Većina nas živi sa jednim rođenim bratom ili sestrom, ili pak sa više njih. Normalno je da se često prepiremo oko sitnica, ali priznaćete da oni, bili mlađi ili stariji, upotpunjavaju naš život i ulepšaju svaki dan.

No, ja vam danas predstavljam neke od prednosti i mana koje mlađi brat nosi sa sobom. Uživajte! :D

Ja imam jednog rođenog brata, koji je mlađi od mene tri godine. Dakle, ima 12, i zove se Luka.

Jedna od velikih prednosti jeste što mi nikada nije dosadno. Kada sam neraspoložena, kada propadnu planovi sa društvom, ili jednostavno kada želim da se sa nekim prošetam, izađem napolje, vozim rolere... brat je tu. Generalno Luke što se tiče, nekada je zaista teško izvući ga iz kuće. Međutim, kada mu predložim da radimo nešto što on voli, nikada mu nije problem da izdvoji vreme. :D

  Eh, sad te svađe i rasprave ... nikada nisu ozbiljne. Uglavnom se prepiremo oko sitnica, na primer pranja sudova, daljinskog upravljača, njegove tvrdoglavosti... Sećam se da smo se mnogo raspravljali i 'otimali' oko kompjutera kada smo bili mlađi. Sva sreća pa sada svako ima svoj, haha. :D

Jeste da je dečak, ali Luka stvarno ume da sluša, a ponekad da i koji pametan savet. :)

Nekada mi stvarno nije do pričanja sa mamom ili drugaricama. Ili prosto nekada se on nađe prvi pored mene. Sasluša me i da svoj savet, a ja sam zahvalna, koliko god njegov savet besmislen bio. Cenim brigu. ♥

Ono što mnogo volim kod Luke jeste to što smo mnogo različiti, a uvek nam se nađe neka tema za razgovor.

 Volim i to što me povremeno uvodi u svoj svet, pričajući o svojim interesovanjima i onome što njega zanima. Dopada mi se što želi da deli sa mnom ono do čega je njemu stalo.

Iako nije toliko dobar u slušanju mog brbljanja o knjigama ili nekim stvarima koje čine moj svet, ipak ume da se zainteresuje. Recimo, kada je blog u pitanju, on se prvi učlanio, dok još nisam imala objavljenih postova. Od početka me je podržavao, i čak hvalio moje fotografije. 

Bukvalno je sa mnom pravio blog i učestvovao u kreiranju, jer mi je stalo do njegovog iskrenog mišljenja i kad god uvedem neku novinu, prvo njega obavestim.

Prvi sazna za svakog novog člana, i za sve lepe komentare, raduje se sa mnom.

 

 Koliko god 'drven' bio, ja znam da me voli i brine o meni, kao i da mu značim, kao što i ja njega mnogo volim i ne bih mogla da zamislim svoj život bez rođenopg brata. ♥

Imate li vi rođene braće ili sestara?

Šta je ono što volite ili ne volite kod njih?

 

Leto je. Vreme odmora, uživanja, putovanja, druženja, isprobavanja novih stvari... Medjutim, leti smo opušteni, ne mislimo na školu, uživamo u slobodnom vremenu. Ali, nekada ta naša sloboda rezultuje ogromnom lenjošću, neorganizovanošću i nestizanju obavljanja svega što smo planirali za taj dan.

Stoga, prikazaću vam jedan moj prosrčni letnji dan, proveden u Beogradu. Uživajte!

Buđenje

Nisam klasičan tinejdžer i ne volim da spavam do podneva. Budim se svako jutro u pola devet, jer mi tako odgovara. Volim da izadjem na terasu, dok je još hladovina i da uživam u blagom vetriću koji hladi moje ruke i noge, još tople od spavanja. 

Onda slede vežbe, pa brzo presvlačenje i nameštanje kreveta.

Doručak

Volim da doručkujem u dvorištu, prijatnije je nego u zagušljivoj dnevnoj sobi pred TV - om. Inače, leto je, toplo je, volim da za doručak pojedem nešto lagano i osvežavajuće.

