Nestabilni trenuci

23:21

Uvek vesela i širokog osmeha, od uva do uva. Nikad tužna. Često zamišljena i izgubljena u mislima i idejama. Bezbrižna u svom svetu. Ušuškana u snove. Hoda po zvezdama. Dobra duša. Osećajna. Ne plaši se novih saznanja. Kreativna. Voli sve što je lepo. Radoznala. Hrabra.
Ali šta je potrebno da se desi da bi jedan osmeh splasnuo? Da bi vedre oči, u kojima se videla želja, odjednom bile navlažene suzama? Trenuci bezvolje, melanholije...


Priznajem, danas mi nije dan - ako se tako može reći. Nekako sam tužna, a ne znam pravi razlog tome. Da li što se bliži kraj godine, a meni je na pameti činjenica da vreme nekada prebrzo teče i plašim se da se izgubim u njemu? Ili ne volim činjenicu što sam sve starija i starija, i nedostaju mi dani detinjstva? Ili me je sustigla škola, i gomila knjiga na radnom stolu? A možda razmišljanje o lekciji koju trenutno učim - Saumilovoj vojsci su se kopale oči, a svakom stotom je ostavljenmo samo jedno? Ili me rastužuju pomisli na sve nepravde koje se događaju svakodnevno i ništa ne mogu učiniti da ih sprečim? Ili su uzrok mom trenutnom osećanju misli o tome kako me niko ne razume? Ili moja osećanja, kojih je ovih dana jako puno? ... Ne znam, možda je u pitanju samo 'zakasneli pubertet', kako moja mama voli da kaže. 
Ali svakako, danas sam sve nešto bezvoljna i tužna, i mogu da zaplačem u sekundi.


Ne znam čemu ovaj post vodi, niti čime će izroditi, ali zaista imam želju da pišem, a možda čak podelim sa vama kako se trenutno osećam. Jer, kada pišem, osećam se kao da radim nešto što zaista umem, i nešto što mi prija i opušta me. Osećam se apsolutno kao 'svoj na svome', iako ne znam još hoću li objaviti ovaj post..


Nisam sigurna šta bih dalje želela da napišem. Da savetujem nešto ili...? Da pričam neke vesele misli i pravim se optimističa, iako to trenutno nisam? Mislim da neću tako. Pisaću vam dalje šta osećam sada. 
Osećam da će se sve vratiti u 'normalu', čim se probudim sutra ujutru. Ali prosto naiđu katkad ti 'nestabilni trenuci, meni, vama, svima... Oni su zaista neizbežni, iako su, priznajem, kod mene retki. Ali znate šta pomaže da ih prebrodite? Suze. Ne plašite ih se. Dopustite sebi trenutke slabosti, izolujte se od svih, i pošteno isplačite. Sigurna sam da će posle sve biti bolje. :)
Znate šta još pomaže? Svakako kada radite nešto što volite i za čime osećate volju i želju. U mom slučaju, to je prvenstveno pisanje. Pišem vam, jer osećam da će mi to pmoći. I jeste. Već sada se osećam mnogo bolje - kada znam da sam napisala nešto iskreno i iz srca, a onda to podelila ovde, sa vama. Uvek je lepo znati da tamo negde postoji neko ko, iako vas lično ne poznaje, zaista ume da vam kaže divne stvari i odmah popravi raspoloženje, ma štagod bilo u pitanju. Hvala vam što ste tu. ♥


Kako se vi borite sa nestabilnim trenucima?

You Might Also Like

26 komentara

  1. Pa ja sam jako produktivna kad mi je teško. Tad najviše učim, radim i pišem. :) Fotke su ti odlične.
    Molim te pogledaj i komenateriši moju listu želja: http://raj-sminke.blogspot.ba/2016/10/halloween-with-shein.html

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, kroz ucenje zaboravim na probleme i fokusiram se samo na to da upamtim gradivo :)

