Prošlo je neko vreme od mog poslednjeg posta. Napravila sam pauzu nešto jaču od mesec dana, i to vreme nepisanja sam iskoristila da malo porazmislim o svemu. Razmišljala sam o smislu bloga, o svojim tekstovima, načinu na koji se oni menjaju s vremenom, o svojim hobijima, o onome šta želim zapravo... Došla sam do zaključka da mi ovaj moj blog znači više nego što sam mislila.

Gore spomenuto vreme nepisanja odnosilo se samo na blog, i ova vrsta pismenog izražavanja mi je jako nedostajala. Bila sam ja aktivna na tom polju, nisam zapostavila knjigu kojom se bavim, ili neke privatne tekstove, ali uprkos svemu tome, obraćanje vama, međusobna interakcija, iznošenje sopstvenih misli i ideja... zapravo sve što čini ovaj moj blog svet, lični internet kutak, sve to mi je nedostajalo. Sada sam sigurna da, uprkos generalnoj sve većoj ljudskoj nezainteresovanosti za pisanu reč, uprkos tome što se većina toga svela na lični interes, internet popularnost i dobijanje besplatnih stvari, uprkos nekreativnosti, neambicioznošću, monotonošću i nedostižnim standardima koje pojedinci postavljaju a kojima smo neretko okruženi, ja, eto, neću odustati od blogosfere, za koju moramo nažalost priznati da nije u svom najboljem izdanju ovih dana. Ali, ja smatram da zajedno možemo da vratimo blogosferi njen pun sjaj, da učinimo nešto veliko, i još veće, samo dok radimo ono što volimo i ne zanosimo se masom koja ide u pogrešnom pravcu.

Birajte svoj put sami.

Čitamo se dalje!

Mlada sam, ali mogu se pohvaliti činjenicom da me je 21. vek, baš ovaj u kome živimo, naučio mnogo čemu. Za početak, davno sam shvatila da je svako kovač sopstvene sreće, i da su ljudi ti u čijim se rukama konci nalaze. Oni strvaraju izume, uništavaju prirodu, postavljaju standarde i određuju šta je to društveno prihvatljivo, a šta ne, kritikuju i osuđuju, biraju put svoje sudbine, istovremeno se žaleći na isti. Sve u svemu, ljudi su ti koji  biraju da vode jedan užurbani život, a da pritom veoma često padaju i sapliću se o zamke koje su sami postavili.

Međutim, kažu da gde postoji crno, postoji i belo. Samim tim, ljudi su zaslužni za lepa umetnička dela, divne knjige koje postoje, osmehe koje upućuju jedni drugima, bezbednost svojih kućnih ljubimaca, zaslužni su za pripremanje ukusnih kolača, pisanje emotivnih stihova, gajenje šarenog cveća, voća i raskošnih vrteva, zaslužni za popodnevna ispijanja kafa ili čajeva, uživanje u dugim razgovorima, igranje na drvenoj pozornici ili filmskom platnu, za sopstveno radovanje sitnicama i usmeravanje lične pažnje na ono što zaista vredi. Ljudi su ti kojima je podarena pamet da misle, donose odluke i biraju na koj inačin će svoju kreativnost iskoristiti. Ljudi su ti koji mogu da izaberu.

Ti si čovek, imaš pravo da misliš svojom glavom i da jedino čemu ćeš se povinovati budu tvoje želje i tvoje potrebe. Biraj da ne žuriš, da ne trčiš kroz ovaj lepi život u kome si se zadesio. Biraj da mudro koristiš ono što ti je priroda dala, i da još mudrije i sa zahvalnošću vratiš. Biraj da stvaraš, da upotrebljavaš maštu, da otkrivaš šta je život, i šta za tebe on predstavlja. Biraj da pomažeš drgima, da budeš dobar i pošten, da znaš koji su prioriteti i šta je ono do čega ti je iskreno stalo. Biraj da voliš, da osećaš, da opraštaš drugima, sebi... Biraj da sve što radiš radiš i prihvataš sa osmehom. Biraj da živiš život punim plućima, jer samo jedan imaš.


Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prtethodni post: Prioritet ili navika?

Pre 17godina, peti januar je postao jedan bitan datum u mojoj porodici. Nekoliko godina kasnije, i meni se omilio kada sam postala svesna njegovog značaja. Otada, svake polovine decembra ja nesvesno počnem da odbrojavam dane i radujem se tom petom između novogodišnje noći i Božića. Tog dana, telefon bruji od poruka i poziva. Čak i oni koji dolaze sa fiksnog telefona, zasigurno su upućeni meni. Tog dana, dobijam poklone od meni veoma dragih osoba. Tog dana duvam svećice i sečem tortu, a uzimam i prvo parče - ono koje je nepisanim pravilom obećano slavljeniku. Tog dana, petog januara, proslavljam svoj rođendan.

Danas je jedan od takvih dana. Budim se ranije nego inače, iako je raspust. Ulazim u dnevnu sobu sva nasmejana, a brat mi čestita divan dan. Spremam 'specijalan' doručak i sporo jedem, usput odgovaram na poruke i čujem se sa mamom i tatom koji su na poslu, ali misle na mene. 

Ostatak dana se osećam nekako posebno, svečano, ipak imam jednu godinu više no juče, pa je red da se polako privikavam na tu činjenicu.



Kako postajem starija, to mi je teže da shvatim da više nisam tako mala i da se, polako ali sigurno, sada već približavam punoletstvu. Počinjem da shvatam neke stvari, da budem svesna izvesnih činejnica, da sumiram ono što već znam, obećavam sebi, zadajem nove zadatke i prioritete... Iako se svakoga dana trudim da beskrajno poštujem sebe i držim se svojih stavova, nekako na svoj rođendan osećam potrebu da se malo zaustavim, porazmislim, preispitam sebe, i što je najbitnije, obećam.

Ove godine, u pauzi između odgovaranja na poruke, premazivanja kiflica i posipanja susamom, šminkanja, pravljenja mesta na čiviluku za jakne u predsoblju, i ostalih rođendanskih obaveza, ja zasigurno nađem vreme koje posvetim sebi. Ovog dana, evo baš sada i ovog trenutka, ja obećavam sebi da ću se potruditi da mi ovo bude najlepša godina života do sada.

 Zabranjujem sebi provođenje vremena sa osobama sa kojima naprosto ne mogu pronaći zajednički jezik. Zabranjujem sebi nerviranja oko sitnica, ili onoga na šta najverovatnije ne mogu uticati. Zabranjujem sebi da budem previše dobra i dajem mnogo sebe onima koji ni mrvu nisu zaslužili. S druge strane, opraštam sebi na svim greškama koje sam ikada načinila. Shvatam da sam čovek, da imam mane i nisam bezgrešna ili savršena, te opraštam sebi na svakoj 'gluposti' koju sam ikada sbi dozvolila. Obećavam da ću nastaviti da otkrivam sebe, ulažem u ono što volim, radim ono u čemu uživam, ma šta god to tog trenutka bilo. Neću se prisiljavati na druženje sa osobama samo iz navike, niti na bavljenje aktivnostima koje su me nekada interesovale, a više mi ne pričinjavaju zadovoljstvo. Bitni su prioriteti, a ne glupe navike. Obećavam sebi da se neću zanemarivati, da ću nesebično biti sebi na prvom mestu, da ću prihvatati pad ili onda kad nisam u pravu, ali i da ći braniti sebe kada jesam. Ili ću se prosto povući onda kada znam da od objašnjavanja vajde nema, i da ništa time ne dobijam. Zabranjujem sebi da ikada  menjam sopstvene ciljeve i stavove zarad tudjeg mišljenja. Poštovaću sebe i svoje odluke maksimalno. Neću kriviti sebe za ono za sta nisam kriva, ali ću pohvaliti i biti ponosna zbog ličnih uspeha.
Obećavam sebi da ću se truditi da budem uvek nasmejana i pozitivna, da neću prestati ikada da maštam i stvaram, i ispoljavam sopstvenu kreativnost, jer to je otprilike ono što je meni najbitnije, i što mom životu pruža određeni smisao.