Ostatak prepodneva

Hmm, vruće je napolju, nigde mi se ne ide po ovakvoj sparini. Hladna cedevita ili limunada i činija voća ili parče lubenice, odlično pristaju uz neku super knjigu, a oni zajedno čine moje letnje prepodne.

Ručak

Ručam oko tri sata, i najviše volim kada mama spremi neko povrće ili ribu, jer je to ono što mi u letnjem periodu najviše prija. A posle ručka, moje dvorište me čeka, a ja mu rado idem u susret, sa nekom poslasticom u ruci, uglavnom nekim osvežavajućim sladoledom od jagode ili šumskog voća.

Popodnevni sati

Posle ručka sledi odmaranje, u pravom smislu te reči. Slušanje muzike, igranje uz nju, čitanje knjige, crtanje, pisanje, fotografisanje... samo su neki od načina na koje ja provedem popodnevne sate. 

Veče

Lagano pripremanje za izlazak. Može to biti odlazak u grad sa društvom, vožnja rolera sa bratom ili šetnja do obližnjeg tržnoh centra sa mamom. Bitno je da je uveče najprijatnije, nije sparno i zagušljivo, a mrak kasno pada. 

Noć

Lagana večera, nekad i bez nje. Tuširanje, oblačenje omiljenog šortsa i majice za spavanje i odlazak u svoju sobu. Knjiga, telefon, sveska, olovka... Malo razonode pred spavanje, a onda, čak pre jedan, a često i pre pola jedan, tonem u san i nerviram se što širom otvoreni prozor ne pomaže u ukljanjanju vrućine. :)

Ipak, ja mislim da je sve u organizaciji i volji. :D

Kada vi ležete, a kada ustajete tokom letnjeg raspusta?

Kako vama protekne dan na letnjem raspustu?

Zar je već gotovo? Prva godina srednje škole je završena? Trajala je tako dugo, a opet je nekako proletela u sekundi. Učenja, druženja, upoznavanja, ispitivanja, nerviranja, blamiranja... sve sam proživela u proteklih devet meseci. Kad se setim prvog dana... nepoznate učuionice, lica, klupe, profesori... blaga jeza se širila telom, ali je bilo i prijatno. Sva ta neizvesnost, sva ta otkrivanja i upoznavanja koja su mi pokazivali i polako razotkrivali čari mesta i društva koje treba da mi zameni osnovnu školu, koje treba da mi bude dom naredne duge četir godine...

Jedna je već prošla. Sklopila sam divna prijateljstva. Mnogo bolja nego u osnovnoj. Ne, da me neko pita, ne bih se vratila u osnovnu školu. Ne kažem da je tamo bilo užasno, samo nije bilo mnogo prijatelja. Ovde ih polako stičem.

Mnogo toga se izdešavalo. Bukvalno sam do poslednje nedelje učila. Ah, to učenje... Čak i ono će mi, malo, nedostajati na raspustu. 

Zatim blamiranja, kojih je stvarno bilo mnogo. A uz sve to i gromoglasno smejanje sa društvom, na putu do škole,  na odmorima, časovima, u obližnjoj prodavnici, na autobuskoj stanici... 

Bilo je i neviranja oko ocena. Nepravde na testovima, iščekivanje ocene, usmena odgovaranja, iznenadni kontrolni, manjak vremena za vannastavne aktivnosti...

Ali sve se to razrešilo i odlično prošlo, a to najbolje dokazuje činjenica da mi je prosek 5.00.

Pretposlednje nedelje, bila je i ekskurzija. Istina, išlo nas je šestoro iz odeljenja, ali smo se toliko dobro proveli, da mogu reći da mi je ovo najbolja ekskurzija dosad.

(nešto više o mojoj ekskurziji OVDE)

Sve u svemu, sada je počeo moj letnji raspust, koji će mi veoma prijati, bar što se odmora tiče. Imam puno planova za ovo leto, iako ne idem na more. Uglavnom ću sve deliti sa vama i voditi vas u svoje avanturice, kroz naredne postove i slike. Da, ne planiram ni u jednom trenutku da ispustim telefon, bar ne onda kada se ukažu divne prilike za stvaranje fotografija i uspomena.

