Uvek vesela i širokog osmeha, od uva do uva. Nikad tužna. Često zamišljena i izgubljena u mislima i idejama. Bezbrižna u svom svetu. Ušuškana u snove. Hoda po zvezdama. Dobra duša. Osećajna. Ne plaši se novih saznanja. Kreativna. Voli sve što je lepo. Radoznala. Hrabra.

Ali šta je potrebno da se desi da bi jedan osmeh splasnuo? Da bi vedre oči, u kojima se videla želja, odjednom bile navlažene suzama? Trenuci bezvolje, melanholije...

Priznajem, danas mi nije dan - ako se tako može reći. Nekako sam tužna, a ne znam pravi razlog tome. Da li što se bliži kraj godine, a meni je na pameti činjenica da vreme nekada prebrzo teče i plašim se da se izgubim u njemu? Ili ne volim činjenicu što sam sve starija i starija, i nedostaju mi dani detinjstva? Ili me je sustigla škola, i gomila knjiga na radnom stolu? A možda razmišljanje o lekciji koju trenutno učim - Saumilovoj vojsci su se kopale oči, a svakom stotom je ostavljenmo samo jedno? Ili me rastužuju pomisli na sve nepravde koje se događaju svakodnevno i ništa ne mogu učiniti da ih sprečim? Ili su uzrok mom trenutnom osećanju misli o tome kako me niko ne razume? Ili moja osećanja, kojih je ovih dana jako puno? ... Ne znam, možda je u pitanju samo 'zakasneli pubertet', kako moja mama voli da kaže. 

Ali svakako, danas sam sve nešto bezvoljna i tužna, i mogu da zaplačem u sekundi.

Ne znam čemu ovaj post vodi, niti čime će izroditi, ali zaista imam želju da pišem, a možda čak podelim sa vama kako se trenutno osećam. Jer, kada pišem, osećam se kao da radim nešto što zaista umem, i nešto što mi prija i opušta me. Osećam se apsolutno kao 'svoj na svome', iako ne znam još hoću li objaviti ovaj post..

Nisam sigurna šta bih dalje želela da napišem. Da savetujem nešto ili...? Da pričam neke vesele misli i pravim se optimističa, iako to trenutno nisam? Mislim da neću tako. Pisaću vam dalje šta osećam sada. 

Osećam da će se sve vratiti u 'normalu', čim se probudim sutra ujutru. Ali prosto naiđu katkad ti 'nestabilni trenuci, meni, vama, svima... Oni su zaista neizbežni, iako su, priznajem, kod mene retki. Ali znate šta pomaže da ih prebrodite? Suze. Ne plašite ih se. Dopustite sebi trenutke slabosti, izolujte se od svih, i pošteno isplačite. Sigurna sam da će posle sve biti bolje. :)

Znate šta još pomaže? Svakako kada radite nešto što volite i za čime osećate volju i želju. U mom slučaju, to je prvenstveno pisanje. Pišem vam, jer osećam da će mi to pmoći. I jeste. Već sada se osećam mnogo bolje - kada znam da sam napisala nešto iskreno i iz srca, a onda to podelila ovde, sa vama. Uvek je lepo znati da tamo negde postoji neko ko, iako vas lično ne poznaje, zaista ume da vam kaže divne stvari i odmah popravi raspoloženje, ma štagod bilo u pitanju. Hvala vam što ste tu. ♥

Kako se vi borite sa nestabilnim trenucima?

Sedim tako sa tabletom u ruci i pretražujem nekakve citate, motivacione slike... Niko nije rekao da Tumbr, Pinterest i ostalo zaostaju, naprotiv, inspiracija prišti na sve strane i ideje se same od sebe nižu. Ali to kao da nije dovoljno. Treba mi još nešto. Osećam potrebu da se ne oslanjam na sve te korisne poruke i rečenice koje pročitam, uprkos činjenici koliko mogu da zaustave suzu i ulepšaju dan. Želim da sama sebi budem oslonac, jer se tako osećam hrabro, pa tako sama i osmislim citate koji će pre svega biti lični. Ne znam kako bih to objasnila, ali najlepše se osećam kada sama nešto uradim za sebe, kada se vodim prvenstveno svojim primerom. Ponos koji neko može osećati prema sebi  kada uradi nešto kako treba je neprocenjiv.