Srećan mi sedamnaesti.


post pisan 5.1.2018.

Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prehodni post: 'Nova godina, nova ja' i ostale praznične laži

Tražim prave reči da započnem svoj prvi post u 2018. godini, ali ne uspevam da ih pronađem. Možda je tako jer prave reči ne postoje, ne mogu se samo stvoriti i stajati mi nad glavom, usput ispisujući tekst mi smo prave reči. Ono što mislim, to ću i napisati, pa ako mi se dopadne, ispostaviće se pravim. 

Pre svega želim da vam poželim srećnu Novu godinu i sve praznike oko nje. Želim vam mnogo mnogo sreće, zdravlja i ljubavi, i iako mnogi to kažu reda radi, ja se od srca nadam da će nam ove tri stvari svima ispuniti predstojeću godiu. Jer ako sam nešto u 2017. naučila, a to je da ako se nema zdravlja, sreća ne može biti zadovoljena. A ako nismo okruženi ljubavlju i iskrenim prijateljima, ni ono što narušava zdravlje ne može se premostiti.

 Pred nama je jedna sasvim nova godina, ili što bi drugi rekli, nove šanse, nove avanture, nova zbivanja, planovi, odluke... Sve to stoji, ali zar je zaista potrebna nova godina da bismo nešto uradili od svojih života? Zar je potrebno da sat otkuca ponoć, a na telefonu piše 1. januar da bismo se trgli i konačno krenuli u ostvarivanje sopstvenih ciljeva? Reći ću vam nešto - ništa od toga nije neophodno. To što ste živi i što ste sada tu gde jeste, e to je sasvim dovoljno. Treba vam još samo malo volje i hrabrosti, jer verujem da snova imate. Verujte sebi da ste spremni da sada, baš sada i ovog trenutka, učinite prvi korak, makar malecki, ali korak ka ispunjenju jednog sna. Ne treba da se plašite da radite ono što volite, ne treba da čekate sutra, jer sutra neće ništa promeniti ako vi razmišljate kako ćete početi od sledećeg ponedeljka, sledećeg prvog u mesecu, sledeće godine čak.

Ali ako i razmišljate tako, reću ću vam da je ova godina već počela, januar takođe, a prvi je bio u ponedeljak. Da li ste već otpočeli sa onim što ste sebi u novogodišnjoj noći obećali? Nadam se da jeste, jer ako niste, brzo treba da uzmete papir i olovku u ruke, ispišete svoje ciljeve i prioritete, i da prionete na posao. 

Vreme prolazi, sat otkucava, a 2018. je pred nama. Želim vam mnogo uspeha u svemu što radite, ali da to bude ono što volite i u čemu pronalaziite se. Želim vam da uživate u svakom danu i da na kraju istog budete zahvalni na svemu što ste proživeli. Želim vam da se radujete izazovima i prihvatate ih uzdignute glave, u nadi da ćete dati sve od sebe i zablistati. Želim vam da budete svoji i radite na sebi, da vas tuđe mišljenje ne dodiruje sve dok ste vi srećni i zadovoljni sobom. Okruite se aurom pozitive i pokažite sebi koliki ste borac. 

Svaki dan je sjajna prilika da se započne nešto novo, stoga ne čekajte ni petak, ni ponedeljak, ni idući mesec, već odmah započnite nešto veliko, nešto obećavajuće, a usput se smejte i ne dozvolite išta da kvari tu prelepu sliku vas. Srećna Nova godina!

Koji je vaš najveći plan za predstojeću godinu?

Email: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: laananass

Prethpodni post: Kako preživeti pretprazničnu euforiju bez napada panike i stresa?

Kada god je pred nama nešto svečano i lepo, nešto za šta se treba pripremiti, praviti planove i slično, imamo običaj da načisto izgubimo živce. Uprkpos tome što želimo da sve ispadne kako treba, a malo je reći savršeno, nešto obavezno ne krene onako kako smo zamislili i prosto imamo osećaj kao da nam konci klize iz šaka. Ja smatram da je život previše kratak da bismo se nervirali oko nečega stresnog, a kamoli oko onoga što je lepo i što nam donosi radost, te vam stoga pišem jedan post sa svojim savetima kako sa što manje nervoze i bezvolje prebroditi praznike, a usput i uživati u njima. 

