Prvi dan srednje škole - moje iskustvo

14:39

Škola se polako bliži, a ja istrajna u odluci da pišem svaki dan do kraja avgusta. Nisam imala onu klasičnu back to school neprekinutu seriju postova, a nisam je ni želela. Pisala sam o ra raznim temama, ali se i doticala onih koje se tiču škole. Pa, danas sam želela malo da pišem o početku prvog razreda srednje škole, i malo o svom iskustvu od prvog septembra prošle godine.

Kao što znate, ja za par dana polazim u drugu godinu gimnazije, pa smatram sebe kao nekoga ko ima iskustva da o ovome govori. :)

Ceo prošli letnji raspust sam bila izuzetno uzbuđena, a to uzbuđenje je vrhunac dostiglo 31. avgusta i 1. septembra. Bila sam prva smena, pa sam se veoma rano probudila. Sećam se tog ushićenja, koje se mešalo sa malo treme i radoznalosti, kada sam izlazila iz kuće, i istog tog uzbuđenja i osmeha na licu kada sam se kući i vratila. Bila sam baš zadovoljna prvim danom, i ponosna na sebe, jer sam tog dana postala srednjoškolka.

Ali da se malo vratimo na to šta se događalo između mog odlaska u školu i dolaska kući.

Sećam se tih pogleda i lica koja su radoznalo gledala jedna u druga. Malo je bilo napeto, ali već na sledećem odmoru smo se skoro svi upoznali. Ja sam sela sa svojom najboljom drugaricom (upisale smo istu školu i upale u isto odeljenje - sreća, sreća, radost!), ali to nije sprečilo da se upoznajemo i sa drugima.

Razredna nam se predstavila, i ostavila utisak jako stroge žene, i nekoga koga nećemo mnogo voleti. Ostali prfesori su bili tu i tamo - neki previše strašni, neki previše namrgođeni, neki previše veseli.

U učionici je prvog dana vladala atmosfera u kojoj su se mešala sva moguća osećanja - ushićenost, strah, zbunjenost, trema, strepnja, olakšanje... Uglavom, sve je nekako prošlo u tome, ali najviše u uzbuđenju zbog novog početka i upoznavanja.

Ovaj citat sam videla na blogu predivne Anđele (Perfect High). Jako je motivacion, a ako želite da saznate još neke ovako divne rečenice koje daju školsku inspiraciju , pogledajte njen post.

I malo po malo, završila sam tu famoznu prvu godinu srednje škole. Koliko god se prvog dana svi činili kao bauci, uopšte nije bilo tako. Kako je nama potrebno vremena da nekoga upoznamo i pružiimo mu šansu da bude u našem životu i u upozna nas, tako je i trugima potrebno isto to, pa čak i profesorima. Kako su nedelje odmicale, sve je bilo opuštenije i opuštenije, a na kraju godine nam je na neki način bilo i žao što se rastajemo, iako samo na dva i nešto meseca.

Čak smo i razrednu zavoleli, a za samo par meseci sam stekla divne prijatelje koje mnogo volim.

Uglavnom, poenta je da ne treba da se plašite. Nemojte sebi da uterate strah kako će sve biti loše i zastrašujuće, jer neće. Iako se bude činilo tako prvog dana, znajte da je to samo prvi dan, kada su svi zbunjeni i uzbuđeni u isto vreme.

Brzo ćete se navići na novu okolinu i novo društvo i profesore, a i na princip rada i učenja u srednjim školama, koji će svakako biti malčice stoži no što ste navikli u osnovnoj (mislim na princip rada i učenje, ne na društvo i profesore). Brzo ćete ući u štos, sve će vam postati zabavno i manje stresno no što ste očekivali, i obožavaćete svoj novi život.

Ja vam želim mnogo sreće i jedva čekam da čujem vaše utiske od prvog septembra. Samo opušteno i bez straha, verujem u vas. ♥