Stoga, pronašla sam sebi još jedan hobi. Kako volim da nešto činim prvi put, isprobavam nepoznato, radoznalo otkrivam sebe i svoje talente, odlučila sam nedavno da se oprobam u osmišljavanju citata. 

Današnji je: Don' kill the time, cause it will kill you back.

Nije smišljen danas, već na letnjem rapsustu, ali ja sam sada našla za shodno da napišem ono o čemu sam razmišljala pre par meseci.

Naime, letnje vreme, kada smo svi većinom u dokolici, ne radeći ništa izuzetno pametno, pružilo mi je inspiraciju. Nisam osoba koja može da sedi ceo dan. Ne volim da provedem popodne pred televizorom ili sa telefonom u ruci. Pogotovo nisam tip ljudi koji posle ručka legne na krevet, gleda plafon i čeka večeru.

Moj dana mora biti ispunjen raznim aktovnostima, jer samo tada ja mogu da se osećam ispunjeno. 

Dođem iz škole, ručam, gledam seriju, učim, spavam. Ne. Između večeram i spavam ima bar dva, tri sata. Ja volim da ih provedem 'pametno'. Pisaću, čitaću, videću se sa društvom, provešću vreme sa člaovima porodice, razgovaraću sa nekim, fotografisaću, iznenadiću nekoga, spremiću bratu novi specijalitet koji sam osmislila, napraviću nešto, maštaću, radiću vežbe, slušaću muziku, plesaću... Vidite? Stvarno ima jako puno lepih načina da se kvalitetno iskoristi vreme, i da se učini nešto lepo i ispunjujuće.

 Prevod mog citata bi glasio Ne ubijaj vreme, da ono ne bi ubilo tebe. Mislim da imam puno pravo kada kažem da sam u pravu, jer smatram da ništa nećemo uraditi ako samo sedimo u dosadi i  iščekivanju da vreme prođe. Ništa nam neće doći samo od sebe, pogotovo ne tako ' na izvolte', a da ni prstom ne mrdnemo. Vreme koje imamo na raspolaganju je dragoceno i jedinstveno - sad je tu, i nikada više, upamtite. Zašto ga ne bismo onda cenili i iskoristili na najrazličitije moguće načine, ne bismo li prvenstveno sebe usrećili, a onda i nekome još izmamili osmeh na lice?

Nemojte biti sebični i misliti kako sve može i kasnije. Ne dozvolite sebi da nemate volju i da vas mrzi da uradite nešto što želite.

Verujte mi na reč, mnogo je lep osećaj kada uveče legnete u krevet i prisećate se svega što ste tog dana uradili, a onda shvatite da niste uzaludno sedeli i gledali u prazno, već bili kreativni i učinili nešto lepo za svoj sebe i svoj život. :)

A sada, kad završite sa čitanjem ovog posta i ostavite neki komentar, učinite nešto posebno za sebe i nešto po čemu ćete obeležiti i današnji dan. Ne bacajte vreme koje imate, već ga iskoristite najbolje što umete. Stvarajte uspomene koje ćete pamtiti doživotno i sećanja o kojima ćete moći da pričate u nedogled kada prođu godine.

Jer to je ono što čini život neprotraćenim i kvalitetnim.

Nadam se da vam se post dopada. Ako želite da pročitate još neke slične, kliknite OVDE, OVDE i OVDE.

Volela bih još da napomenem da sat koji ste videli na slikama gore jeste poručen sa sajta ZAFUL, a možete ga videti OVDE. S obzirom da je ovo moje prvo poručivanje sa stranog sajta, volela bih da napomenem da je ovaj ispunio moja očekivanja, s obzirom da satić uživo izgleda isto kao na slici, čini se kvalitetnim, a nisam ga čekala duže od dve nedelje. :)

Jeste li nekad smislili neki citat?

Slažete li se sa mojim?

Pa, dragi moji knjiški moljci, današnji post je posvećen prvenstveno vama. Pisaću o Sajmu knjiga, jer je to jedan veoma bitan događaj u našim životima, zar ne? Vreme kada ćemo moći da bezuslovno trošimo džeparac skupljan par meseci unazad i brižljivo šteđen, ne bi li smo svoje police sa knjigama u sobi obogatili novim, svežim naslovima i koricama, koje smo nabavili po sjajnim cenama i popustima, bez obzira što je ta polica iz godine u godinu sve teža i teža za po par kilograma. :D

Pa, dobro, kao što sam rekla - knjigoljupci će me razumeti. 