Uživajmo u letu i iskoristimo ga maksimalno! ♥

Kako ste vi prošli ovu školsku godinu, proseka što se tiče?

Kakvi su vam planovi za ovo leto?

Zdravo, kako ste? Ja sam dobro, uživam u pljuskovima koji se javljaju u večernjim satima i nerviram što od grmljavine ne mogu koristiti kompjuter. Okej, ne nerviram se baš toliko, imam ja šta drugo da radim i gde da pišem. :D

U svakom slučaju, znam da ovih dana osmaci popunjavaju svoje liste želja za upis u srednje škole, pa sam odlučila da vas malo posavetujem i sa vama podelim svoje utiske povodom popunjavanje iste.

Ovako, znam da ima dosta vas koji ste neodlučni i šizite na pomisao da morate da odaberete jednu školu, a kamoli više njih.

Obavezno napišite bar pet škola, koliko god očigledno bilo da imate sasvim dovoljan broj poena da upišete željenu. Nikada ne znate šta se sve može dogoditi ili iskomlikovati u poslednjem trenutku, tako da dobro razmislite za šta se opredeljujete.

Ono što je bitno da znate jeste da je odabir srednje škole vaš i samo vaš isbor. Niko ne bi trebalo da se meša u to i staje na put vašoj odluci, ali prihvatite, ili par čujte, dobronamerne savete. Ako ste 100 % sigurni šta volite i čime se želite baviti, onda za vas nema zime. Samo malo istražite koja škola obuhvata vašu oblast i to je to.

E sad mi, neopredeljeni. Bitno je da dobro razmislite šta je ono što vam privlači pažnju, čime se bavite, ili biste voleli. Upamtite, nije velika greška upisati 'pogrešnu' školu. Kasnije sledi fakultet i šansa da se ta greška ispravi. Ali svakako je bolje odmah upisati odgovarajuće, nego se naredne četiri godine mučiti nečim što nas uopšte ne interesuje i ne raduje.

Ako posle dugog razmišljanja vi i dalje nemate pojma šta biste sa svojim životom (moj primer), opredelite se za gimnaziju. Ona će vam pružiti opšte znanje, doduše mnogo dublje i detaljnije nego osnovna škola (pričam iz izkustva), pa imate priliku da za čak četiri godine ponovo se nađete na raskrsnici daljeg školovanja. To je sasvim dovoljno vremena da pronađete svoje istomišljenike, zabavite se, otkrijete šta vam leži, a šta ne, i što je najvažnije, pronađete sebe u nekoj oblasti i odlučite šta je to čime biste želeli da se bavite u životu.

 No, upamtite: posle gimnazije obavezno morate upisati fakultet, jer sa završenom gimnazijom nemate nikakvu struku, pa su šanse da se negde zaposlite minimalne.

Moja priča: Zaluđenik za knjige. Odličan đak. Igram folklor i to je ono što volim, pored pisanja. Šta upisati? - Gimnaziju.

Koju? U Beogradu ima puno gimazija, kako odabrati pravu?

Ovako, ja sam učila španski jezik u osnovnoj školi, a taj se uči u samo u  tri gimanizije, od čega u jednoj je u ponudi samo opšti smer, što ja ne bih. 

Dakle, moj izbor se suzio na dve. Za jednu je trebalo desetak poena više, međutim ja, sa svojih 95, imala sam dovolljno za obe.

Dugo sam razmišljala, raspitivala se, menjala odluku... Na kraju sam shvatila da je gimnazija gimnazija i da se u svakoj uči. Upisala sam onu za koju  je trebalo manje poena, misleći '' ajde, možda bude malo lakše, jer ne treba da se premorim pre fakulteta''. Uostalom, moja najbolja drugarica je takođe upisala istu, u istom smo odeljenju i sedimo zajedno u klupi. :D

I kao šlag na torti, moj nastavnik iz osnovne radi i u ovoj školi, i predaje mi i ovde, tako da nisam skroz zaplovila u nepoznate vode.

Naravno, društveni sam smer, s obzirom da mi više idu jezici.