# na papir

Za početak, uzmite jedan čist beli papir, tamnu olovku, i pišite. Razgraničite ono što su vam prioriteti, i ono što vam bespotrebno oduzima vreme. Sastavljajte tabele, spiskove za kupovinu, obaveze, osmislite kako i šta ćete kome pokloniti za praznik... a ne bi bilo loše ni da otprilike izračinate budžet koji će vam biti potreban, pa čisto okvirno da znate kojim će se tokom stvari odvijati, i samim tim nećete upasti u neželjene minuse ili situacije da činite sve u poslednjwm minutu.

# novac

Spomenula sam pri prethodnoj stavci da bi trebalo da isplanirate na šta ćete sve trošiti novac i koliko bi to iznosilo, i i dalje stojim pri istom. Zaista je najbolje da imate neku sliku u glavi, da znate kolikom sumom raspolažete, da li imate viška ili je ipak vreme da malčice usporite. Upamtite, vreme praznika je, nisu novac i materijalno bitni, već ono što dolazi iz srca - bar kada su pokloni u pitanju. Vodite se spiskom koji ste prethodno napravili i na najbezbolniji način ćete novac trošiti samo na ono bitno, a možda i uštedeti nešto, umesto ostati praznog džepa.

Sneg veje, vi ste u toploj sobi, u mekaon džemperu, misli su vam odlutale ko zna gde... i ništa ne može pokvariti idilu oko vas. Začinite je toplim čajem, dobrim knjiškim naslovom, slatkastikm prazničim filmom, ili partijom monopola sa ukućanima. Opustite se i zabavite, pa to i jeste čitava svrha praznika, zar ne?

# jedan poklon više

Pretpostavljam da već imate gomilu ideja kome ćete pokloniti šta, i uveliko ste u neodumicama, ali bilo bi odlično kada biste još jednoj osobi poklonili nešto - sebi. Da, dobro ste pročitali, treba sebi nešto lepo da poklonite, bilo komad nove garderobe, nova knjiga, parče omiljene torte iz poslastičarnice, dvodevno putovanje, ili opuštajuće veče uz tihu muziku i vruću kupku. Hajde, bilo šta, ipak vi najbolje poznajete sebe i znate čime ćete se najradije zadovoljiti.

# kreativnost

Ako želite da se osećate lepo i opušteno, prosto morate biti kreativni i šarenih misli. Dopustite svojoj mašti da vas vodi kuda god ona poželi, a na vama je da odaberete koja sredstva ćete koristiti u realizovanju ideja, da li makaze, papir i konfete, četkice i tempre, novogodišnje ukrase, modle za kolače, dnevnik i olovku, planer i flomastere, fotoaparat... zaista je nebitno, sve dok ste kreativni i opušteni, i odavno zaboravili na stres.

# korak po korak

Poslednje što ću vam danas savetovati jesu šetnje. Po snegu. Potreban vam je par čizama, rukavice i osmeh. Smatram da zaista ima nečega posebnog u četnji po snegu, i hladnom svežem vazduhu koji udišemo. Razbistrićete misli, opustiti se, uživati u prirodi, i što je najbinije, otarasiti se svakog stresa i nelagode koje ste do malo pre osećali - verujte mi na reč.

Kako provodite tekuće decembarske dane?

Da li ste više opuštena osoba ili paničar?