Danas vam pišem jedan malo drugačiji post, gde će preovladavati humor, ali cilj mi je da vas zabavim i kroz šalu pokažem kako stvari stoje. Uživajte!

250 dinara za ulaz? Ala kradu! Pa toliko ću platiti neku knjigu. Dobro, dobro, ajde, Sajam je jednom godišnje.

...

Koja gužva! Zar su svi morali da dođu u isto vreme kad i ja? Šta ako pokupe sve i meni ništa ne ostane?! Ne daj, Bože!

Čekaj, ne vidim gde su meni poznati izdavači. Uf, mora da sam promašila salu. Sad treba naći put do hale 2.

...

Nadala sam se da je ovde bar manja gužva, ali ne - sigurna sam da ovde ima 200 puta više ljudi nego u prerhodnoj! 

Ali, hej, vidim Vulkan! I Lagunu! I Delfi! I Urban Reads! Pa gde sam ja to? U raju?! *_*

Jao, gde li je taj spisak sad kad mi treba? Levi... neee... desni... ahaa... tu je - u desnom džepu. Pih, ala se izgužvao. Ma, kome još treba spisak, ionako sam ga pročitala mali milion puta i znam ga napamet! :D

Hmm, da vidimo... Ponuda Vulkana: tri knjige za 499. Zašto ne bih potrošila svoju prvu hiljadarku i kupila šest knjiga? Samo da se setim kako je išao spisak... daaa... Devojka iz Bruklina, Srećan kraj, Đavo je došao po svoje... ode jedna lepa crvena novčanica.

Delfi, Laguna, hm, 15-25% popusta na sve? Hajde da se molim da će me zadesiti ovih 25%. 

Dobro, da vidimo, mogla bih drugi deo Onlajn devojke da kupim. Ijao, imaju i Pre nego što umrem. Ček, ček, zar je i ovo na popustu? Ne mogu da verujem, čak je i Amor delirija pod sniženjem! I Vrela srca! I  Ana i francuski poljubac! Nije mi dobro! Šta da radim? Hoće li 6 hiljada dinara koje sam ponela biti dovoljne?

Uostalom, Marija, Ana, Teodora, Dijana, Milica i Nina mogu da mi pozajme. I dalje ne mogu da verujem da nas sedam nismo uspele da prođemo kao grupa i platimo ulaz 150 dinara.

Ali dobro. Sada se više pitam zašto su ponele samo po dve hiljade dinara. Pa jel smo došle na sajam ili smo krenule u Maxi?

Uh, kako sam počela, čekaće me one do sutra. Ajde da požurim. Kada bi me samo ovaj prodavac pogledao! Mislim, kapiram da je gužva, ali stojim ovde već petnaest minuta...

...

Eh, napokon sam završila i sa Lagunom. Brate, al su ove knjie teške. Čekaj da prebrojim koliko ih se nalazi u mojim rukama trnutno... hmm... 11. Samo 11?! Znači pravac Urban Reads!

...
Jaoo, Divergentni! Trebaju mi sva tri dela, želim ih! Koliko su? Svaka knjiga po 600? Preskupo! Mislim, sajam je, mogli su da snize malo, a plus je u pitanju serijal. Uff, ali sajam je jednom godišnje. Da vidim, imam još tri crvene u džepu, dakle, 1800 - pare na sunce.

Čekaj, a imaju i obeleživače. Iii, kako su slatki! Pa noram kupiti bar tri. Ne, pet! To se lako gubi. A ako budem poklanjala mami, ili u giweaway-u, ili bilo kome... mada ne verujem, jer moji obeleživači su samo moji! Ma, uzeću ja za svaki slučaj 10 komada.

...

Uh, ovo su bila naporba tri sata. Ruke me mnogo bole! Jedva čekam da stignem kući. E ne nogu da verujem, niko u autobusu neće da ustane jednoj devojčici sa 17 obimnih knjiga u rukama! Ni ljudi više nisu što su nekad bili...

...

