Uprkos kiši koja ne prestaje, ja se ipak trudim da poslednje dane avgusta ispunim najraznovrsnijim aktivnostima. Želim da vam pišem svaki dan dok škola ne krene, što je za čitavih devet dana. S obzirom da sam maltene primorana da ne izlzim iz kuće, odlučila sam da vam pokažem tri DIY projekta vezana za školski pribor. S obzirom da sam neke radila čak prošle godine, nemam slike izrade, ali sve ću vam lepo objasniti. Videćete, nije ništa komlikovano u pitanju. :)

UKRASI OLOVKE

Mislim da je ovo jedan od najpopularnijih DIYeva koji postoje i sigurno ste ih viđali na raznim mestima, ako ne i sami izrađivali.No, ja sam tek jutros isprobala da ukrasim olovke na ovaj način i mnogo mi se svidelo. Sve što treba je da vašu olovku oblepite ukrasnim samolepljivim trakama (washi tapes) i to je to. Ja imam tri takve trake, pa sam ih kombinovala i ispalo je baš slatko!

UKRASI SVESKU

Još jedan veoma popularan način ukrašavanja svezaka. Naime, oblepite svesku jednobojnim papirom i nacrtajte običnom olovkom trouglove. Onda pronađite časopise sa što više slika sa slatkim detaljima, isecite u obliku nacrtanih trouglova i zalepite na iste. Na kraju stavite svesci uvijač, mada nije neophodno, ali će sprečiti odlepljivanje vaših nalepnica. 

Meni je ovaj DIY baš prelep, jer postoji apsolutno milion načina da se odradi i iskaže kreativnost, zar ne?

UKRASI LENJRE

E sad, ideju za ovaj DIY sam videla na blogu Tijane Minić prošle godine, i rešila sam da se i sama oprobam u pravljenju istog. Dakle, potreban vam je nekakav ukrasni papir na koji ćete iscrtati vaš lenjir. Zatim to isecite i nalepite na poleđinu lenjira. Ono što je bitno jeste de da lenjir bude providan, da bi se ukrasni papir uopšte i video. I  to je to, spremni ste za geometriju! :D

Ako bilo šta od ovoga napravite, voljna sam da pogledam slike, pa mi slobodno pošaljite na mail (gore Kontakt) .

Da li ste ukrasili neki školski pribor ove godine?

Znate li gde mogu nabaviti još ukrasnih samolepljivih traka?

Pišem svoj blog zato što volim to da radim. Volim svoje ideje i volim da ih delim sa vama. Volim da pišem, volim da uređujem, volim da fotografišem. Kako puno stvari koje volim  se nalazi na jednom mestu. Usput, volim još nešto. Volim vašu podršku koju mi pružate na razne načine, a pogotovo kroz divne komentare koje mi svakodnevno ostavljate.

Danas neću govoriti o onim neiskrenim 'follow for follow' komentarima. O njima je već bilo reči u ovom OVOM postu.

 Ne, današnji post želim da posvetim svima vama koji mi redovno ostavljate sasvim iskrene komentare. 

Ja vama na te komentare uglavnom ne odgovaram, ali znajte da svaki pročitam, neki i po par puta, a čak ponekad odem i kom mame i njoj ih sa osmehom na licu čitam. Razlog svemu tome je moja sreća i radost kada vidim da postoje osobe koje me podržavaju dok radim ono što volim i što mene čini srećnom.

Volim da razmenjujem mišljenja sa vama, i koliko god mi se sviđa da ja napišem post, toliko mi se i dopada da čitam vaše komentare i kritike, jer me i vaše mišljenje itekako i nteresuje.

Kada sam otvorila blog, nisam očekivala nikakav preveliki uspeh. Ali moje neočekivanje je veoma brzo preraslo u osećaj sigurnosti, jer sam na prvom postu dobila mnogo saveta, koji su mi na početku stvarno bili od ogromne koristi. Doduše, mnogih se i sada pridržavam.

