Pozdrav! Pišem drugi deo OVOG posta. Nešto nisam zadovoljna prethodnim, jer sam rekla sebi da neću ići na dugačko, međutim sam itekako razdužila. Ovaj put će biti drugačije. Dakle, donosim vam post o planu radnog dana kada ste prepodnevna smena. Prošli put sam pisala o poslepodnevnoj smeni i prolazila sam i kroz to kako ja provedem vreme pre škole, tako da je ovo i polu-rutina post. Uživajte!

14:00 - 16:30

Dolazak iz škole. Raspremanje, ručak, odmaranje uz TV, telefon ili knjigu.  U obzir dolazi i kratka dremka, jer ipak ne treba da se komirate od spavanja, a ima i da se uči.

16:30 - 19:00

Učenje. Da, mora se i to. Uglavnom ja sam učenjem počnem između pola pet i pet, pa završim do sedam, pola osam, u zavisnosti od toga koliko imam da učim. Nekada se oduži i do deset. Naravno, neizostavne su pauze ismeđu lekcija, zadataka, zatim užine ili večera. Meni najbolje energiju daje limunada i činija ideckanih voćki. 

19:00 - ...

Knjige, serije, druženje, TV, mobilni, spremanje stvari i knjiga za sutradan, tuširanje, mazanje noktiju, trening... Bilo šta što će nas opustiti pred spavanje i dati lep završetak danu.

... - ...

Ne znam kakva je vaša navika i da li ste noćne pice il spavalice, ali ja, kada znam da će se moj telefon oglasiti sutradan u 6:00, moram da legnem ranije ako bih da preživim budna sutrašnji dan. Dakle, kada sam prva smena, obavezno legnem pre pola dvanaest. Možda jeste rano, ali bar sam sutradan odmorna i donekle naspavana. :)

Uostalom, nije bitno vreme, vec imati plan i organizaciju. Ako sami sebi zadamo neki cilj, treba da ga poštujemo i ispunimo do kraja. :)

Šta vi radite kada se vratite iz škole?

Jeste li noćne ptice ili spavalice?

Volim što postojim. Volim što se zovem Ana. Volim što imam rođenog brata. Volim svoje roditelje. Volim da igram folklor. Volim ruže. Volim da vidim nasmejana lica. Volim da fotografišem. Volim da pišem. Volim svoj blog. Volim cvrkut ptica. Volim svoju najbolju drugaricu. Volim da idem u školu.  Volim da crtam. Volim miris pokošene trave. Volim što imam divne drugare.  Volim pogled sa svoje terase. Volim svoje duge nokte. Volim kad jedem pahuljice. Volim svoje čitaoce. Volim da pravim kolače sa mamom. Volim da gledam serije sa babom. Volim kad idem na pecanje sa dedom. Volim da mirišem tek ispečeni hleb. Volim da maštam. Volim da se hranim zdravo. Volim da vozim bicikl i rolere. Volim duge šetnje. Volim da eksperimentišem u kuhinji. Volim jagode. Volim da prevodim tekstove iz latinskog. Volim da putujem. Volim smejanje sa društvom kad se vraćamo iz škole. Volim da perem sudove. Volim da sa braćom igram fudbal. Volim da sa tatom igram stoni tenis ili društvene igre. Volim da čitam. Volim knjige. Volim ljubav. Volim lepršave suknje. Volim da sređujem sobu. Volim svoje ljubimce. Volim što mi je tetka trudna. Volim što sam bila vukovac. Volim maminu baštu. Volim što u junu idem na ekskurziju. Volim što sam niska. Volim što sam rođena 5. januara. Volim da idem u šoping. Volim babine i dedine novogodišnje paketiće. Volim da gledam stare porodične fotografije. Volim da čuvam uspomene - u glavi i na policama i po kutijama. Volim sitna prijatna iznenađenja. Volim da jedem sladoled. Volim kad nekome pomognem. Volim kad čuvam prirodu. Volim kad mama spremi lazanja. Volim što mi je mama previše brižna. Volim kad sam kreativna. Volim da maštam. Volim kad crtam. Volim muziku. Volim što kad pevam zvučim kao pokvarena ploča. Volim što imam veliko dvorište. Volim što sam uredna. Volim svoju sobu. Volim 'svađe' sa bratom. Volim kad me vole. Volim kad volim. Volim život. Volim sebe. 

Život je previše kratak za mržnju. Volimo i budimo srećni! ♡

Ovo su neke od stvari koje ja volim i koje me čine srećnom, a šta je ono što vi volite?

Idem školskim hodnikom. Laganim korakom se približavam učionici. Ulazim. Sve oko mene je poznato: klupe, zidovi, tabla... lica. A da li sam ja njima poznata? Do juče stidljiva devojčica iz treće klupe, često glave zabijene u knjigu. A danas? Odlučila je da deo onoga što se nalazi u njenoj pametnoj glavici i podeli sa svetom. Piše blog. Ona je sada blogerka, rekla je drugarima za to. Saznali su, i od danas više svoje tajne misli neće moći da piskara u sopstvenu internet stranicu. Bar ne dok bura oko njenog bloga ne prođe. Danas znaju - ismevaju je, podržavaju, gledaju je kao ludu... Sutra zaborave na sitnicu da se neko iz njihovog okruženja bavi malo drugačijim hobijem od njih, i sve se vrati u normalu.