Čoveče, vidi ti ovaj haos na krevetu! Pa gde da smestim sve ove knjige? Moraću da nabavim još neku policu, možda tata bude raspoložen da za vikend prošetamo do Forma Ideale-a. O, evo je i mama. Mogla bih da joj pokažem svoje novitete. Samo, zašto ovako čudno gleda moj krevet? Pa nije da sam kupika previše knjiga...

Okej, ne nosim 6.000 dinara na sajam, ali verujte, da mogu nosila bih! :D Mada u mislima nisam naročito skromna, na delima bogami jesam. Planiram da kupim bar 5 knjiga, i trudiću se da se na sličnom zaustavim.

Uskoro ćete imati priliku da čitate o mom ovogodišnjem ulovu, ali ništa pre petka, kada ću posetiti Sajam. A do tada, uživajte, pazarite, prikupljajte ušteđevinu, bunarite novac iz džepova, pravite spisak, budite skromni, ali dozvolite sebi i mali odušak i zadovoljstvo u izbiranju knjiga i mirisanju svežih štampanih strana.

Učinite odlazak na Sajam svojim praznikom i ličnim zadovoljstvom! :D


Hoćete li posetii Sajam knjiga u Beogradu?
Koje naslove lanirate da nabavite?

Zamišljena. Gledam kroz prozorsko staklo. Samo fizički sam u prostoriji, a u mislima miljama daleko. Bezbedno sam smeštena u svom svetu i ušuškana u milion misli koje mi se roje po glavi i svakodnevno se uvećavaju. Maštam, sanjam, želim... daleko sam od stvarnog sveta i svakodnevice koja me okružuje. Lutam po lavirintu u mojoj glavi, ne trudeći se da nađem izlaz. Koračam i zalazim što dublje, jer sam se uputila u mesto gde snovi postaju stvarnost.

Ja sam osoba koja kroz život ide vodeći se pozitivnošću. Volim da budem dobro raspoložena i tražim razlog za osmeh u svemu što se dogodi. Optimistična sam. Umem da oraspoložim nekoga. Ne bojim se da učinim nešto po prvi put. Želim da proživim mnoga iskustva. Trudim se da me ne dotiču tuđa mišljenja. Nisam nametljiva, ali imam krug ljudi koji mi mnogo znače. Pred njima mogu da budem maksimalno svoja. Verujem im. Imam svoje stavove. Znam šta želim.

Često sebe uhvatim u sanjarenju. Prosto se isključim iz sveta oko sebe, i prepustim mislima koje me usrećuhu, bez obzira na tup izgled kojji se stbori na mom licu.

Noću i po par sati razmišljam i maštam kad legnem u krevet. Imam snove. Želim da ih ostvarim. Mlada sam, ali smatram da nikad i ni za šta nije kasno. Potrebna je samo jaka volja i želja za uspehom - ličnim uspehom. Moram da radim na sebi ako želim da se jednog dana u potpunosti ponosim svojim delima. Objavljene knjige koje ljudi rado čitaju, profesioinalni fotograf čije slike izazivaju jaka osećanja, dobar čovek, posvećena osobama do kojih mi je stalo, kreativna duša koja nikada neće uploviti u tunele svakodnevne 'normalnosti', već će se uvek izdvajati po svojoj kreativnosti, idejama, osobinama, posebnosti...

Takva želim da budem, i uvek ću tome težiti. Dok ne osvane dan kada će se neki od mojih brojnih snova ostvariti, ja ću se truditi da uvek imam ideje i nikada ne odustanem od onoga što zamislim. Težiću onome što želim i za šta sam sigurna da će jednog dana postati stvarnost - moja stvarnost, do koje sam došla svojim trudom i radom, radi svoje sreće prvenstveno.

Maštajte, sanjajte, ne plašite se da se prepustite svojim mislima. Izolutje se iz stvarsnosti s vremena na vreme, prijaće vam. Radujte se malim stvarima, uživajte u trenucima. Ne zaboravite ko ste i šta želite. Ne stavljajte na poslednje mesto ono što je vama bitno i što vas usrećuje. Imajte snove i težite ka njihovom ostvarenju. Ne gubute nadu. Motivišite se, radite na sebi, jer ako vi nećete, neće niko. Verujte mi, sve što uložite, isplatiće se - u to ne sumnjajte.

E-mail: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: @ananass_tq

Da li ste i vi sanjar?