 

Da, kao što ste pročitali, uz vas se osećam sigurno. Sigutno, jer znam da nisam sama u svetu koji gradim oko sebe, već ste uvek vi tu da me pohvalite ili prokritikujete moj rad, a meni je mnogo drago kada znam da ne pišem uzaludno, već postojite vi, koji ste uz mene, iskreni sa mnom, uviđate i cenite moj trud oko svega što uradim za blog, ne ustručavate se, i voljni ste da odvojite koji minut i prokomentarišete moj rad. 

Možda zvuči kao kliše, ali ja zaitsa ne bih bila ovde gde sam da nije vas i ništa ne bi bilo ovako lepo. Mnogo sam vam zahvalna i zaista vas sve cenim i volim. Znajte da mi mnogo značite. ♥ 

Koliko vama znače komentari koje dobijate?

Vreme nekako ide, i prvi septembar se bliži. U glavi nam se verovatno mota hiljadu misli, pitanja i mogući odgovori. U neku ruku smo uzbuđeni zbog nove školske godine, jer su nam dosadila izležavanja u krevetu do tri popodne i nedostaje nam malo akcije i učenja. Malo, kažem. S druge strane, prijatelji koje ne viđamo svakodnevno, svakako će nam ulepšavati svaki dan od septembra.

Verujem da ste kupovine uveliko počeli da planirate i obavljate, bilo da je garderoba u pitanju ili školski pribor, možda i nešto treće.

Za danas sam se odličučila za jedan malo opušteniji post. Naime, poznato je da sam fanatik za školskim priborom i svake godine užuvam birajući ga. Kupovinu sam obavila pre par dana (neke od stvarčica okje sam kupila možete videti na slikama) i volela bih da napišem sada jedan post o tome kako ja razmišljam u knjižari. Naravno, shvatićete već i sami da je pomalo preuveličn, ali ne kažem za neke delove da nisu istiniti, haha.  :D

Piše da je otvoreno. Pa i bio je red, mislim polovina avgusta je, a oni do juče na odmoru? Nije da  sam proveravala svaki dan da li su se vratili... ali jesam.

Evo me, ulazim. Nije velika gužva. Eto, sada će tata i brat morati da priznaju da je dobro što sam ih naterala ovako rano da dođemo.

 Eh sad, od čega početi...? Čekaj, spisak mi je u novčaniku... Dakle, velike sveske u linije. Čoveče, prodavačica mi je dala preko 10 njih, i kako ja sada da odaberem samo tri? Teško... Ali ajde, potrudiću se da izaberem najslađe. Čekaj, pa koja je lepša? Sa  kul motivacionim natpisom ili kučencetom sa naočarima? Nema veze, Ana, što ćeš sada u drugu godinu srednje škole, imaćeš ti i ove godine najslađe sveske u razredu.

Dobroo, velike sveske su stavljene u korpu, sad prelazim na male. Čekaj, pa oni prave iste dezene na malim i velikim sveskama? Zar ne znaju da ja hoću da svaka bude različita?! Baš su nemaštoviti! Priberi se, Ana, kopaj po gomili. Ah, evo je! Ovakvu nemam! Vidi ove šare, preivna je - uzeću i nju. Hej, a ova kao da me doziva. Mislim, ne želim posle da me grize savest što ju je neko drugi pokupio.  Moram da je uzmem, ali i ovu sa tufinicama. Hej, ova izgleda kao 'doodle art' u plavoj boji. Pa, svakako ću popuniti sveske, a što da dolazim i drugi put u knjižaru? Dakle, uzeću i ovu, i onu pored. Nikad se ne zna kad će zatrebati.

Korpa je puna, a ja sam uzela samo sveske?! Biće čupavo. Da vidim, pernicu imam, ajde to mi baš ne treba ovaj put. Ček, ček, vidi kako je mala i slatka. Jooj, kako odoleti? Ne, Ana, ne treba ti. Ali... Ne treba ti. Uf, dobro.

  Obične olovke sa natpisima? Ovako jeftine? Uzimam. Čekaj, ali ja koristim minarice. 

Ma koga je briga, poslužiće i olovke. Zar nisam skoro napravila držače? Pa treba mi nešto čime bih ih napunila. Dakle, nema veze što mi prošlogodišnji markeri i dalje rade, još jedan komplet ne bi bio na odmet. Da vidimo... dva u paketu... tri u paketu... aha, evo! Pet markera u paketu! Da, to mi treba. Mislim, puno učim, moram da razgraničavam bojama šta je nevažno, polusrednje važno, srednje važno, važno i najvažnije. To svi rade, zar ne? 

