Skoro će ponoć. Sedim u svojoj sobi, i samo je jedna lampa upaljena. To je sasvim dovoljno da osvetli tastaturu po kojoj moji prsti sada prelaze. Razmišljam... Pre samo mesec dana unazad, pa i manje, ovo je bilo vreme kada je odavno trebalo da sam u krevetu, zaspala. A s druge stane, verovatno sam sedela kao sada, sa istom ovom lampom što iznad mene svetli, ali umesto tastature, moje ruke su bile zaokupirane nečim drugim, vrlo verovatno prelistavanjem bezbroj strana školskih udžbenika. 

Ali sada je potpuno drugačije. Ne osećam umor. Ne želim da bacim sve što je na stolu i odem da spavam. Imam potrebu da ostanem budna. Budna do kasno, i samo sedim i pišem, i čitam, i slušam muziku, i... bavim se onim što volim i što me ispunjava.  

Da li me zabrinjava činjenica da je školska godina proletela? Pomalo. Ipak, ako ne računam šesti razred osnovne, ovo je godina koja je najbrže prošla. Po mom osećaju. Ali, ako se prisetim septembra, i svega čega se mogu setiti da se desilo od tad do danas... shvatim koliki je vremenski period zapravo u pitanju, i shvatim da i nemam baš osećaj kao da je juče bilo. Međutim, nije sada tema moja zbunjenost prema vremenu, već je posredi koja reč o tome što su ostale još dve godine dok ne pođem na fakultet. E to je već ono što me pomalo zabrinjava.

Bilo kako bilo, druga godina gimnazije je završena. Bilo je svega, moram priznai, i smeha, i druženja, i svađa, i plakanja, i raznoraznih ocena, i prve jedinice, i novih poznanstava, i svega onog što čini jedan školski život, ako bih tako mogla da se izrazim. Prošle godine sam pisala post na istu temu, te činim to i sada. Godinu dana kasnije. Godinu dana starija. I godinu dana ponosnija. (Prva godina srednje škole - DONE)

Jesam dugo čekala na sve ovo, i jesam se proteklih meseci mnogo nervirala, bila nenaspavana, osećala manjak inspiracije, iako sam se trudila da takve periode prevaziđem. Ali, uspešno sam se izborila sa time. Uspešno završila još jednu školsku godinu. I sada su na redu dva meseca koja treba da mi služe za odmor. Za potpunu relaksaciju i punjenje baterija. Za izlaske. Za druženja. Za ostajanja noću budna do kasno. Za pisanje. Za fotografisanje. Za putovanja. Za uživanje. Za ludovanje. Za pevanje. Za igranje. Za produktivnost na moj način. Za ono što volim. Za... Ma, leto je, raspust takođe. Vreme je kada treba maksimalno da uživamo i sebe častimo svime onime što smo proteklih meseci izbegavali ili čega smo se možda ustručavali. Došlo je naših pet minuta. Iskoristimo! 

Koji su vaši planovi za predstojeće leto?

Email: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: laananass

Prethodni post: Da li danas vredi biti iskren?

Da li vi uvek kažete istinu? Koliko puta nešto prećutite, ili malo iskriivte pravu priču, ne biste li se izvukli ili manje nastradali? A jel vam se desilo da budete iskreni i pošteni, i kao takvi izvučete deblji kraj, dok oni koji su slagali, ne dobiju nikakvu kaznu? Nažalost, mnogima se dešava, a neredak je slučaj danas videti da onaj ko slaže prođe nekažnjeno i neprimećeno.

Ovo je priča o jednoj gimnazijalki, koja samo kroz dva dana završava drugu godinu. Jedna kratka priča o jedinici koju je dobila, pravedno ili nepravedno, procenićete sami, ali i zaključak da li se isplati biti pošten i reći istinu, ili ćutati i utopiti se u masu.

Naime, lektira je zadata bar dve nedelje pred obradu: Tolstojva Ana Karenjina. Delo napisano u dve knjige, a zajedno na hiljadu strana. Da li je lako, pored izuzetno mnogobrojnih obaveza, školskih ili vannastavnih, pročitati tako mnogo strana za jedan relativno kratak period? Ispostavilo se da je odgovor negativan. Devojčica je čitala i čitala, trudila se i trudila, ali hiljadu strana za dve nedelje nije mogla da pređe. 