O čemu najčešće sanjarite?

Lagaću ako kažem da nisam volela fotografiju pre nego što sam počela da blogujem. Naprotiv, volela sam je itekako, ali ta ljubav nije bila ni približno velika kolika je ona danas. Imala sam običaj da slikam svojom prilično lošom kamerom telefona, a zatim bez ukusa te fotografije uređujem i nabacujem raznorazne efekte. Koliko god mi se danas te slike ne dopadale, bitno je da sam ja uživala praveći ih i da sam ih uređivala sa iscrtanim zadovoljstvom na licu.

Kada sa počela sa blogovanjem, rekla sam sebi da ću težiti ka tome da se potrudim da uvek objavljujem svoje slike, u čemu sam itekako uspela, ako izuzmemo OVAJ i OVAJ post. Ako mene pitate, moje fotografisanje se u ogromnoj meri promenilo na bolje od mog prvog fotkanja za blog, u odnosu na moje današnje slike. Nadam se da i vi primećujete moj trud, koji svakako nije zaostajao ni u decembru prošle godine, samo su tada iskustvo i ljubav bili manji u odnosu na danas. 

I fotografišući tako, malo - pomalo, ja sam stigla do toga da sam postala osoba kojoj je mobilni telefon u ruci jaki često, stalno pali fotoaparat, fokusira, briše, edituje, ponosi se sobom... Da, takva sam. :D

Međutim, to moje beleženje slika fotoaparatom nije izrodilo samo jednu veliku ljubav i sjajan hobi u kome uživam, već me je i podučilo dosta toga. Stoga sam danas tu da sa vama podelim 5 stvari koje sam naučila fotografišući.

Fotografišući sam naučila da...

... da vidim lepotu tamo gde je na prvi pogled nema

Ovo je definitivno možda najvažnija stavka na mojoj listi. Zaista, na prvi pogled neke stvari se čine bezlično, deprimirajuće, nevidljivo, dosadno... Ali ja sam naučila da sagledam malo širu sliku, ili pak da svoju kamericu približim, uveličam, pa tek onda uočim pravu lepotu, vrednu ovekovečenja trenutka na fotografiji. :)

Što volim kad je neko kreativan idrugačiji...

..  da budem kreativna

Kreativnost je nešto što je sastavni deo mog života, i čemu zaista dajem prioriteta. Ispoljavam je na razne načine, a fotografisanje sveta oko sebe i gledanje stvari iz drugačijeg ugla, mog ugla, svakako doprinose širenju moje kreativnosti.

... da cenim trenutke

Ponekad pomislimo da nešto možemo da uradimo i neki drugi put, da će biti prilike i kasnije, da... Ali ja sam uz fotografisanje naučila da je pravi trenutak upravo sada, i da kad kod pomislim da treba da škljocnem aparatom, da to tada i učinim. Jer, ovaj trenutak je poseban, i koliko kog mi naišli u budućnosti na slične, ni jedan neće biti kao ovaj. 

Daću vam primer: Vraćala sam se umorna iz škole. Videla sam žbun sa lepim cvetovima, i premišljala se da li da slikam, ili da idem kući i vratim se na isto mesto sutra posle škole. Ostala sam da slikam. Sutradan kad sam došla, trava oko žbuna, kao i sam žbun, bili su pokošeni, a cveće uveliko otrgnuto od svog jučerašnjeg stanja. U tom trenutku mi je zaista bilo drago što sam jučerdan odlučila da izdvojim koji minut i galeriji u telefonu pridodam par sjajnih fotografija. :)

... da budem strpljiva i uporna

Da, da budem strpljiva u brisanju neuspelih fotografija, i uporna u pravljenju novih, sve dok ne budem maksimalno zadovoljna svojim učinkom. Priznaćete, dve veoma cenjene osobine. :)

... da odolim skatkišima

Priznaćete da je jednoj osobi koja vodi brigu o količinskom unosu šećera u sebe, a pritom je veliki sladokusac, zaista teško pada da svakodnevno pravi fotografije ukusnih slatkiša i ostale slasne hrane, a da pritom ne gricne tu i tamo. E, pa, fotografisanje je upravo ono što me je naučilo da ostanem ravdošuna pred činijom napolitanki ili tacnom maminih kolača od jabuka. :) 

Nadam se da van se ovaj post dopao. Ako želite da pročitate još neke postove o fotografiji koje sam pisala, kliknite OVDE i OVDE. Posetite ih slobodno, možda vam se svide. :D

Volite li vi da fotografišete?
Čemu je vas fotografisanje naučilo?

