki panda, kog sam poručila sa Zaful-a).

Na času je možda nepristojno, ali na odmoru niko ne zabranjuje da glavu uvijete u meki šal ili kapuljaču sa pufnastim okvirom. No, nemojte ipak odmore provoduti sklupčani tamo sa strane, jer bar za to može da pričeka povratak kući.

I poslednja stavka koju bih sa vama podelila danas, jeste da pod hitno sebi nabavite nekakav termos (predlažem da zavirite u Jumbo radnje, jer zaista imaju kvalitetan i povoljan izbor). U njega sipajte čaj ili kafu, ili bilo koji napitak uz koji se opuštate kod kuće, a na odmet nije ni da ponesete koji kolačić od kuće - svakako je zdravija užina od kesice čipsa iz prodavnice.

Gmail: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: ananass_tq

Kako vi zamišljate savršenu cozy atmosferu van kuće?

Iskrena da budem, nedostajao mi je zvuk seckanja kartona. Ako tome još pridodam i miris ovog suvog lišća, koji se poigrava mojim nozdrvama, dobiću jednu divnu jesenju atmosferu. Možda grad već par nedelja svetluca. Možda sve to izgleda prelepo. Možda se decembar i praznici bliže. Možda se za više od mesec dana smenjuje godišnje doba. Ali ja se ne obazirem na to mnogo. Jeste grad divan, lampice prelepe, i neka je sjajno naći se u centru grada kada padne mrak, ali sve to ne menja činjecu da je jesen i dalje u punom jesku, a ja neću žuriti da iz nje izađem. Radujem se ja i zimi i praznicima, ali rešila sam da ovogodišnju jesen iskoristim masksimalno i iz nje iscrpim što je mogućno više, stoga decembar i sve ono što taj mesec donosi može malo da pričeka. Bar dok novembar traje. :D

Ja sam odlučila da napravim pauzu u učenju i malo pogledam šta to imam od materijala u fioci. Aha, tu su makaze, lepak, karton, kanap... ali jesen je, pa što ne bih iskoristila njeno najveće obeležje - opalo porumenelo lišće? Osmislila sam nešto jako interesantno, napravila, škljocnula aparatom par puta, u nameri da vam pokažem svoj mali izum. Ne znam kako bih ga nazvala, ali svakako je nešto što predstavlja lepi ukras za vaš radni sto, dajući mu tu neku toplu jesenju notu, ali i lični pečat, ako pogledamo činjenicu da oslikava početno slovo vašeg imena. :)

Postupak je lak, a ni materijala vam ne treba puno. Šta treba da koristite, piše vam na slici iznad. Postupak nije komplikovan, pa nije neophodno ni da vam detaljno objašnjavam. Naime, karton obložite jednobojnim papirom, a zatim sa jedne strane nalepite lišće. Možete koristiti bilo koji lepak ili kao ja, obostrano lepljivi selotejp. Na jednobojnom papiru, ili u boji (mada je meni lepše u ovom slčaju jednobojno), iscrtajte slovo koje želite, početno vašeg imena na primer, i napravite makazama rupu u papiru u obliku tog slova. Zatim taj 'bušni' papir nalepite na karton na kome se nalazi lišće i to je to. Većina posla je urađena. Ono što je preostalo jeste da smislite šta ćete sa ukrasom. Možete napraviti kukicu od kanapa i okačiti na vrata ili zid, kao sliku. Ja sam od kartona napravila ovaj 'držač', pa meni stoji na stolu kao kada bih stavila ram za sliku. 

Ako ovo napravite, volela bih da mi pošaljete sliku na Instagram ili mail, da vidim kako vam je ispalo. Uvek se raduje kada mi neko od vas pošalje fotografiju onoga što napravite po mom predlogu. :D

Da li ste već uplovili u praznične čarolije ili uživate i dalje u inspirišućoj jeseni?