Sve što radiš, radi za sebe, a za druge ako ostane

14:28

Živimo u takovm vremenu kada imamo osećaj kao da je sve manje dobrih ljudi oko nas. Plašimo se šta će neko posmisliti ili da li ćemo nekoga naljutiti i uvrediti svojim stavom, rečima. Ne osećamo kao da su svi uvek tu za nas, iako mi za njih jesmo. Dajemo sve od sebe da neke osobe zadržimo u svom životu, čineći i radeći sve za njih, postavljajući ih na prvo mesto. Iznemoglo činimo sve ne bismo li ih čvrsto zdržali tu gde jesu, pored nas. Neki ljudi su nam bitniji od sebe samih, guramo ih ispred svih svojih osećanja i potreba, a ne razmišljamo da li bi izvesna osoba makar delić toga pružila kada smo mi u pitanju.

Ja sam osoba koja voli ljude, i u svakome koga poznaje, ili ne poznaje, pokušava da izmami ono najbolje. U stanju sam da 'kopam' po nečijoj ličnosti, i uporno tražim makar malu naznaku dobrodušnosti. Često postavljam tuđe želje i potrebe kao prioritete. Bezmalo mnogo puta sam prvo odradila nešto za drugoga, a potom za sebe. Nisam umela da kažem ne, makar u pitanju bile najbanalnije sitnice. Nisam volelela da se svađam i raspravljam, već me je činilo srećnom da vidim osmehe na licima oko sebe, pa makar to nekada značilo da sebe stavim u drugi plan.

Ne više. Mnogo toga sam shvatila, i promenila. Veliki broj osoba oko kojih se trudimo, ne mari za nas ni mrvicu. Ne bi oni činili za nas toliko, ne bi razmišljaji, cenili. Oni su prosto sebi na prvom mestu, a za druge ih i nije mnogo briga. Ja sam shvatila manu njihovog razmišljanja, ali i jednu vrlo dobru stranu. A to je da uvek, bilo gde i bilo kada, treba da smo sebi najbitniji i na prvom mestu. To ne znači da treba da budemo sebični i ne mislimo nimalo na druge, ali znači da moramo naučiti da sebe poštujemo više od ostalih, makar malo. Znate ono, Kad svi odu, ko nam ostane? - Mi sami. I upravu je onaj ko je to rekao. Koliko god dobrog drugima činili, ta neće svako od njih istom merom nama uzvratiti. Nekima smo bitni, nekima ne, i to će uvek tako biti.

Moj deda je citirao Duška Radovića, koji je rekao Sve što radiš radi za sebe, a za druge ako ostane. Čuvši, odmah sam zapisala tu rečenicu, i pribeležila sebi da će mi upravo ona biti osnovna misao kojom ću se voditi pri pisanju jednog ovakvog posta.
Ako kažemo ne, ako odbijemo ili ne uradimo tačno onako kako se drugom dopada, mi nismo loše osobe. Mi samo pokazujemo da volimo sebe, i da nam je prioritet svoj život, i svoj osmeh. Tako treba uvek da bude, međuti t o nikako ne znači da treba da smo loše osobe i nikome ne činimo i ne pomažemo. Samo je potrebno razmisliti ko nas zaslužuje, ko bi nama pomogao, ko će ceniti i reći hvala. Jer mnogo je onih koji ništa od toga ne bi uradili.

Dakle, činite sve ono što prvenstveno vas usrećuje, jer niko vam ne može podariti osmeh i lični uspeh, do vi sami. Budite dobre osobe, pomažite ljudima, činite dobra dela, ali upamtite da sve gubi smisao ako nešto ne radite iz ljubavi, ako vam ne pričinjava zadovoljstvo, ili prihvatate protiv svoje svoje. Ne dozvolite da vaši snovi i ciljevi ispaštaju zbog drugih, pogotovo onih koji vam ni hvala neće reći za sve dobro što su od vas dobili. Niko nema prava da vam oduzima vaše vreme, i vaš život. I niko nije dovoljno vredan da zbog njega odustanete od onoga što vam je zapravo bitno.