Škola uzima mnogo maha, jesen je odavno prekoračila prag, obaveze guše... a ja? Ja redovno kad dođem kući, posle gomile napornih časova, obavezno pogledam jednu epizodu Pretty Little Liars, pa se bacim na učenje. Zatim sledi malo mira uz pisanje, čitanje, crtanje... jednom rečju - slobodno vreme. 

Planer mi dosta pomaže u organizaciji, ali lagaću ako kažem da se uvek nađe vremena za sve što sam isplanirala. Naprotiv, nekada ne stignem da pročitam još koje poglavlje, ne napišem dve strane knjige, ne uradim neki domaći, koji me svakako čeka na sutrašnjem velikom odmoru. Ali šta ću? Prosto je to način na koji ja funkcionišem, i spontanost mi odgovara. 

Na primer, postovi. Odlučim da napišem bar tri unapred, jer verujem da će mi to znatno olakšati. Zatim sednem za kompijuter, miš me odvuče na drugu stranu, i ja ostanem bez svoja tri unapred spremljena posta. 

Ali znate šta, meni to ne smeta. Mislim, miš me je odvukao na neku drugu stranu, mada svakako ne beskorisnu, jer ipak jesam uradila nešto pametno.

Sve u smemu, nekada nemam vremena za sve planirano, ali svakako stignem da uradim - ako ne danas, a onda sutra. Čak i te postove koje planiram da 

napišem, kad tad ih zaista i napišem. Bilo da ih spremam unapred, ili kao u ovom slučaju, pišem u autobusu. :D

Ja imam puno ideja, i kad god mi neka nova padne na pamet, volim da je zapišem, odmah i istog trenutka. Pa moj telefon ima 60+ beležaka! :D

Još jedna stvar koja se tiče mog (ne)imanja slobodnog vremena (šta sam sad napisala, tačno bi me razredna udavila), jesu vaši postovi. Pre svega, ja pratim oko 40 blogova. Zašto ih pratim? Zato što mi se dopadaju ili tekst, ili slike, ili način pisanja... ali svakako postoji nešto što me je privuklo da se učlanim i nastavim da ga posećujem. To je glavni razlog zašto ja čitam sve vaše postove. Da, ja zaista pročitam sve vaše postove, i na veliku većinu ostavim komentar, iskren. Ali ovih dana, poslednjih nedelju, nisam stizala da ih sve pročitam. Međutim, ne brinite, ja sve vaše postove otvorim i stoje mi u Google istoriji, tako da sam juče bila u situaciji da komentarišem postove od pre 6 dana, na primer. :)

Poenta ovog posta jeste čisto malo da vas obavestim kako ne komentarišem vaše postove odmah, ali svakako ih pročitam i trudim se da to uradim u najkraćem mogućem roku. 

Mada, svoje postove objavljujem uglavnom svakog drugog dana, tako da budite sigurni da neću dozvoliti da se išta negativno odrazi na moje blogovanje, koje svakako uključuje pisanje, fotografisanje, i redovno ostavljanje postova vama. :)

I evo, pošto je danas subota, a ovog vikenda imam malo da učim (ne znam ni sama kako), izazivam sebe da napišem par postova unapred, jer tokom sledeće nedelje hoću malčice više da se prepustim knjizi koju čitam, a i onoj koju pišem. :D

Da li vi čitate sve postove blogera koje pratite?

Pišete li postove unapred, i koliko ih uglavnom napišete odjednom?

Instagram: @ananass_tq

Hej, evo me. Živa sam, ne brinite. Malo me grize savest što sam prekršila obećanje i nisam objavila juče post koji sam vam rekla da očekujete. Stoga, odričem se današnje popodnevne dremke, i kuckam vam post o jednoj bitnoj temi. Mislim da ćete mi vi oprostiti što kasnim jedan dan, ali bitno je da vi dobijate vaš post, a ja mirnu savest. :D

Dakle, ta bitna tema o kojoj želim da pišem jeste iskrenost na blogu. Koliko je ona zapravo bitna, jesam li ja iskrena sa vama, i šta mislim o neiskrenim blogerkama, a usput još ponešto.