U redu, gumice. Hm, ove bele najbolje brišu - tri komada dakle. Hej, vidi ove šarene. Ali one ne brišu ništa leo, samo umrljaju papir. Ipak, bile bi lep ukras, uzeću četiri.

Bojice sam pretsla da koristim davno u školi, ali nikada se ne zna kad može biologičarka zatražiti da se boje arterije i vene, za šta su mi svakako potrebne plava i crvena. Praviću se da moj brat nema bojice, pa evo uzimam komplet. 

Šestari lako pucaju, moram da se obezbedim sa još dva. Lenjiri mi uvek trebaju, to se stalno gubi, zar ne?

Nalepnice za sveske, da...

Uf, otpašće mi ruka! Ma gde su se tata i brat izgubili?

Nebitno, meni trebaju tempere. Milsim, mogle bi mi trebati, profesoru likovnog sve može pasni na pamet. Mogla bih da pozajmim Luke ako mi baš zafale... Ne, praviću se da i to nema, pa evo uzimam jedne za sebe. Hmm, i dve četkice...

Korektor, lepak, minice... to je sve neophodno, dakle, od svega po tri.

I za kraj, lepljivi papirići. Uff, koliko ima oblika...  srca, strelice, mašnice, klasični kvadrati... Često pišem podsetnike sebi, tako da, jendo pakovanje od svakog oblika i jedno obično belo pakovanje nelepljivih papirića.

To je to valjda. Uh, evo tate i Luke. Zašto Lukina korpa nije ni do pola popunjena?? I što je još bitnije, zašto tata gleda tako čudno u moju korpu?

Ipak školskog pribora nikad dosta, zar ne? :D

Kako vi stojite sa knjižarama? :D

Kada uđete na svoju Blogger kontrolnu tablu, verovatno vas čekaju bar dva posta sa temom o ovoj kampanji. 

Ja sam ih pročitala sve koji su se nalazili na mojoj kontorlnoj tabli, počev od Miličinog.

Naime, sigurna sam da znate o čemu je reč. Javlja se nekakva medijska nepravda prema blogerima, i Milica i Amina su osnovale ovu kampanju ne bi li pozvale što više nas koji bismo im pomogli da se na neki način bar malo oslobodimo te nepravde koja vlada između blogera i jutjubera i zauzmemo za naše mesto u medijima.

Ja sam, kao što sam gore rekla, mnogo postova na ovu temu pročitala, saznala tuđa mišljenja, i zaključila da se mnoga mišljenja, izneta na drugačiji način, poklapaju. Umnogome se slažem sa svima njima, ali bih radije da i sama napišem jedan post o kampanji, umesto da ostavljam po par rečenica u komentarima. 

Dakle, mislim da je zaista genijalno ovo čega su se Milica i Amina dosetile, i ja ovim postom želim da kažem i da ih potpuno podržavam - njih i njihovu kampanju.

Za početak: ovaj post nije nikakav hejt  prema Jutjubu i osobama koje se bave njime. Naime, ja Jutjub mnogo volim, svakodnevno ga koristim, mislim da je jedna divna stvar, a rad jutjubera i trud koji ulažu izizetno poštujem.

Tema kampanje jeste medijska nepravda prema blogerima. Da, nepravda zaista postoji, ali je pitanje da li su samo mediji krivi za nju? Mislim, gledajte na to ovako: mnogo je lakše nešto ogdledati ili čuti, nego pročitati. Kada imamo nešto da čitamo za školu, većina dođe pred čas i raspituje se da li bi neko mogao da prepriča pročitano. Zašto? Zato što je lakše slušati pet minuta nego čitati par sati.

No, da ne skrećem puno sa teme. Vrsta nepravde koja je učinjena blogerima jeste da nas ljudi zanemaruju, bilo namerno ili iz neznanja za naše postojanje. Pre će biti ovo drugo - iz neznanja. Takođe, medijska pažnja nam je znatno uskraćena.