Instagram: laananass

Email: blog.teenqueen@gmail.com

Prethodni post: Dve godine i kusur dana

Ne znam kako da počnem ovaj post, i već neko vreme smišljam - ali bez rezultata. Znam samo da želim da pišem, da želim da vam kažem da je prošlo dve godine od kako sam ja prvi svoj post objavila. Prošle su čitave dve godine i par dana zapravo. Bez griže savesti što kasnim, bez lošh osećanja što je skoro pola dvanaestog meseca prošlo, a ovo mi je tek drugi post, ja vam pišem. Iako sam navikla da reči često samo izlaze iz mene i nižu se u rečenice, da mi se prsti užurbano kreću po tastaturi i prepravljaju slova koja sam brzopleto izgrešila, ipak mi je čudno što pišem sada bez ikakvke predstave na šta će ovo izaći. Ipak su dve godine u pitanju, čitave dve godine od kako ja gradim svoj mali internet kutak, koji je iz dana u dan sve veći i napredniji. Osećam kao da je ovo nešto svečano, da treba pošteno proslaviti godišnjicu. A opet samo pišem šta mi prvo padne na pamet i ne osvrćem se na gornje reove. 

Mislila sam da spremm neki super-ultra-zabavn secijalni post, a umesto toga sam odlučila da je bolje samo da ukratko napišem šta imam. Mislim, ukratko koliko je moguće, s obzirom na to da kad ja nešto imam da kažem, mogla bih o tom razglabati od jutra do sutra. Evo, opet skrećem sa teme. Mada, ovaj post ni nema neku određenu temu, pa ću pokušati makar krajem da ga malo definišem i upristojim.

Pa, dve godine su prošle, ja i dalje pišem, iako tog 4.12.2015. godine nisam ni slutila, a ni razmišljala o tome da ću istrajati u ovome i toliko dugo pisati, ostvarivati sjajna internet prijateljstva i kontakte, a neka preneti i u realnost. Nisam ni pretpostavljala da će se toliko ljudi na jednom mestu naći kojima se dopada ovo što ja radim i dele moje mišljenje.

Nisam ni slutila koliko ću se ja promeniti, koliko moj stil pisanja, teme koje obrađujem, one o kojima razmišlajm... Uz blog sam pronašla nove hobije, učvrstila stare ljubavi, sazrela, porasla, mnogo toga shvatila... Naučila sam kako da razvijam maštu, i usmeravam je na pravi način, kako da koristim svoju energiju, kako treba razmišljati u pogledu određenih stvari. Naučila sam kako svet funkcioniše, a znam da još mnogo toga tek treba da učim i da je preda mnom. Mislim da se sve to, koliko toliko, ogleda i ovde, na mom blogu, mom malom internet kutku koji mi je toliko prirastao za srce još od prvog dana, da ga ni za šta na svetu ne bih menjala. Jer u njegovo stvaranje dala sam sebe, i on je postao jedan bitan deo mog života. 

Možda kliše, ali ništa od toga se ne bi ostvarilo da nije bilo moje upornosti i vas da me podržite ili kritikujete. Hvala vam za sve. ♥

Sat otkucava. tik - tak
Danas je prvi decembar. tik - tak
Jedna godina se privodi kraju, sledeća nastupa kroz manje od trideset i jednog dana. tik - tak
Pred svaki početak nečega, ja osećam izvesnu svečanost. Početak nove školske godine, početak sedmice, raspusta, novog dana... nove godine. Sam decembar je izuzetno poseban, bar meni, a mnogima predstavlja najlepši deo godine. Istina, volim svaki deo godine, i za svaki se trudim da bude dostojan prideva najbolji, ali ima nečeg posebno lepog svojstveno samo
• hladnim decembarskim danima 
• pretprazničnoj atmosferi koja je već ostavila traga  u izlozima radnji, i prodrmala grad i ljude 
• razmišljanju o poklonima i čime obradovati voljene
• pažljivom planiranju i osmišljavanju dekoracije kuće, sobe, čitave jelke 
• kupovini ukrasa, lampiona 
• ispijanju vrelih napitaka, sa knjigom u ruci 
• nošenju džempera i rukavica
• umotavaju obraza u mekane šalove
• pravljenju Sneška sa mlađim bratom ili sestrom
• gledanju prazničnih filmova sa porodicom 
•igranju društvenih igara dok napolju veje 
•fotografisanju prvog snega 
•početku zime, početku raspusta
• odbrojavanju poslednjih sekundi u godini...