 Inače, malo sam se prevarila oko mišljenja da ću  možda moći manje da učim, ali ja nekih dana imam da učim bukvalno toliko da ne izlazim iz kuće, koliko kog dobro isplanirala i organizovala taj dan.

Da ne dužim ja mnogo, svoje sam uglavnom rekla. Ali da zaključim: izbor srednje škole je vaš i nemojte se obazirati na tuđe želje, već isključivo samo na svoje. Dobro razmislite o svom odabiru, a onda mirne i hladne glave ispunite tu listu. Ako niste igurni šta je to vaš fah, onda upišite gimnaziju, ali budite sigurni da ćete morati mnogo da učite i trudite, koja god da je u pitanju. Inače, ko je malo lenj pri učenju, ili ko ne voli mnogo vremena da se posveti školi, moj iskren savet je da beži i svoju sreću traži što dalje od gimnazije. :D

Koju srednju školu biste voleli da upišete?

Volite li da učite i kakav ste đak?

Pozdrav svima! Kako ste? Nadam se da vam je raspoloženje na nivou i da se vi, osmaci, ne nervirate zbog prijemnog. Čula sam da je matematika bila preteška, ali šta je - tu je. Prijemni ispit je sada iza vas i opustite se, jer je konačno, letnji raspust počeo i vama. :D

Mene što se tiče, idem još tri dana, odnosno u sredu završavam, mada ocene su uglavnom zalključene, pa se ja već osećam kao da sam na raspustu. :D

Danas sam htela da vam malo pišem po svojoj ekskurziji. Trajala je dva dana, 14. i 15. juna. Išli smo na Zlatibor, Taru, u Topolu, na Mećavnik...

Inače, iz cele generacije, od nas 240 prvaka, zamislite koliko je nas išlo? 28! Hahaha... Iz mog odeljenja nas šestoro. 

Ujutru sam se uzbuđeno probudila i užurbano obavila poslednje pripreme pred put. Onda me je tata kolima odbacio do škole, gde nas je čekao autobus.

Naša prva stanica je bila Topola i Oplenac. Mogu vam reći da je Topola divno mirno mestašce i mnogo mi se svidelo to što smo posle razgledanja predviđenog, imali oko sat i po vremena da se odvojimo od profesora i sami prošetamo ulicama ovog prelepog mesta.

Sledeća stanica - Sirogojno i njegov muzej na otvorenom. To su zapravo kolibe, odnosno modeli kuća kako su ranije izgledale. Muzej je na otvorenom, zato što ima mnogo kuća, koje su povezane kamenim putićima. Naravno, mogli smo slobodno ulaziti u njih i razgledati postavu. Dopada mi se što je sve realno namešteno iznutra i imala sam osećaj kao da neko tu stvarno živi, kao da sam nekome došla u goste.

Sledio je hotel na Tari, večera, diskoteka, (ne)spavanje...

Inače, u diskoteci je bilo hit! S obzirom da nas je bilo samo dvadeset osmoro, niko nije hteo prvi da kroči  na podijum i zanjiše kukovima. Tako da smo nas šestoro iz mog odeljenja otišli u salu pored i igrali stoni tenis i bilijar. Zamislite situaciju, mi sređene i našminkane, sa reketom ili štapom i lopticama u ruci.:D

Ali onda je ovima iz diskoteke bilo dosadno da sede, pa je svako otišao u svoju sobu. Međutim, bilo je još čitavih sat vremena pre završetka diskoteke. I šta smo mi uradili, nas šestoro? Otišli u praznu diskoteku, odvrnuli muziku na lap-topu koji nam je dala zaposlena, i igrali, skakali, pevali, glupirali se. Znači ceo podijum za nas i verujte mu da sam baš uživala, haha! :D

Drugi dan... rano ustajanje, opet užurbano pakovanje i u trku napuštanje hotela... 

Tod tana smo otišli na Mećavnik i posetili Drvengrad, usput Kremansko proročanstvo, a vozili smo se i Ćirom, čuvenim vozom koji ide Šarganskom osmicom.