Na našim prostorima su prvo jutjuberi počeli da uzimaju maha, i tu su mediji već počeli da izveštavaju o njima i njihovim uspesima na Balkanu, kao i o prednostima i lakoće korišćenja Jutjuba.
Blogger kao, da kažem društvena mreža, na Balkanu je počeo da se širi tek pre oko godinu i po do dve. Samim tim, u zaostatku smo za Jutjubom.
Logično je da će mediji izveštavati i truditi se da u centru zbivanja bude ono oko čega se ljudi interesuju, jer se to njima (medijima) više isplati. Ne možemo ni njih baš kriviti što idu tamo gde im je veća zarada zagarantovana, ipak im je to posao.

Poenta moje današnje priče jeste da nisu mediji samo krivi za nepravdu koja se stvara prema nama, blogerima, već i prosto to što je Jutjub prvi zauzeo mesto na našim prostorima, i mnogo je pristupačniji i praktičnji  za korišćenje.
 Nama blogerima je lako - uđemo na svoju kontrolnu tablu, vidimo da su blogeri koje pratimo izbacili novi post, a za nove blogove u krajnjem slučaju saznajemo preko komentara koji su ostavljeni na našim postovima.
Kako bi neblogeri bili u svetu blogova? Morali bi da pamte adrese i imena blogova koji  ih zanimaju. Mislim, i oni imaju svoje kontrolne table putem kojih svakako mogu biti obavešteni o novim postovima, ali retko ko, bar koliko ja znam, ako nije bloger koristi svoj Blogger nalog. Ispravite me ako grešim.

Da dam neki zaključak svega: Mi, blogeri, svesni smo senke Youtube-a u kojoj se nalazimo. Svesni smo da je u neku ruku krivica u medijima, ali smao delimična. Ipak, postoje stavri na koje ne možemo uticati.
Međutim, nešto mi i možemo uraditi.
Mogli bismo da obavestimo neke tinejdžerske sajtove o ovoj kampanji, ili zamolimo koji časopis da nam u jednom broju posveti tekst u kome bi bila skrenuta pažnja na nas, tako što bi smo recimo napravili akciju u kojoj bi smo poslali istom na e-mail istu poruku/pismo. 
Hiljadu je načina, ali bitno je da smo svesni u kakvoj smo poziciji, i šta možemo činiti, a šta donekle nije u našoj moći.
Ali najbitnije od svega je da se držimo zajedno, za sad u ovoj kampanji, i da damo sve od sebe da nešto postignemo, jer imamo svoje blogove iz ljubavi prema pisanju, a ona treba da nam je prvom mestu. 

I upamtite, ništa od ovoga ne radimo zbog slave ili ljubomore prema jutjuberima. Ne, nama je naše pisanje prioritet i za njega se borimo. Mi želimo samo da se i na nas obrati pažnja, bar malo veća no što je sad, i da ljudima pokažemo kako su blogovi sjajni i kako u njima mogu pronaći mnogo toga što bi ih zainteresovao i pružilo, ako ništa drugo, a onda bar zabavu i relaksaciju. :)

Da, ja ne dužim više, jer je ionako post predugačak, samo ću vam reći na koji način možete da se priključite kampanji ako ste voljni.
1. Morate napisati post na istu temu (medijska nepravda prema blogerima), držati se iste, i krostititi istu početnu sliku (ovu koju sam i ja koristila)
2. Ne smete ni na koji način uvrediti jutjubere, i ako je moguće naglasite da vam to nije namera



#VREMEJEZABLOGERE
#KAMPANJA
 #MEDIJSKANEPRAVDAPREMABLOGERIMA

Volela bih da čujem još nečije mišljenje o ovo temi, a ako ste o njoj pisali, u komentare mi slobodno ostavite linkove svojih postova o ovoj kampanji. :)

 Ćao, kako ste? Uživate li na raspustu? Ili bolje da pitam, koristite li lepo njegove poslednje trenutke? Nadam ste da ste većinu svoje liste za letnji raaspust obavili, pročitali knjige koje ste želeli, odgledali serije i filmove, posetili razna mesta, zabavili se, stvorili divne uspomene, napravili nove liste za školsku godinu i kupovinu, možda već počeli polako da pribavljate stvari koje su vam potrebne...