Najzad, došao je i čas obrade. Pomalo uznemirena, devojčica je gledala kako je ostatak odeljenja miran, bez obzira što nisu knjigu ni takli, a kamoli je pročitali. Profesorka je upitala ko je sebi dao za pravo i ne pročita za danas, a učenici su znali šta to znači - jedinica. Devojčici nije bilo sve jedno, ali se nadala da će profesorka biti blaga kada uvidi da od 30 učenika makar dvadeset i petoro nije pročitalo. Malo ohrabrena, podigla je ruku. Na neno veliko iznenađenje, samo je jo jedna šaka pored njene bila u vazduhu.

Jedinica je upisana, profesorkino čuđenje je bilo prisutno, a nisu ni komentari pa što si je javila ili nisi normalna i luda si izostajali. Isuviše zbunjena, devojčica je u naredna tri dana pročitala preostalih 300 i nesšto strana, i razgovarala sa profesorkom, koja joj je ulila nadu rečima da će ocenu moći da popravi, radom i trudom. To je devojčici bio sasvim dovoljan podstrek da ne odustaje, javlja se, uči... i na kraju dobije zaklučenu peticu iz srpskog jezika i književnosti.

Verujem da ste zaključili da sam ta devojčica ja, a možda se usput i zapitali šta je sa onima koji se nisu javili onda kada je trebalo. Pa, kako tako su se snašli - učenje napamet onoga pto profesorka kaže, čitanje neprovereniih informacija sa interneta... pa izvukoše oni neke traljave ocene, a usput i koju jedinicu. 

A ja? Pa, profesorka je pohvalila moju iskrenost i odgovornost, i rekla da svakako nije ni planirala nedovoljnu ocenu da mi računa. Dakle, sve se svršilo onako kako treba.

Zaključak jeste da treba biti iskren i pošten, jer če se pre ili kasnije svakako pokazati ko je radio i trudio se, i bio valjan, a ko išao kraćim putem i prečicom. Ne služite se varkama i prevarama, jer čete jednom nastradati. Koliko god se činilo da nije tako, ali jeste - pravda je uvek na strani iistine i poštenog.

Šta vi mislite o ovoj temi?
Valja li biti posten u svetu gde je lagnje prešlo u naviku?

Instagram: laananass

Gmail: blog.teenqueen@gmail.com

Prethodni post: 6 trikova za trenutno suzbijanje umora

Školska godina se uskoro završava, a malo je reći da smo u toku jedne zaista često iscrpljeni i nenaspavani. Nije lako stići sve naučiti na vreme, imati sjajne ocene, a opet se posvetiti i društvenom i porodičnom životu, i ličnim interesovanjima. Želimo sve da stignemo da uradimo, isplaniramo, te često ostanemo budni do kasno i malo spavamo, a svemu tome rezultat je nedovoljno sati sna i umor koji zaista zna da remeti dnevni ritam.
Stoga, danas vam donosim neke svoje trikove koji u mom slučaju deluju pozitivno na mene i čine da se makar malo manje osećam preumorno i kao da bih mogla da zaspim svakog trenutka.

#1

Jedna metoda koju često koristim kada su mi oči previše umorne i najradije bih ih zaklopila i utonula u san, jesu kašike. Naime, sve što vam je potrebno jesu dve kašičice, koje treba da stavite u zamrzivač na 15 sekundi, ili frižider na ceo minut, a onda ih prislonite na kapke. Hladnoća će vam prijati, a kada otvorite oči zaista ćete osetiti kako su odmornije i jednostavnije za držati ih otvorenim. Provereno radi.

#2

Ako ste tek ustali iz kreveta, na jedvite jade pretpostavljam, evo još jedne metode koja će vas u startu razmrdati i dati snage da započnete dan. Pesma. I malo igranja. Dakle, dovoljna su tri minuta omiljene pesme, uz koje biste malo igrali, rastegli se i uradili jutarnju gimnastiku, i začas ste kao novi! 

