Kako se ja menjam s vremenom?

08:00


A bila je mala tatina princeza i mamima muškarača u isto vreme. Stidljiva pred gostima, a ipak je neumorno brbljala ne bi li privukla pažnju odraslih osoba. Pravila se ljubomorna na mlađeg brata, ali ga je volela kao svoju omiljenu plišanu igračku. Trčala je stalno, dok je palmica na vrhu glave neprestano odskakivala gore-dole. Kasnije, kada joj je kosa dovoljno porasla i loknice konačno počele da dobijaju oblik, molila je mamu svakoga dana da joj vezuje dva repića - jer tako je njena lutka nosila. 
Odbijala je da se rastaje od roditelja na više od jednog dana, ali je volela da putuje i uči o svetu oko sebe. Vrtić nije bio njeno najomiljenije mesto, iako je vreme provedeno tamo umela da iskoristi na kvalitetan način, igrajući se, crtajući, kopajući po pesku i praveći tortice od blata... Oduvek je bila kreativna, olovku i makaze nije ispuštala iz ruke, a volela je i da peva.


Kasnije je pošla u školu. Mala plačljivica iz vrtića se primirila, i odgovorno prihvatila obveze koje joj prvi razred nameće. Slova su naučena, čitanje savladano, a odlične ocene se ređale. Nije dozvoljavala da joj mama nosi ružičasti ranac na putu do škole ili kuće, već je uživala da oseti teret na svojim ramenima. Još od malena je volela da bude u pravu, da se ponaša tvrdoglavo, da se prepire za ono što želi. Umela je uči, umela je da se druži, umela je razmenjuje, tada moderne, stikere sa drugaricama iz odeljenja. Ali nije umela da prihvati četvorku iz matematike, a zatim i iz pirode i društva. Nije znala da se ne vrti sve oko škole, da ocena nije bitna, već znanje koje ponese iz te četvrtaste drvene klupe. Nije uvek smatrala da je ona najbitnija, mislia je da su drugi, da treba prvo o nekome da misli, a kasnije o sebi. Nije cenila slobodno vreme koje joj se pruži, već ga je koristila ne bi li se biolje pripremila za neki test ili takmičenje.
Kao mala, nije znala mnogo toga. Ali, Bogu hvala, kako je rasla, naučila je. I još uvek uči.

Redni broj razreda koji je pohađala se povećavao. Redni broj svećice koju je svake godine duvala se povećavao. Broj prijatelja koje je kraj sebe imala, pa, takođe se povećavao. Ali ona je i dalje nastavila da se nervira i plače oko četvorke ili, ne daj, Bože, manje ocene. Nastavila je da bude umiljano i nežno dete, za primer, ali ipak previše stidljiva da bi najboljoj drugarici rekla prema kome to ima simpatije. Takođe je nastavila da bude redovna dobrica, da se nervira danima oko sitnica, da forsira sebe i očekuje previše. Umarala se mnogo, a nije shvatala poentu svega. No ipak, bila je srećna.


Danas, ona je drugačija. Promenila se Pošla u srednju školu. Ne razmišlja isto. Shvata da nisu svi ljudi divni, da joj ne žele svi dobro, da umeju da koriste, da neretko gledaju samo sebe. Shvatila je da nije teško razočarati se u nekoga, i koliko je to zapravo gorko. Nastavila je da niže odlične ocene, ali i dozvoljava sebi predahe. Zna da je sebi najbitnija i na prvom mestu, i da uvek treba da razmišlja u skladu sa tim. Ja nisam sebična, govori sebi, ja samo volim sebe, kao što drugi vole sebe. I u pravu je. 
Nekada devojčica puna ideja, ali i straha da ih sprovede u delo, ona više nije. Sada je sigurnija u sebe, ne boji se osuda okoline, ne dozvoljava drugima da stanu na put njenoj sreći. I dalje je puna ideja, samo što sada ona zna šta želi, vidi svoju budućnost. Ostala je odgovorna i savesna, često stidljiva i emotivna, ali je radila na sebi. Radila, i ponosna je na sebe. Ponosna što se trudi da bude najbolja verzija sebe. Ponosna što je ovo što je danas. Ponosna na ono u šta je izrasla. Iako ima još mnogo toga da nauči, da otkrije, da se desi... ona je sa svojih 16 godina zadovoljna svojim stavovima i zadovoljna što može za sebe da kaže da je svoja. 
  Ona više nije ista, i srećna je zbog toga.


Nadam ste da sam ovim postom učinila da me malo bolje upoznate. Ne znam da li je zbog vremena, zbog mentalnog odrastanja, promene stavova i sazrevanja, ili prosto do života koje živimo, ali istina je da mi ne rastemo samo fizički, i da se iz dana u dan  menjamo. Ne možemo ostati isti, ali možemo odabrati kakvi ćemo biti. Naši životi su u našim rukama, te pazite kako se ophodite prema sebi. Dajte sve od sebe i budite najbolja verzija vas. Na kraju krajeva, bitno je da se sa ponosom možemo osvrnuti na period koji je iza nas, koliko god da smo se promenili. Ja, na primer, nisam ista kao pre, i zadovoljna sam sobom kakva sam, ali to ne znači da nisam srećna što sam pre bila takva kakva jesam. Jer tada sam pratila svoje srce i činila ono što sam želela, što je najbitnije, ne bih li bila srećna. I bila sam.