 Zaista, decembar je poseban, a ja odlučujem da mu se prepustim maksimalno i dozvolim da me vodi kroz svoje čarolije. Zima me je već osvojila.


Radujete li se decembru?
Koji je za vas najlepši deo godine?


Instagram: laananass
Email: blog.teenqueen@gmail.com
Prethodni post: Najbolji dan

Čitala sam jednu knjigu, čiji je glavni lik devojka koja je čitav svoj život bila držana pod staklenim zvonom. Nije smela da ima svoje mišljenje, prijatelje, ili da se zabavlja, osim ako rezultat zabave nije učenje. Dakle, išla je u školu, čitala enciklopedije, učila gradivo unapred. Jela je, spavala i disala, ali nije živela. Bila je zarobljena kao ptičica u kavezu, a ključ koji otključava katanac njenog života držala je majka u svojim rukama. Ona je radila, bila uspešna, nije verovala u dečije zabavljanje i slobodno vreme, a upravo u takvu ženu je htela da i njena ćerka izraste.

Jednog dana, Oden je brat poklonio ram za slike, a u uglu je pisalo najbolji dan. Kako je on često putovao sa devojkom, zabavljao se, bio sušta suprotnost svoje sestre, on je mogao da nabavi milion takvih ramova i ispuni ih slikama sa najrazličitijih destinacija. Oden se ne bi mogla pohvaliti time. Ona je bratov poklon brižljivo čuvala, i iako nikada nije zaboravila na njega, ipak je znala da nikada neće moći da napravi sliku svog najboljeg dana u životu, jer je njen svaki bio ispunjen odavno ustaljenom dosadnom rutinom.

Kasnije, Oden je otišla u jedno mestašce, ne bi li tamo provela ostatak leta sa tatom, njegovom novom ženom i bebom. U Kolbiju počinje da radi u jednom malom butiku, druži se sa drugim devojkama, izlazi, zaljubljuje se, razočarava... Vodi davno izgubljeni tinejdžerski život, a dozvoljava sebi da sedne na bicikl prvi put i napokon nauči da ga vozi. Smeje se, srećna je, i oseća konačno da bi njen ram sa natpisom najbolji dan konačno mogao dobiti svoju fotografiju.

Naučite nešto iz priče o Oden. Nemojte da vam svaki dan bude isti i dosadan. Zabavljajte se i dozvolite sebi da iskusite radost u svakom trenutku. Mladi smo i mnogo toga čeka na nas, a nikada nije kasno da se krene u osvajanje. Znate onu Živi, nemoj samo disati. E pa, toliko toga je rečeno u tako maloj rečenici, dovoljno da ja nemam šta da dodam osim da kada legnete u krevet uveče i pred zatvorenim očima premotavate događaje od tog dana, treba da osetite zadovoljstvo i olakšanje što ste vreme proveli kvalitetno i obogatili svoja iskustva. Takođe, radujte se jer pred vama je novi dan, novi izazovi, i nove prilike za sreću.

Iako su svi oko vas odavno naučili da voze bicikle, sada je red na vas da konačno naučute da baratate svojim, koliko god godina da imate.

Ako vas čitava radnja zanima detaljnije, otkriću vam da je u pitanju knjiga Prepusti se, Sare Desen - imate sve moje preporuke.

Imate li ustaljenu rutinu ili ste spontana osoba?
Da li ste čitali priču o Oden i njenom pronalaženju izgubljenog života?

Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prethodni post: Još malo - pa gotovo

Svesna da je danas šesti novembar, pišem ovaj post. Svesna da nisam ove godine bila toliko aktivna kada je blogovanje u pitanju, pišem ovaj post. Svesna da imam toliko toga da vam kažem, ali da je istovremeno jako teško smiriti buru u mojoj glavi, pišem ovaj post. Zato se sada maksimalno opustite, odložite brige i obaveze u stranu, i spremite se za čitanje jednog mog sasvim neobaveznog ćaskanja sa vama, svojim internet prijateljima.