#3

Ako ste žensko, i imate kosu koja nemirno upada u oči, savet jeste da je skupite u konjski rep. Kao prvo, neće vas sitne dlake bockati i upadati u oči, a kao drugo, samim tim što napravite frizuru, zategnućete svoje dlake, ali i predeo oko očiju, pa nećete imati preteranu potrebu da ih zatvarate i spavate. I da, naravno da ne treba stegnuti toliko jako da vam otpadne svaka dlaka s glave...

#4

Nekako, većina trikova koje sam vam pokazala su vezani za oči, ali u mom slučaju je zaista tako - ako mi se oči sklapaju, nema šanse da ne zaspim, te je poželjno da ih što duže držim otvorenim. Tako da, moj sledeći trik jeste vezan za sunčane dane, a to bi bilo da obavezno nosite naočare za Sunce ako mu se izlažete. Jer, verujem da mnogi od vas, baš kao i ja, na samo mali pogled na Sunce odmah zatvara oči i briše suze izazvane jakim svetlom. Kao što rekoh, niste jedini...

#5

Gore sam spomenula veselu muziku kao lek razbuđenpsti, ali to zaista nije mit. Ako se često vozite autobusom, ili ste prosto toliko pospani da biste se mogli srušiti nasred ulice, vaše rešenje leži u slušalicama i nekoj brzoj pesmi uz koju se garantovano nećete uspavati.


#6
Poslednji trik za danas jeste hladna voda. Poznato je da ona osvežava i prija, pogotvo u tekućim danima koji su izuzetno topli i sparni, te ja radije preporučujem umivanje hladnom vodom, kao i čašu iste, nego šolju kafe, za koju mnogi priznaju da održava odobu budnom, za početak dana.

Naravno da ovo nisu trajna rešenja, i da pravi san ništa ne može nadoknaditi ili zameniti, ali evo čisto trenutnih alternativa koje mogu poslužiti u kriznim situacijama. Ne zaboravite, san je neophodan svima nama, kako za naš organizam i fizučki stanje, tako i za psihičko. Nemojte ga menjati za nešto što toga nije vredno, i spavajte redovno - sutradan ćete se osećati mnogo bolje i kvalutetnijee.

Želite li da napišem post o mojim savetima kako da brže i lakše zaspite?
Koliko vam je san bitan, i koliko dnevno spavate?
Neki vaš savet za razbuđivanje?

Svi mi pohađamo osnovnu školu. Punih osam godina važimo za njene đake, a čitav taj period protkan je najrazličitijim iskustvima, vezanim za prijateljstva, druženja, ocene, ljubavi, odrastanja... Jedni kažu da je period osmogodišnjeg školovanja zapravo najlepši u životu. Drugi opet tvrde to za srednju, treći za fakultet i studentski život...a neko deseti će reći da se najbolja iskustva prožive tokom srednjeg doba. Jedno je sigurno, a to je da svaki period našeg života prožimaju najrazličitija zbivanja, neka manje a neka više vredna čuvanja kao uspomene. Nakom dugih osam godina, nakon neizmerno mnogo dana provedenih u istoj školskoj klupi, okruženi istim licima, suočeni sa istim probemima, hodajući istim hodicima, idući istim putevima... vreme je da se i taj period okonča. Bilo je lepo, reći će neko. Bilo je užasno opet će reći neko. Ali tom poglavlju života došao je kraj, i sada ima mesta samo za prebiranje po kutiji zvanoj Uspomene, i sećanja na sve lepe trenutke koji se ne smeju zaboraviti. Ali pre svega toga, ostavite malo mesta i za posdnje, oproštajno, matursko veče.