Dakle, većina nas zna koje su nam knjige, odnoso lektire, potrebne za narednu školsku godinu. Uvek se možemo raspitati kod starijih učenika, drugara ili nastavnika/profesora...

U osovnoj školi bi nam uvek nastavnica izdiktirala koje ćemo naslove obrađivati, i ja sam ih sve iščitavala tokom letnjeg raspusta. Ponekad sam čak i beleške pravila, jer sam poznavala princip rada koji smo praktikovali i znala sam da će mi koristiti.

Sada, u srednjoj, iako imam spisak od čak devet knjiga koje su mi potrebne za drugu godinu, verovali ili ne, nisam pročitala ni jednu. Nama razredna jeste izdiktirala, ja sam zapisala, ali do septembra ne nameravam da počinjem sa čitanje Ane Karenjine ili Čiča Goria, a kamoli Zone Zamfirove.

Nemam ništa protiv lektira. Čak štaviše, uglavnom se ispostavi da su u pitanju veoma interesantni romani sa zanimljivom radnjom, za koje nekad čak i zaboravim da su u pitanju školske lektire.

Ali tokom prve godine srednje škole, ja sam jedva imala vremena da se ljudski opustim uz neke knjige koje sama oderem, jer sam uglavno morala da učim. Mnogo učim.

Stoga sam jedva dočekala letnji raspust da mogu da čitam knjige koje ja želim, a ne koje moram, i nije mi bilo do čitanja lektira na ovom raspustu.

U novoj školskoj godini ću se malčice bolje organizovati i naći ću već vremena za lektire, makar odvajala po pola sata dnevno. :D

A ono što bih vama želela da kažem jeste da ukoliko želite da čitate lektire na raspustu, to je stvarno super, samo napravite neke beleške sebi, i onda kada je budete obrađivali u školi, prelistajte ih i letimično se vratite na knjigu, ne biste li je se detaljnije prisetili.

Vi koji ne želeite i nemate volju za čitanjem lektire na raspustu, znajte da ćete morati da ih čitate u toku školske godine. Samo, na vreme se informišite za kada su tačno predviđene, da biste mogli na vreme da otpočnete i stignete da je pročitate do zadatog roka.

Uzgred, sredina avgusta je, pa nije na odmet ni da ovih dana počnete sa nekom lektirom, bar onom koja se čini najobimnijom. :)

Koje lektire imate da pročitate?

Jeste li ih već čitali na ovom raspustu?

Leto se bliži kraju. Šarenilo cveća i raznobojnist zameniće nijanse narandžaste, bordo i žute. Uskoro neće biti isto, bar ne do proleća, kada će cvetovi i svetli pupoljci ponovo buknuti svuda i zaplahnuti nas bojama. Znam da će mi nedostajati, ali moram da se strpim par meseci. No, naći ću ja već načina da uživam u toploti jesenjih boja i hladnom zimskom belilu. 

Ali danas sam tu da pišem o tome zašto ja zapravo volim cveće i njihovu preveliku raznovrsnost. 

Pa, mene inspirišu najviše boje, one koje srećem u prirodi, dok šetam, oko sebe... Nekako volim da razmišljam okružena cvećem, volim da boravim u prostoru ispunjenim cvećem, jer njihova šarenolikost mi daje energiju i motivaciju - a to su dve osnovne stvari koje me pokreću.

Živim sa verovanjem u činjenicu da raznobijno cveće ima moć da moj život učini isto toliko raznobojnim i raznovrsnim. 

Dakle, iako je letu uskoro kraj, i cveća nema toliko kao u moje omiljeno godišnje doba, odnosno u proleće, kada se priroda budi i sve prosto pršti od boja. Ali uprkos tome, mene i cveće leta takođe usrećuje, valjda zbog toga što nekako naglašava da nije sva letnja lepota u moru i palmama, već ima i nečeg i u pogledu na kućnu bašticu u dvorištu i ispijanju limunade.

Verujte mi, uživaćete u cveću i njegovoj magiji, samo je potrebno da nađete pravi način, a nije teško, ako se malo potrudite.

Kako cveće utiče na vas?

Koji vam je omiljeni cvet?