      Избриши
  2. Ja te razumem. I sama ponekad imam ovakve dane, i osecam se isto kao sto se ti sada osecas. Borim se tako sto skrenem misli i radim nesto sto volim, a to obicno bude - crtanje, pravljenje, slusanje muzike, citanje knjiga, pisanje, gledanje filmova. Sve ono sto me ispunjava i cini srecnom mi pomaze da predjem taj period, cak i kada sam u nekoj manjoj depresiji. :)
    Moram reci da su fotke divne!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno! I ja eadim slicne stvari kada zelim da zaboravim na neke probleme :)

      Избриши
  3. Ja prosto poludim. Jenom su ulazna vrata pala zbog mene. Pocnem da obaram sve zivo, da urlam i vicem na sve i svakoga. A onda stavim glavu pod jastuk i placem.
    Btw super post! Cime slikas?
    http://janasofija.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hehe, ja nisam bas takva da obaram vrata, ali svakako volim da se osamim u svojoj sobi, najesce blizu radnog stola, gde sednem i pocnem da pisem :)
      Inace, koristim za slikanje svoj telefon, Samsung Galaxy Core Prime

      Избриши
  4. Meni su ovakvi trenuci cesti, zaista. Jako sam 'depresivne' prirode, pa te razumem. Ono sto ne volim kod sebe jeste to da kad sam tuzna, umesto da budem okruzena dobrim vajbovima, da mi bude bolje, ja radim stvari koje me jos vise utuku. Na primer slusanje Posebne liste ili nesto drugo, zavisi od razloga. A cesto razlog ni ne postoji. I da, volim suze. Tako mi bude lakse. Kada ne mogu da podju, kada trpim sve te teske suze u sebi, bude mi jako lose. I psihicki i fizicki. Ali kada ih konacno prolijem, osetim blagu vrstu olaksanja. Zato nikad ne pricam 'Nemoj da places', jer smatram da je osobi zaista lakse kad se isplace.
    Olican post, Ana, zaista prelepo pises. Iskreno, obozavam ovakve tvoje postove, cak i vise od svih drugih vrsta. Pisanje ti zaista ide fenomenalno. :))

    introvertna-holandjanka.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti od srca, Katarknice! Eto, razlikujemo se po tome sto ja ne vokim da budem okruzena tuznim stvarima kada se i sama oscam tako. :)

      Избриши
  5. Pre svega, želela bih da pohvalim tvoj način pisanja, jako mi se dopada. :)
    Fotografije su isto jako lepe. :)
    A što se tiče tvog trenutnog raspoloženja... Sve je to prolazno, kao što si i napisala. :)
    Ponekad je i dobro biti malo tužan, jer posle toga dođe neka nova i bolja energija. :)
    Ja sam retko kada tužna, ali ako se tako osećam, ja to ne umem da sakrijem i svi to odmah mogu videti, tako da uglavnom od najbližih dobijem par saveta podrške i moje emocije se odmah preokrenu kada vidim da su tu ljudi koji me vole. :)
    Iskreno se nadam da si se oraspoložila i jedini savet koji mogu da ti dam jeste da batališ plakanje, nego lepo da odeš i provedeš divno vreme sa ljudima koje voliš i koji te vole. :)
    Ljubim te! :*

    www.littleboxofhappiness.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovo je prelep komentar i hvala ti mnogo na njemu i iskrenosti koju si mi pruzila! :D

      Избриши
  6. Post me je stvarno dirnuo, prelijepo je napisan. Meni je nestabilan trenutak bio jučer u 20 sati kada sam rekla kolegicama što me tišti, a suze, slažem se da pomažu, ali najgore je kada se vrate, u dušu, tada umjesto da pomognu paraju je opet i opet, a ja ne mogu to da spriječim je suze nikako da poteku. <333

    Fantastiko World

    ОдговориИзбриши
  7. Divno napisano,svaki put me odusevis tekstom i slikama.Mislim da nekada svi imamo takve 'nestabilne' trenutke,ja ih dozivim bar jednom mesecno,tada mi dodje da puknem,rasplacem se na sav glas,mada ja to prikrivam smehom.Zatim,kada prodje mesec dana,sva osecanja izadju iz mene u vidu suza.Slazem se sa tobom da se u tim trenutcima trebamo smejati i raditi nesto sto volimo,jer to nas zapravo opusti.Inace ne brini,sve ce proci,samo budi jaka,svi smi takvi ponekad,tih nedelju dana dodju i prodju,ali zapamti da posle kise dolazi sunce ❤.