Vi ne mođete ni zamisliti koliko je bilo divno voziti se vozićem, gledati nebo, planine, doline... Pogledi su savršeni i veličanstveni, i napravila sam mnogo fotografija, da ja više ne znam šta ću sa njima...

A Drvengrad... Male ulice, drvene kućice, sve je tako preslatko, a opet ozbiljno, kao da ste u nekom filmu! Prelepo!

  

U svakom sličaju, meni je bilo divno, kako sa društvom, tako i mesta i značajnosti koje smo obišli. 

Jedina zamrka je hrana na jednom mestu, ali Plazma i 7Days popravljaju stvar!! ;-)

Odlično sam se provela i imam mnogo divnih uspomena i fotografija od ova dva dana.  

Kući sam došla umorna  i neispavana, i sa bolovima u kičmi i vratu, jer su autobusi veoma neudobni za spavanje, tako da sam se obradovala svom jastuku. :D

P.S. Nadam se da vas nisam mnogo udavila ovolikim tekstom i slikama. Ako jesam, ne zamerite. :)

Da li ste vi ove školske godine išli na ekskurziju?

Podeliite neki interesantan događaj sa vaše ekskurzije sa mnom. :)

 

Bliži vam se maturski ispit, vama osmacima. Za manje od 24 časa, sedećete u klupama u zagušljivim salama, a ispred vas flašica ugrejale vode, koja olovka i hemijska, i najsmrtonosniji test u našim godinama, og koga zavisi čitav dalji tok našeg školovanja...

Ne, nije nimalo tako užasno i strašno. Ne brinite. :)

Sada sedim u autobusu i na ekskirziji sam, ali želim makar malo da vam odagnam sumnje i olakšam predstojeći praznik. Mislim ja na vas. ♡

U poslednje vreme obožavam da slikam nebo i oblake... :)

Dakle, maturski ispit jeste nešto što je bito i od velike važnosti, ali nije presudan. Naravno, više nego poželjno je uraditi ga što bolje, ali samo bez nervoze i brige.

Imam iskustva, pa znam šta pričam: VODA - što hladnija, u što većoj flašici. Ok, ne treba vam balon, ali će flašica srednje veličine biti sasvim dovoljna. Sredina juna je i kuvamo se na sve strane, a još radimo maturski ispit. Dakle, vodu odmah stavite u frižider, a sutra tako hladnu ponesite. 

Jedna čokoladica, da poboljša raspoloženje i koncentraciju. :D

Onda, spakujte nekoliko hemijskih (moja BFF uvek nosi 15, ni manje ni više, ali vama će tri biti dovoljne). Takođe vam trebaju obične olovke, bar dve, i gumica. Pišite čitko, jer ne želite da vam se oduzme koji bod jer komisija ne može da pročita neki odgovor. 

I da, sve pišite običnom olovkom, a dvadesetak minuta pred kraj, ili kada ste 100% sigurni, podebljajte hemijskom. 

Mali savet: Nemojte olovkom bušiti papir, već lagano pišite, da biste posle lakše prešli hemijskom, jer ona neće da piše lepo preko olovke.

I ono najvažnije: bez nerviranja i straha. Mala trema je dozvoljena, ali parališuća ne dolazi u obzir. Dan pre lezite ranije, ne biste li se lepo naspavali i napunili baterije. Učili ste, znate, spremali ste se. Pred vama su pitanja na koja znate odgovore, samo malo strpljenja i koncentracije. Spremni ste i ja verujem u vas. Osmeh na lice i samo htabro! Srećno! ♡

Šta mislite o sutrašnjem testu?

Javite mi sutra utiske i kako ste urdili, čekam vas kad se vratim sa ekskurzije. :)

Zar je vćc prošla citava godina? 365 i kusur dana od naše poslednje zajedničke večeri? Od pevanja, suza, zagrljaja, slikanja, rastanka? Od obećanja da nas godine neće rastaviti, a u ovoj poslednjoj, koja je prebrzo prosla pozaboravljali smo jedni druge? Svako je krenuo svojim putem. Svako je sačuvao po koji kontakt. Svako pamti to divno veče, koje uprkos rastansku, ostaje u nasim srcima kao jedna divna uspomena. 