Mislim da je svima dobro poznat osećaj kada se u poslednjoj nedelji avgusta setimo da škola počinje za sedam dana, a mi nismo ni počeli da razmišljamo o pripremama. Zatim na brzinu pravimo liste za kupovinu, liste šta sve treba uraditi do kraja raspusta, žurno i nespretno ukrašavamo školski pribor, guramo se u najveće gužve u radnjama i pomahnitalo tražimo ono što nam treba...

Da, nije lep osećaj, zar ne?

 Ja sam ove godine odlučila da bude malo drugačije. Škola počinje za dvadeset dana, i dosta toga treba uraditi. Obaviti kupovine, isplanirati sve, ukrasiti pribor,  dovršiti štikliranje urađenog na letnjem raspustu, još malo se odmoriti i iskoristiti negove poslednje trenutke za uživanje... 

Međutim, ako otpočnemo na vreme da razmišljamo o svemu tome, nećemo se kajati za dve nedelje kako kasnimo i ništa nećemo stići.

Dakle, papir u ruke i na planiranje. Sastavite listu toga šta treba još da uradite, listu odeće koju treba da kupite, listu stvarčica za školu koje su vam potrebne...

Biće mnogo lista, znam. Ali ako krenemo sve na vreme, nećemo doći u situaciju da se stvori panika u poslednjem trenutku koja nas, priznaćete, nikuda ne vodi.

Imamo dvadeset dana, a to nam je sasvim dovoljno za sve, naravno ako to vreme lepo isplaniramo i iskoristimo. :)

Da li ste vi otpočeli sa pripremama za školu (kupovine, sastavljanje listi...) ?

Prvo što radite jeste da ubacite plastičnu čašu u teglu i izmerite veličinu. Cilj je da čaša stane u teglu i ne viri iz nje. 

Zatim raširite jednu salvetu. Na nju sipajte so, koliko god želite, a preko soli narendajte jednu kredu. Da, koliko god čudno zvučalo, kreda se renda. Ja sam pročitala negde, a i gledala, da kreda samo treba da se valja u so, ne bi li je obojila. Meni to nije nikako uspevalo, i onda sam je ja izrendala, a potom sve sjedinila nekom kašičicom. 

Ako ipak nemate rendu, ili ne želite da je prljate, slobodno kredu prepolovite i trljajte ta dva dela iznad soli. 

Delotvorna su oba načina.

Sada sledi kreativan deo. Čašu ubacite u teglu i oko nje (čaše) sipajte obojenu so. Možete ređati na pruge, praviti brdašca, kombinovati više boja, ili pak dve naizmenišno. Krivite teglu, zatim je ravnajte, malo protresite, i videćete magiju.  :D

Ako se odlučite da se i vi poigrate kredama i olovkama, obavezno slikajte svoj DIY i pošaljite mi sliku na mail. :D

Da li ste počeli da razmišljate o školi?

Volite li da radite back to school DIY - eve?

Obožavam posete biblioteci. Svaki put je isto, a opet tako različito. Zna se, sa najboljom drugaricom se nalazim kod našeg omiljenog solitera. Zatim dahćemo i jedva pričamo dok se penjemo veoma strmom ulicom. Odahnemo s olakšanjem kad se popnemo na vrh. Ispred nas je biblioteka. Otvaramo teška staklena vrata, a zvonce na vrhu njih najavljuje naš dolazak.

Unutra nas dočekuje mladi bibliotekar, ili prijatna starja bibliotekarka, tražeći naše članske karte.

Zatim slede dugi minuti i muniti, koji proteknu u potrazi za interesantnim knjigama koje bi smo ponele kući. Gubimo se među redove polica, a naše misli lutaju na hiljadu strana. Vadimo, tražimo, raspravljamo, vraćamo, premišljamo se... Opija nas blagi miris listova knjiga, koji govori da nisu baš toliko nove... Ali svejedno, mi voimo taj miris.

Tokom protekle školske godine nisam imala priliku da često posećujem gradsku biblioteku. Imala sam gomilu školskih obaveza, a uz to sam morala da čitam i podosta lektira. A knjige koje čitam u slobodno vreme, uglavnom sam imala svoje, jer bio je prvo Beogradski sajam knjiga, zatim novogodišnji praznici, a ubrzo i moj rođendan u januaru. Tako da, odlazak u biblioteku nije bio meni neophodan.