2017. godina će se kroz dva meseca završiti, i mi ćemo uploviti u jedno sasvim novo poglavlje, krećući od početka sa ispisivanjem lista želja i spiskova stavri koje treba u svom životu promeniti. Ja na neki način radim to svake, i zaista mi pomogne da se organizujem i usredredim na prioritete, ali hoću da vam kažem da nije uvek bitno hoće li ići po planu. Ne treba se striktno držati napisanog i slepo koračai za ciljevima koji vuku u to da postanete rob planiranja i svakodnevne rutine.

Isplanirala sam da objavljujem više postova mesečno, ali nisam uspela. Zato sam ih napisala manje, ali maksimalno se usmeraravajući na kvalitet i to da ja budem zadovoljna njima.
Htela sam da za letnji raspust pročitam mnoštvo knjiga, ali se ispostavilo da sam slobodno vreme provodila na sasvim drugačiji način od onoga što sam imala na umu, družeći se sa prijateljima i dragim osobama, i upoznajući nove.
Imala sam na umu da se posvetim gledanju filmova, jer mislim da sam jedina u društvu koja nije gledala A Walk to Remember, ili čuvenog Gospodara prstenova, pa čak ni sve delove Hari Potera ili Sumrak sage. Umesto toga, ja sam gledala serije, i otkrila neke fantastične, i nimalo mi nije žao što sam, gledajući pet epizoda, propustila da pogledam tri filma, na primer.


Nova godina se bliži, ja imam toliko toga što bih želela još da učinim i ispunim, toliko toga novog da naučim, uradim, i iskusim po prvi put. Mada, uvek sam ramišljala zbpg čega ljudi pišu svu tu gomilu lista, a onda ih stave na dno police sa knjigama, i naprosto zaborave na njih? A onda, kada ih pronađu i, čitajući, shvate da nisu ispunili ono što su želeli, i da se u proteklih par meseci nisu makli s mrtve tačke, onda nastupi osećaj krivice premama samom sebi, ili prosto pisanje nove liste koju sačeka ista sudbina.

Ja ne volim da se ograničavam na određeni vremenski period, ali pravljenje raznporaznih lista, meni pomaže da se usresredim na ono što mi je zaista bitno, ali nikako me ne sputava u tome da proživljavam život spontano i sa mnogo iznenađenja. Ako nešto ne stignem da učinim do kraja ovog meseca, kraja ovog dana.. pa tu je sutrašnji, a na meni je da se postaram da ga provedem kvalitetno, radeći ono što sam isplanirala, ili nešto sasvim deseto, ali sve dok mene to ispunjava i čini da se osećam srećno, u redu je.

Grad je uveliko okićen, mada ja odbijam da se pridružim pretprazničnoj atmosferi koja vlada svake večeri, kada su lampice popaljene i sve sija, jer za mene prava zima i razmišljanje o praznicima koje ona donosi, počinje tek u decembru, tako da ja želim da novembar provedem u jesenjem znaku najviše što mogu, a to ću pokušati da odrazim i na svoj blog i Instagram profil.


Volite li ovakve opuštneije postove?
Kako provodite hladne jesenje dane?

Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prethodni post: Sa novim naslovima, pravo u novembar

Od nove godine nas dele tačno dva meseca, a jesen je u punom jeku. Iako je grad uveliko okićen i svetli, ja i dalje ne prihvatam zimu kao odgovor na godišnje doba, jer sam za nju rezervisala decembar i čak dva meseca s početka 2018. Dakle, jesen je, vlada kišovita, ali topla atmosfera, i neću dozvoliti da me tuđe kako je vreme ružno obeshrabri ili sputa u pozitivnom rasmišljanju.

Kako novembar sa sobom povlači i brojna ocenjivanja u školama, zbog dolazećeg tromesečja, tako se ja trudim da redovno izvršavam svoje obaveze, ne bih li na kraju radnog dana, ili opuštenog vikenda, se zabavljala svojim hobijima, a jedan od nih je svakako i ispijanje vrelih čajeva uz neki dobar naslov.

Pred sam kraj oktobra, uputila sam se na Beogradski sajam, i to onaj na koji čitavu godinu čekam - sajam kniga. Bila sam oduševljena popustima koji su me snašli, poklon labelima i obeleživačima koje sam dobila, ali i naslovima koje sam rado kupila i donela kući.