Ja smatram da je iskrenost jako bitna i cenjena osobina. Svako ko je iskren, zaslužuje prave prijatelje, ali isto tako ne zaslužuju svi poverenje te osobe. 

Pre nego što sam otvorila sopstveni blog, čitala sam mnoge druge. I polako učila. Učila o načinima na koji se blogerke obraćaju svojim čitaocima. Način na koji blogeri rade to isto. Rečenice koje formiraju, stil kojim pišu... Ali nekako najbitnije mi je bilo da bar malo steknem taj osećaj sigurnosti u pročitane reči i poverenje u te osobe, iako ih ne znam uživo. Jeste da blogove čitamo prvenstveno iz zabave, ali nije isto kada čitate neke nepovezane rečenice, ili izveštačene reklame, ili pročitate jednom 'da', a sledeći put 'ne'...

Iskrenost mi je veoma bitna, kako u privatnom životu, tako i u online.  Trudim se da pišem originalno, obuhvatim razne teme, pokrijem mnoga pitanja, podržim razne stavove... Ali ono što od početka, od prvog posta, činim, jeste da pišem iskreno i iz srca. Nije laž da samu početku bila pomalo stidljiva, i uštogljena, ali čak i tada ja sam imala tu dozu iskrenosti, dovoljnu da stojim iza svake svoje napisane reči.

Iskrenost za mene predstavlja osobinu koja je preduslov za razvijanje nekog dubljeg prijateljstva, ili prijateljstva uopšte. Stoga, osećam se jako prijatno kada imam poverenje u blog koji pratim, i kada sam sigurna da je osoba koja piše to što čitam iskrena sa nama, sa mnom. Nije lako steći poverenje čitalaca, ali ono što svakako jeste na nama, je da se trudimo da uvek budemo iskreni, jer će čitaoci, mada ne samo oni, uvideti da smo osobe od poverenja i da nam se može verovati.

 Ovim postom sam želela da vam kažem da je iskrenost, kako u stvarnom svetu, tako i na blogu, mnogo cenjena. Znajte da ja svoj blog vodim sa ljubavlju i mnogo ulažem u njega, a jedan od činilaca mog ulaganja svakako jeste iskrenost koju vam pružam. Ako mislim 'ne', neću vam reći da. Ako mi se nešto ne dopada, neću vam preporučiti. Ako se moje mišljenje ne poklapa sa većinskim, ja ću ga ipak podeliti sa vama. A zašto? Zato što sam to ja, a ako želim da me prihvatite i imam vaše poverenje, iskrenost je najmanje što vam mogu pružiti, što ja svakako sa velikim zadovoljstvom činim.

Koliko je vama bitna iskrenost blogera/blogerke čije postove čitate?

Šta mislite o ovoj temi?

Doskora neostvarena želja. Sada čekirana stavka na October TO DO listi. Širenje vidika i mogućnosti. Novo iskustvo. Pregršt ideja i želja. Rađenje nečega po prvi put. Da, otvorila sam Instagram. 

Pobogu, Ana, Instagram je najpopularnija društvena mreža! Ta tek sada si ga otvorila?! U kom veku ti živiš?!

Naravno da znam za Instagram (to se ne dovodi u pitanje), ali nešto me je komstantno sprečavalo da otvorim nalog. Dok nisam imala blog, moja želja za Insta profilom je bila minimalna, toliko da se čak nije ni mogla pošteno nazvati željom. Međutim, kada sam otvorila blog, shvatila sam svoju neopisivu ljubav prema fotografiji, i pored pisanja, ogromno zadovoljstvo mi predstavlja kliktanje dugmenceta na fotoaparatu i deljenje svojih dela sa vama, ovde na blogu. Međutim, ja sam toliko mnogo zavolela ovu vrstu umetnosti, da sam poželela da svoj rad podignem na malo viši nivo. Za sada, to je otvaranje Instagram profila. Tamo ću često objavljivati slike najrazmzličitijih tema, u nadi da će ih što više vas videti i da će vas inspirisati i motivisati, ili pak samo zabaviti i pokazati vam jednu lepšu stranu sveta. :) 

Moj Instagram profil: ananass_tq

Takođe, imam još dva obaveštenja za vas. Prvo jeste da sam napravila novi mail, tako da bilo kakvu poruku da imate da mi pošaljete, adresa je blog.teenqueen@gmail.com.