    mywonderland-xoxo.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  8. Joj, ni meni danas nije dan (iako si ti ovo objavila juče). Ja se jaako lako iznerviram i, iskreno, nije me teško dovesti do suza, i to je jedna od stvari koje ne volim kod sebe. Danas mi je nastavnik likovnog dao trojku, i ja onako sva iznervirana pocepam rad i on pored te trojke dopišu i jedinicu. Ne znam šta mi je bilo, kod gotovo svih predmeta imam sve same petice, a iz likovnog - 3,1. Mislim, potrudiću se da popravim ocenu, naučiću i neku lekciju, bilo šta, ali nema šanse da posle ovog imam peticu za polugodište... Jooj, ne verujem da ovo ikoga zanima, ali eto, raspisala sam se...
    Moram da pohvalim ovaj post, vidi se da pišeš iskreno i iz srca. Ovaj period će sigurno brzo proći, svi mi imamo te dane kada se osećamo tužno bez ikakvog posebnog razloga. :)

    http://introverted-dreamer.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma proslo je brzo, uhvatilo me nesto tako na par sati i proslo, ali hvala ti! ♡

      Избриши
  9. Vrlo dobro mi je poznat osjećaj, kada mi nije ništa, a sve mi je, kada sam tužna, ali bez razloga, ,to mi se prije dešavalo, ne zna ni sama zašto, ali evo sad vidim da nisam jedina. Inače, post je predivno napisane a i popraćene fotografije mi se jako dopadaju ;D

    dnevnadozabloga.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti! I da, trudila sam se da fotografije malcice proprate tekst :D Izgkeda da mi je uspelo

      Избриши
  10. Također i meni je poznat osjećaj kada ti dan krene nizbrdo.Jednostavno mi tu ne možemo ništa,kao što si rekla probudit ćemo se sutra i biti će bolje.Ovo je bio jedan dan od mnogih koje ćeš proživjeti skupa sa nama.Naravno mi smo uvijek tu da te savjetujemo.Fotografije su odlične.Samo nastavi raditi ono šta voliš sve će biti super:)

    mylifeastea5.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  11. Nista lose, samo da ti kazem da imas jednu gresku /Pišem vam, jer osećam da će mi to pmoći./ pOmoci

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti! Nisam ni mislila nista lose, svakako prihvatam ispravku :D

      Избриши
  12. Pre svega moram ti odati priznanje da ti se divim, jer si skupila hrabrosti i podelila sa nama ovu pricu, tj tvoje emocije, koje nisu ni malo naivne, iako izgledaju kao nesto prolazno. Zaista si jedna jako hrabra devojka, kojom se ja zaista ponosim, i koja mi je iz dana u dan, i uz posta u post sve draza i bliza srcu, pa cak i ako te ne poznajem uzivo. Totalno se pronalazim u tvojim postovima, koji više liče na neke divne pismene zadatke ili komade iz knjiga, nego na suvoparne rubrike sa bloga. Zaista me odusevljavaš svojim radom, divim se tome sto uspevas da prikupis snage i napises nam jedan ovakav post. Slike ne bih da komentarisem, vrlo su profesionalne kao i uvek, neka akcenat na mom danasnjem komentaru bude bas na pisanju. Moram reci da su i meni ovakvi trenuci jako ucestali, ali je jako bitno uraditi ono sto si ti ruadila sada, tj otvoritii se i podoeliti to sa nekim. Sve sto je lose mora proci kad tad, zato osmeh na lice, uz tebe sam, ako mislis da ti mogu pomoci, javi mi se nafejsbuku ili mailu, rado cu popricati sa tobom dodatno. Veliki poljubac

    Gotičarka

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Evo komentara moje omiljene goticarke. Hvala ti, Sandra, mnogo, zaista cenim! Ali znaj da nije nista ozbiljno, samo me uhvatilo nesto na par sati i proslo je, ali sam usput osetila potrebu da pisem o tada trenutnim osecanjima :)

      Избриши