 Sve do pre par nedelja. :D

Tada sam odlučila da sa BFF obnovim staru naviku.

 Pročitala sam nekoliko jako lepih knjiga.

No, danas sam bila u biblioteci, uzela tri naslova, pa odlučih da vam ih pokažem i podelim prve utiske o njima. 

 

Kraljica Terlinga -  Erika Džohansen

Ovu knjigu sam počela da čitam pre dva dana. Nisam je završila, stigla sam do oko 120. strane. 

Knjiga govori o devetnaestogodišnjoj Kelsi, budućoj kraljici grada Terlinga. Ona je veoma mlada i neiskusna, a na presto se nameračio i njen zlokobni ujak, s obzirom da su njih dvoje jedini živi potomci loze.

Nimalo nalik svojoj pokojnoj majci, kraljici Elisi, Kelsi mora da se uhvati u koštac sa kraljevskim dužnostima, koje sa sobom nose i puno opasnosti i rizika, kao i sukob sa veoma opasnom Crvenom kraljicom, vladarkom susednog kraljevstva.

Meni je ovo zvučalo veoma interesntno, što se ispostavilo da zaista i jeste. Knjiga mi se dopada i jedva čekam da pročitam šta će se još dogoditi i hoće li Kelsi uspeti da opstane na prestolu.

U dnu knjige piše jedna kritika, i ona glasi Zaboravite Igre gladi, Kraljica Terlinga je najbolji roman za mlade kakvog dugo nije bilo, i veoma me je zainteresovala da uzmem ovu knjigu. :)

Mislim na tebe - Džil Mansel

Druga knjiga koju sam uzela jeste malo opuštenija i svakidašnjija od prethodne.  

Naime, Džem je otišla da studira van grada, i njena majka veoma brine za nju.  Međutim, Džem smatra da je ovo dobra prilika da ponovo 'pokrene' svoj život, iako je veoma brzo optužena za krađu u nekoj radnji od strane momka koji joj se dopada.

Zna da počeci mogu biti komplikovani, ali se trudi da vreme koje provodi daleko od kuće i mame iskoristi na najbolji mogući način, uživajući u slobodi i svakoj novoj avanturi, a jedna od njih svakako uključuje novi posao, zahuktalu ljubavnu vezu i loš prvi utisak koji je ostavila kod šefa.

Meni se čini baš zanimljivom. Mislim da se brzo čita i da ću uživati. 

Uhvaćen -  Harlan Koben

Kako spadam u vrstu osobe koja voli da čita bukvalno sve žanrove, tako sam se odlučila i za nešto malo mračnije.

Dakle, Hejli, sedamnaestogodišnja devojka, koja je sjajna učenica, primerena devojka i ponos porodice, jedno veče nije došla kući. Prošla su tri meseca, a njena porodica i dalje ne zna šta je sa njom, i nikakve vesti od koristi nisu primili. Međutim, počinje da se sumnja na najgore...

Sam taj misteriozan ton koji ima opis na poleđini knjige, naveo me je da odmah uzmem tu knjigu i mogu vam reći da jedva čekam da je pročitam, pa onda sa vama podelim utiske. Čini mi se baš uzudljivom. :)

* opise knjiga nisam prepisala sa poleđine knjiga, već ih preričala

Da li ste čitali neke od ovih knjiga i koji su vaši utisci?

Idete li često u biblioteke?

Bez obzira na ovako upečatljiv naslov, ja vama danas ne pišem nikakav post o značajnosti prirode i ekologije. Naime, pokazaću vam blago Zemlje na malo drugačiji način. :)

 Pa, pretpostavljam da ste kao mlađi svi imali nekakav hobi, bilo to pravljenje nakita od makarona, ili sakupljanje samolepljivih sličica. 

Ja sam volela da sakupljam drago kamenje.