Sećam se svoje male mature. Kako se ne bih secala? Citavo spremanje, nerviranje oko šminkanja, kupovina cipela i torbice, uklapanje boja, raspad frizure nakon izlaska iz frizerskog salona... Da, moji predmaturski sati su tekli užurbano i prošli u nervoznom uzbudjenju.

Dolazak ispred škole. Više drugara, roditelja i meni nepoznatih lica, od samih maturanata. Blicevi sijaju, kao i sunce koje je te večeri bilo posebno lepo. Odeljenja se polako okupljaju, slikanje i dalje ne prestaje. Nespretne mame se guraju do autobusa, ne bi li još koji put videli svoje dete koje je definitivno najlepše.

A mesto gde smo slavili nije moglo biti lepše! Ulaz ukarašen belim stubovima i cvećem. Staza vodi do ogromne sale sa stolovima i podijumom za igru. Bend je već na svom mestu, a ukusni kolači sečeni na velike kocke uveliko uredno postavljeni, po šest na svakom stolu.

Muzika, zagrljaji, izbori za mis i mistere... Pevanje, slikanje, večera...  Bol u stopalima od napornih štikli je uveliko zanemaren, jer je muzika bitnija, društvo je bitnije. Sećam se, poslednja pesma... cela generacija nas osmaka je obrazovala veliki krug... zagrljeni smo... poslednja pesma... "noćas se rastajemo svi...u srcima ostaju drugovi"... poslednja pesma...

Sada svako ide u svoju školu. Tužno je to kako se nismo videli skoro čitavu godinu, ali sa druge strane, svi smo nastavili dalje, idući svojim putem i jureći svoje snove. Ko se s kim družio, nastaviće. Ko se nije naročito voleo, samo će zaboraviti jednog dana na nesuglasice iz osnovne škole.

U novom odeljenju ima četiri osobe iz moje osnovne škole. Sa još nekim sam ostala u kontaktu i družimo se. U svakom slučaju, moje matursko veče je proteklo divno i ja sam se provela prelepo. Ako ništa drugo, meni ostaju lepe uspomene i sećanja, kako i u glavi i srcu, tako i na fotografijama. ♡

Kako ste vi proveli svoje matursko veče? 
Za vas koji niste još imali maturu: kako zamišljate svoje matursko veče? 

Dragi Dušane, 

Dobrodošao na svet!

Devet meseci sam posmatrala tetkin stomak koji je iz nedelje u nedelju sve više rastao, a onda je zazvonio telefon, iz koga je doprla vest da se napokon porodila. 

Uzbuđenje i sreća su se mešali u meni, a malo je reći da me je činjenica da sam opet postala sestra više nego obradovala. 

Pa, Dušane, videla sam tvoje prve slike i mogu ti reći da si veoma slatka beba. Jedva čekam da te upoznam, pomazim i držim u svom naručju.

Pred tobom je jedan novi život, koji se podosta razlikuje od onog koji si vodio proteklih meseci. Pred tobom su izazovi koji čekaju svako dete, a potom i odraslu osobu. 

Želim ti da uvek imaš uspeha u svemu što radiš, u svemu što ti život nametne, da budeš jedinstven i uvek veruješ u sebe, da nikada ne odustaneš od svojih snova i ciljeva, da donosiš ispravne odluke, da biraš pravi put, da te lepe stvari i dobri ljudi prate u životu, da i sam budeš dobar, da te krase divne osobine, da te kroz život vodi hrabrost i moć da svaku prepreku koja ti se zadesi na putu preskočiš kao od šale, da budeš skroman i raduješ se malim stvarima, da voliš knjige i da budeš sanjar, jer je lepo.

A kao najvažnije, želim ti da uvek budeš  srećan i zdrav!

Neće biti lako, ali ja verujem u tebe. Ako su drugi se suočili sa izazovom pod nazivom ,,Život", što ne bi i ti? Videćeš, život je lep i dopašće ti se. 

Na kraju krajeva, uvek i šta god da ti treba, pored tebe će biti tvoja velika sestra Ana koja te puno voli! ♡

Volite li vi bebe i malu decu?