Reći drugima za blog ili ne? Pišemo svoje blogove iz hobija, ljubavi prema pisanjem, željom da sa svetom delimo svoja iskustva i mišljenja... Nije mali korak odlučiti se na to da se nekome poverimo i otkrijemo za postojanje internet stranice koju mi sami uređujemo, ispunjujući je fotografijama i tekstom koji smo sami osmislili. 

Kao i sve u životu, i kazivanje osobama za blog ima svoje mane i prednodti, a mišljenja su podeljena.


Ako se odlučite na to da kažete društvu za blog, budite spremni na osuđivanja, ali naravno i na podršku. Ljudi su drugačiji. Neki prosto ne razumeju. Osuđivaće vaš rad i pre nego što ga pogledaju, samo zato što se uplaše svakoga ko je iole drugačiji od njih, ko se bavi nekim nesvakidašnjim hobijima, ko razmišlja drugačije i mašta...
Sa druge strane, pravi prijatelji će stati na vašu stranu. Podržaće vas, iskreno posavetovati i reći šta zaista misli. Ako je potrebno, čuvaće vašu tajnu ako to želite.


Ako nikome ne kažete za svoj blog, ne verujem da ćete se radovati svom uapehu kao da ste nekom rekli. Koliko god mi svi imali svoje drage čitaoce, koji nas podržavaju i bodre, zaista je jako lepo i važno da se nekome pohvalimo i sa nekim podelimo svoju radost. Priznaćete, kada vam se nešto lepo dogodi, jel da da je uvek još lepše ako se nekome ispriča?


Još jedna stvar, ako kažemo prijateljima za blog, pretpostavlja se sa će oni iščitati svaki naš objavljeni post. Samim tim, na blogu se ne mogu naći naše tajne, koje ne bismo podelili ni sa kim koga lično poznajemo. U redu je da najbolji prijatelji znaju naše tajne, ali je isto tako i u redu da neke sačuvamo samo za sebe.

. . .

Uh, sada sam zbunjena. Svaka od dve moguće opcije za sobom vuče dobre i loše strane. Za koju god da se odlučimo opciju, moramo biti spremni na prednosti, ali i 'rizike' koje ta odluka donosi.
Za moj blog zna moja najbolja drugarica i porodica. Niko više. Moja najbolja drugarica čita svaki moj post i uvek me podržava. Zahvalna sam joj na tome od srca i nimalo se ne kajem što sam joj rekla za svoj blog. ♡
Uskoro idem na ekskurziju i planirala sam da tamo saopštim još par dobrih drugarica da imam blog, ali sam ipak u dilemi.
Mislim da je za sada najbolje da ostane na tome da od društva zna samo moja najbolja drugarica. : )


Mislite li da je bolje reći drugima za blog ili ćutati?
Ko sve zna za vaš blog?

Nemam profesionalni fotoaparat. Ni objektiv. Ni stalak. Imam običan android telefon. I krovni prozor, moj omiljeni izvor svetlosti. I puno mašte, i mnogo volje. Stari beli stoljnjak ili gomila čistih belih papira mogu biti odlična pozadina. Naslovna strana knjige, let ptica, lepi crteži, šolja kafe i činija kolača, livada maslačaka, nove starke, milkšejk iz kafića, tek olistalo drvo, tek olistali cvet, nasmejana lica... sve što je lepo mom oku i što vidim, volim da ovekovečim tim jednim klikom na samo jedno dugme. Fotografije su lepe. Čuvaju ono što nam je drago, čuvaju uspomene, sećanja na daleke trenutke iz prošlosti. 

Ljubav prema fotografiji je velika. Rodila se, ne tako davno, zajedno sa ovim blogom i i dalje se razvija i raste. Ne može da nadmaši pisanje, ali je ipak tu. 

Samo jednim klikom, jednom fotografijom, stvaramo svoj svet, beležeći samo ono što nam je bitno i drago, što nas usrećuje, ispunjava, inspiriše, izdvaja od drugih, ili pak spaja sa nekim... 

Fotografija je magična.

Zdravo svima! Kako ste? Ova kiša me izluđuje. Pa maj je, treba mi sunce, cveće, majice kratkih rukava... Ne znam kako je kod vas, ali kod mene već par dana samo pada i pada i pada... No dobro, proći će i to. :D

Nešto sam razmišljala, ja za dobitak 100. člana nisam pisala nikakav 'special' post. Iskreno, ne bi vam bilo zabavno da čitate moje zahvaljivanje vama u petsto redova, iako bi i to možda bilo malo da vam iskažem koliko sam vam zahvalna i koliko vas volim. ♡

U svakom slučaju, odlučila sam da napravim Q&A. Nikada to nisam radila, a mislim da je 120 članova odličan razlog za to. Sve što treba da uradite jeste da mi ispod ovog posta u komentarima ostavite neko pitanje ili pitanja, a ja ću za par postova odgovoriti na njih. Možete to uraditi anonimno, ili neanonimno, možete me pitati šta god želite i što vas zanima. Budite kreativni i pustite mašti na volju! Verujem u vas. :)

Nadam se da će vam biti zanimljivo i da ćemo se zabaviti! ♡