Bila sam šesti razred kada je časopis Blago Zemlje počeo da se prodaje, i mene je odmah zaiteresovao. Sećam se kada mi je tata kupio prvi broj, uz koji se dobio mli primerak ametista u preslatkoj providnoj kutijici. Već od sledećeg broja, pored obećanog dragog kamena, u paketu je bila i kolekcionarska kutija sa 20 mesta. Moja kutija je danas delimično popunjena, jer sam kupila 11 brojeva. 

Naime, bilo mi je mnogo da jednom nedeljno odvajam 300 dinara da bih kupila baš svaki broj, pa sam najednom samo prestala. Koliko znam, i dalje postoji ovaj časopis u prodaji. I zamislite, gde bi mi kraj bio da sam nastavila da skupljam i naredne dve godine redovno kupujem Blago Zemlje koje izlazi jednom nedeljno? :D

Ali bez obzira na to, mene je jako zabavilo to što sam par meseci skupljala i gomilala časopise u sobi, a u svoju kolekcionarsku kutiju pažljivo ređala novo drago kamenje koje bih dobila. Sećam se da sam se neizmerno radovala svakoj sredi, jer je to bio dan kada izlazi novi broj.

Pored toga što je lepo imati bar neko od ovog dragog kamenja, ako ni za šta drugo, a onda kao za ukras, mislim da je i vrlo korisno i interesantno čitati sam časopis. Pun je raznih činjenica i zanimljivosti, sadrži i nešto što sam kasnije učila u školi, ali priznaćete da je uvek zabavnije i delotvornije čiati nešto svojom voljom, nego iz školskog udžbenika. :D

Recimo, da li ste znali da su Stari Grci ametist u prahu koristili kao lek protiv mamurluka? Ili recimo da safir, iako je poznato da je plav, zapravo može biti i ružičast, zelen ili žut? Ili da je ćilibar, koji je danas toliko vredan, zapravo smola koja proizilazi iz četinara i stvrdnjava se?

Pa, ima dosta zanimljuvosti koje sam pročitala, a one se ne tiču samo minerala, dragog i poludragog kamenja, već i istorije Zemlje i same umetnosti kolekcionarskog hobija. :)

 

Koji su bili vaši hobiji kada ste bili mlađi?

Fizička aktivnost je veoma bitna za nas u bilo kakvom smislu, ticao se on našeg zdravlja ili pak linije.

Tokom školske godine, bavimo se raznim sportovima, i generalno umemo da budemo aktivniji nego na raspustu, kada spavamo duže i trudimo se da ne izlazimo iz kuće.

Ja igram folklor, imam treninge dva puta nedeljno, ali na raspustu ne.

Na putu do škole, prodavnice, drugarice... trudim se da izbegavam autobus i uvek idem pešaka, jer  je zdravije i interesantnije.

Međutim, kada je raspust u pitanju, prepodne provedem kod kuće, a predveče izađem sa društvom ili roditeljima negde da se šetamo. 

Uveče šetam. Ako pak ostajem kod kuće, teram brata da vozimo rolere, bicikle, preskačemo vijaču, ili praktikujemo neki sport.
Ali meni to nije dovoljno. Treba mi još neka fizička aktivnost koja će me malo oznojiti.

Novina koju sam odskora uvela jeste trčanje. 

Da, koliko god naporno zvučalo, ja se na letnjem raspustu budim ranije i odlazim na trčanje.

Mogu vam reći da je zaista lepo ustati rano i pre doručka se baviti fizičkom aktivnošću. Ja sam počela pre dve nedelje, i odlučila sam da budem istrajna, barem dok ne počne školska godina i dođu obaveze koje donosi sa sobom. Ipak je bitna volja i trud. :)

Ne morate trčati, možete i šetati, ali cilj jeste da se razbudite, razbistrite glavu i bavite nekakvom fizičkom aktivnošću koja vama čini dobro. Verujte, nema ničeg lepšeg nego kada dan započne ranim jutrom, napolju, a potom sledi tuširanje mlakom vodom i lagani doručak u dvorištu. :) 

I upamtite, može biti teško i naporno na početku, ili se može činiti besciljnim to što radite, ali pokušajte da budete optimistični i istrajete, jer ćete jednom videti pozitivne rezultate. 

Srećno! :D

Da li se bavite nekim sportom?

Volite li fizičke aktivnosti ili ih radije preskačete?