Kako se vi menjate s vremenom?

Instagram: laananass

You Might Also Like

14 komentara

  1. Stvarno predivno napisano. Mislim da si savršena verzija sebe. Ovim postom sam dobila utisak da te poznajem cijeli svoj život. No, bez obzira na to koliko odrastamo i sazrijevamo emotivni sklop nas nikada ne napušta. Uvijek ostanemo one krhke i ranjive osobe. Želim ti još puno uspjeha u životu i, naravno, lijep vikend.

    ОдговориИзбриши
  2. Predivan post. Volim ovakve price o odrastanju i promenama, zapravo volim kod sebe to sto se stalno menjam i trudim da budem sto bolja verzija sebe. Odlcno ti ide inspirisanje drugih:) <3

    ОдговориИзбриши
  3. Koliko je ovo samo emotivan i divan post! Ti si divna osoba, i stvarno zaslužuješ ono što želiš da postigneš, jer se vidi da ti je do toga stalo, i da se trudiš. Činjenica je da se svi menjamo vremenom, pod uticajem raznih faktora, ali najbitnije je da shvatimo da, da nismo bili takvi, ne bi bili ono što smo danas. A bitno je da volimo ono što jesmo. Jer samo tako možemo da napredujemo.
    Svaka čast na postu. <3

    Introverted dremer

    ОдговориИзбриши
  4. Ajme, toliko emotivan i predivan post nisam već dugo čitala. Stvarno dirne čovjeka u dušu. U svojih 13 godina dosta sam se promjenila, no kada realno gledam zadovoljna sam kako se to odvijalo. :) Svaka čast! ;)

    Fantastiko World

    ОдговориИзбриши
  5. Odlican post! Divno je sto si nas pustila da te upoznamo.
    https://sofijasjourney.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  6. Ne preterujem kada kažem da me je ovaj post učinio emotivnom i nostalgičnom po pitanju sopstvenog detinjstva! Prosto me je podsetio i na moje odrastanje kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu, kao što si i sama navela. Iako se svi u životu razvijamo kao ličnosti, neki ponekad ostanu isti u nekim pogledima što i nije baš dobro. Treba težiti ka razvitku i uvek se truditi da iz sebe izvučemo maksimum koji u datom trenutku posedujemo. Zaista si me oduvala s nogu ovim postom, predivan je baš kao i tvoje pisanje, fotografije a i ti sama :)))

    ОдговориИзбриши
  7. Fantastičan post, ja sam oduševljena 💙💙! Predivna paralela dva vremena, predivne fotke 💙! Svaka ti čast draga moja, ljubim te!

    ОдговориИзбриши
  8. Joj, pa ovo je divno! Koliko ti lepo pišeš... uvek me oduševiš :)
    Normalno je da se s vremenom menjamo. Život nam donosi lepe i manje lepe trenutke, uči nas da se nosimo sa njima, a kako se broj svećica povećava, tako smo sve spremniji da se uhvatimo koštac sa ozbiljnijim stvarima. Kada se vratim na isto ovo vreme prošle godine, sasvim mi je jasno koliko sam se zapravo promenila... a da ne kažem kada uporedim sebe sada i pet godina ranije... druga osoba :)

    ОдговориИзбриши
  9. Predivno napisano, draga. Imam 12 godina i mislim da sam se puno promenila. Sećam se kako sam nestašna bila pre polaska u školu. Prvo razred, pa drugi, treći, samo su se ređali. A ja sam se kao i ti nervirala za svaku četvorku (manju nisam dobila, a četvroke sam takođe retko dobijala, jednu u celoj godini). Drago mi je da sam te malo bolje upoznala.

    laAdda | Story time: Ukleto groblje

    ОдговориИзбриши
  10. Predobar post, stvarno mi se svidja, podsetila si me na moje odrastanje i naterala me da razmišljam o tome. Imaš follow od mene!
    Ako imaš vremena, poseti moj blog, početnik sam.
    www.backojelic.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  11. Pre di vno! Nesto lepse skoro nisam procitala. :)

    ОдговориИзбриши
  12. Love this post!

    Follow for follow?:)

    Xx,
    Hilary
    www.theclosetelf.com

    ОдговориИзбриши
  13. Lijepo si ovo sročila. Ja se također mnogo mijenjam, iako ne dam si priznati, ali ponekqd se treba i priznqti xd Ljudski je i normalno mijenjqti se, pa i prilagodavati oko sebe

    dnevnadozabloga.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  14. Ja sam zaplakala, toliko sam se pronašla, oduševljavaš me,a nikako to da ti napišem, koliko divno napisano.
    Jedino što bih volela jeste da zagrlim malu sebe, i ispričam joj kakva sam postala, i da nije to tako trebalo da bude, ali desilo se, to je život haha
    ODUŠEVLJENA SAM još jednomm da ponovim♥
    nMedusaa

    ОдговориИзбриши