I konačno je došao trenutak kada vam pišem o svom fotoaparatu. Iako ga ima već više od pola godine, tačnije od 27. juna 2017, ja evo tek sada jedan post posvećujem samo Nidži. Da ne bude zabune, Nidža je ime kojim oslovljavam svoj fotoaparat. Ne znam koliko je to normalno i zdravorazumski, ali navikla sam ja već da ne činim uvek baš najnormlnije stvari. :D

U pitanju je Nikon D3200, sa objektivom Nikkor VR ll 18-55 mm, a to je bilo i najčešće pitanje koje ste mi postavljali - čime fotografišem. Ali, moje slike su pre toga nastajale mobilnim telefonom - Samsung Galaxy Core Prime. Sada se takođe neretko služim kamerom svog novog telefona, a to je LG K10 2017.

Sada kada smo razjasnili neke formalnosti, možemo se vratiti onome ko je zvezda današnjeg posta, a to bi svakako bio Nidža!

Naše nerazdvojno prijateljstvo je započelo, dakle, 27. juna prošle godine, i od tada, Nidža je moj verni sapustnik u svakoj pustolovini, uvek spreman da zabeleži svaku moju avanturu. Naravno, nije sve od samog početka išlo kao podmazano i bilo bajno. Naprotiv, Nidža je i više nego komplikovaniji od mog telefona, pa je iziskivao dosta slobodnog vremena, ne bih li se ja dobrano posvetila otkrivanju čemu koje dugme ili opcija služi - ako sam želela da napravim dobru i kvalitetnu fotografiju.

Ali tu su uvek razni sajtovi, klipovi na jutjubu, priručnik koji se uz aparat dobija... Zatim neki dobar fotošop, i naravno, prijatelji ili članovi porodice kojima nikada ne dosadi pojavljivanje ispred mog objektiva. Od kako sam kupila Nidžu, ni jedno moje putovanje ili svečaniji događaj kome sam prisutvovala, nisu prošli bez da na rame okačim torbu u kojoj stoji aparat sa još nekom neophodnom opremom.

Ovaj post nije nikakva recenzija, jer ipak je ovo moj prvi fotoaparat i  ne bih ga mogla upoređivati sa drugim modelima ili markama. Ono što želim da kažem jeste da sam ja njime mnogo zadovoljna i najiskrenije srećna što ga imam, jer samo ja znam koliko volim fotografiju i koliko sam ga samo želela.
Poenta jeste da ako nešto želite, treba u to i da investirate. Verujte, isplatiće se, a ako nikako drugačije, onda kroz osmeh na vašem licu svaki put kada ga uzmete u ruke. E taj osećaj, ništa vam ne može zameniti..