U nastavku pročitajte koji se to noviteti nalaze na mojim policama, i čime planiram da se, ušuškana u ćebiće, ovog novembra razonodim.

Vulkan je izdavačka kuća kojoj sam se ove godine najviše posvetila. zapravo, sve knjige su njihove, jer su zaista imali sjajne naslove u ponudi, a mogla se neka jako dobra knjiga kupiti i za 190dinara, uz njihovu crvenu karticu za popuste.

Prva na mojoj listi kupljenih jeste Ponoćne uspomene, Sidnija Šeldona. U OVOM postu sam vam pisala o njegove dve knjige, i koliko su me oduševile, a ova je upravo nastavak Druge strane ponoći, pa jedva čekam da je dovršim i isplivam iz zamršene priče o Ketrin, kojoj se izgubljeno pamćenje polako vraća, i bogatom Konstantinu Demirisu, čije misli i želja za osvetom ne slute na dobro.

Druga knjiga je takođe delo neverovatnog Šeldona, a tekst na poslednjoj korici me je privkao pri prvom čitanju. Dve podjednako hrabre i odlučne osobe, čiji se putevi ukrštaju. Ona je lepa i ambiciozna, i želi osvetu. On je hteo moć, i  sanjao je o tome da se domogne Bele kuće, a treba da zna da pakao nije niša u poređenju sa gnevom jedne osvetoljubive žene. Oboje imaju planove, a nisu ni svesni da neki od njih mogu poći naopako, i sa sobom doneti smrtnu opasnost - tako kaže opis, a ako vas interesuje cela priča, Paklene planove u ruke.

Ja sam neko ko obožava trilere i uživa u konfuznim detektivskim situacijama, dok se trudim da usti mah držim korak sa radnjom, ali i da budem jedan ispred, rešavajući koplikovani slučaj ubistva ili nestanka. Baš takva knjiga je Đavo je došao po svoje, koju sam kupila na prošlogodišnjem sajmu, a kako sam je pročitala u jednom dahu, ove godine sam kupila još jedno delo švedskog spisateljskog para, pod pseudonimumom Laš Kepler, te je moj izbor nepogrešivo pao na Hipnozizera. 

Očekivano, još jedan triler (Kad svi zaborave). Još jedna priča o devojkama koje žive zajedno, vode ludi život, provode se, sve dok jednog dana jedna od njih dve drugu ne pronađe mrtvu na sred stana. 

Ono što me je zapravo privuklo da kupim ovu kjnigu jeste činjenica da je pisana po istinitom događaju, a radnja je veoma usko povezana sa realnošću. Tako da, ne znam je li ova knjiga dosadna i svakidašnja, ili puna spletki i misterija, ali svakako planiram to da otkrijem

Moja mama nije veliki ljubitelj trilera, pa sam izbor knjiga morala malo i njoj da prilagodim. Jako volim Noru Roberts, te samodabrala Nevernog princa, a kako opis kaže, spremna sam za kraljevske intrige i neočekivanu ljubav u mediteranskom raju.

Opet priča o dve najbolje prijateljice koje iznamljuju stan da bi živele zajedno, ali ovog puta daleko od misterioznog ili brutalnog ubistva kakav sam spomenula gore za Kad svi zaborave. Ovaj put je u pitanju čiklit Najbolje drugaice, a radnja mi se čini kao stvorena da razveseli, opusti, i orspoloži posle napornog dana. Kad pročitam, javljam utiske.

Ovo  je collab sam mojom dragom Janom, sa bloga Geekly Chic, a s obzirom da je i ona veliki ljubitelj knjiga, takođe je pisala o svojim ovogodišnjim sajamskim novitetima. Bacite pogled i pročitajte sjane utiske na prvi pogled o naslovima koje je nabavila - - - - - *KLIK*

Da li ste posetili ovogodišnji Beogradski sajam kniiga?
Koja je vaša omiljena knjiga koju ste pročitali u oktobru?

Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prethodni post: Dočekati oktobar u Beču - 2