Zapravo, mala matura mnogima i nije poslednji dan, jer se nekada ona dogodi dok se školska godina za osmake nije još ni završila, ali teoretski, to jeste poslednje zajedničko veče sa vašim školskim drugarima. No, nemojmo biti pesimisti, jer nije kao da ih nikada u životu više nećete videti. Ali, istina je da veliku većinu i nećete. Ostaćete u kontaktu sa osobama koje su obeležile vaše školske dane, i, kome je zaista stalo, kontakt će održati, bez obzira na srednje škole koje upišete. Ali samo matursko veče je posebno. Koliko god ne voleli određene ljude tokom prethodnih godina, i koliko god bili srećni što se od njih rastajete, matursko veče je ipak prožeto nekom finom i toplom atmosferom koja zaista nikoga neće ostaviti potpuno ravnodušnim. Mala matura je vreme osmeha, vreme igre, vreme opraštanja, vreme kada se pusti koja suza, vreme kada se jedno veče provede na divan i opušten, ali opet posebno svečani način.

Malo sam se više raspisala nego što sam to planirala, ali ipak me je ponela sva ta euforija oko priprema za malu maturu, kakvu sam osećala pre dve godine. Juče je bila druga gidišnjica kako sam slavila svoje matursko veče, te mi je prijalo da se malo prisetim svega što se tog dana izdešavalo. Uspust sam se setila i teme o kojoj sam često raspravljala sa najboljom drugaricom, a to je bilo pitanje pratioca. Brinule se jesmo da nas niko neće pozvati, te smo se u početku dogovorile da obavezno idemo jedna sa drugom ako ne budemo imale para (pratioca, ne novca). Na kraju nije ipak bilo potrebe za izrazitom brigom i panikom, jer smo obe bile pozvane od strane drugova iz odeljenja, te se i taj problem ubrzo razreširo. Ali sva ta uzbuna koju smo dizale, nagnala me je da malo pišem o tome da li je zapravo toliko bitno imati pratioca kraj sebe i šta on jednoj maturantkinji predstvalja.

Dakle, pratilac je dečko koji sa vama uđe u salu, slikate se nekoliko puta kao par, odigrate prvi maturski ples, rastanete se i svako ide svojim putem. E kad bi sve bilo tako prosto. Mislim, u suštini i jeste, ali mogu da razumem brigu oko toga da svi imaju svog para, a samo vi ne. Ipak, nekome je par najbolji drug, nekome simpatija, a nekome pak dečak sa kojim nismo progovorile deset reči u toku proteklih osam godina, nego eto tako, našli se, pa što da ne pođu zajedno na maturu? 

Kada se maturanti okupljaju pred školom, i slikaju, uopšte se ne vidi ko je s kim par, jer se uglavnom formiraju grupice i svi se zajedno fotografišu. Kada se ulazi u salu, tada ulaze dve po dve osobe, te se jedino tada jasno vidi ko ima pratioca, a ko ne. Mada, ako nemate muškog praticoa, nije ništa loše u tome da sa drugaricom pođete na maturu, i sa njom se slikate na ulazu. Verujte, bilo je mnogo slučajeva na mojoj maturi da su i po dve, tri devojčice zajedno išle, ali isto tako i po dva, tri dečaka, pa se svi zajedno slikali.. A kasnije, kada se igra prvi maturski ples, većina ga presedi, jer smatra previše elegantnim i 'za odrasle', te samo nekoliko parova zauzme mesto na podijumu. Ostatak većeri, apsolutno je nebitno jeste li sa parom ili ne. Jer, svako sedi sa svojom grupicom za stolom, a na plesnom podijumu svi igraju za sebe i odlično se provode.

Nemojte da vas deprimira to ako vas niko nije pozvao na matursko veče. Zaista nije bitno jeste li došli sa pratiocem, ili najboljom drugaricom. Naravno da je lepo videti dečaka i devojčicu na fotografiji, lepo sređene i spremne za svečanost, ali to zaista nije od presudnog značaja hoće li vama matura biti lepa ili ne. Ono što je važno jeste da se oslobodite brige i nezadovoljstva, jer matursko veče je samo jednom u životu, i treba da ste nasmejani i uživate maksimalno. Ne dajte da vas nešto omete, i zabavite se kao nikad dosad! A u krajnjem slučaju, pokažite hrabrost i pozovite nekoga iz škole da bude vaš pratilac na maturi - jer nigde nije zapisano da je dečak onaj koji ima obavezu da pozove. :)

E-mail: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: laananass

Prethodni post: Priča o jednom slatkom detetu