Drugo obaveštenje jeste da sam pre nešto više od mesec dana počela da odgovaram na skoro sve vaše komentare. Razlog što to činim jeste jer je to najmanji gest kojim vam mogu iskazati svoju preveliku zahvalnost na podršci koju mi pružate. A i mnogo mi je lepo da vam pišem odgovore, jer, pored toga što je divno pisati za masu, isto tako je i fenomenalan osećaj pisati nekome posebno od vas. Tako da, kad god mi ostavite neki komentar, slobodno se posle par sati ili sutradan vratite da pogledate šta sam vam to odgovorila. :)

To bi bilo to. Kratak post - tri obaveštenja. Sutra već možete očekivati novi post, a i sliku na Instagramu, hehe. Do tada uživajte! Posetite moj Instagram profil, zapratite me da biste videli forografije koje objavljujem, a u komentarima ispod mi slobodno ostavite imena vaših Instagram profila, ne bih li vas potražila ili zapratila. :)

Za nas knjigoljupce, bliži se jedan izuzetno bitan događaj - Beogradski sajam knjiga. U trajanju od 7 dana, svi oni koji vole pisanu reč, biće u mogućnosti da odvoje bar jedno popodne i posete dobro poznate hale u kojima će biti izložene hiljade knjiga svih žanrova. Sajamski popusti me nekada ostave u neverici i bez teksta kada shvatim koliko sam puno uštedela i koliko se zapravo isplatilo kupiti čak 3 kvalitetne knjige za 500 dinara.

Ja sam uveliko otpočela sa štednjom za taj famozni kraj oktobra, jer planiram dobar ulov ove godine, kao i svake prerhodne.

No, nekada baš i ne možemo naći knjigu koju želimo na zadovoljavajućem popustu, jer je retka, ili inače skupa, ili nova na našim prostorima, ili delo poznatog pisca...

Međutim, ima jedan način kako kupiti knjige za manje od 400 dianara i van Sajma!

Nećete verovati, ali u pitanju su parfimerije i kiosci!

Verovatno se sada pitate otkud knjige u parfimeriji ili na trafikama? Pa od skoro su počele da se prodaju knjige i na tim mestima! Na trafikama i u drogerijama, kao što je Lilly, mogu se nabaviti knjige poznatijih pisaca, poput Gijoma Musoa ili Sidnija Šeldona. Ja sam konkrerno ovu knjigu na slikama, kupila u Lilly-u i platila je čitavih 349 dinara. Istražila sam internet malo i videla da joj je uobičajena cena 799 dinara. Vidite koliko sam jeftinije prošla?

Inače, što se trafika tiče, nema knjiga u svakoj, ali ako ima, izložene su, pa ih lako možete uočiti, i obavezno su 299 dinara.

Ja sam otišla sa mamom do Lilly-a, u potrazi za nekim sasvim random stvarčicama, i kada sam naletela na policu sa knjigama, baš sam se prijatno iznenadila. Prvo sam se dvoumila između nekih knjiga, ali sam na kraju odabrala triler (Dečak od stakla - Donato Karizi) koji jedva čekam da pročitam! Mama se malo razočarala mojim izborom, jer je očekivala neki više ljubavni roman, da može i ona da ga čita, ali ja sam se već uhvatila sa ovu knjigu, haha. :D Izvini, mama, dok nam ne nabavim neki ljubavni roman, zadovolji se knjigama koje smo ti kupili za rođendan. :)

Dakle, hajde da izvučem nekakvu poentu iz ovog posta. Knjige u knjižarama mogu biti jako skupe, a s obzirom da se bliži naš voljeni Sajam, tamo možemo nabasati na raznorazne popuste i kupone. Međutim, ako ne nađete nešto određeno među sajamskim policama, uvek možete prvo prošetati do najbližeg Lilly-a ili kioska, jer među svom kozmetikom i kojekakvim sitnicama, zaista ćete izbunariti sjajne naslove po fenomenalnim cenama. :D

Jel ste čitali ovu knjigu? Ako jeste, podelite utiske sa mnom. 

Da li ste već kupili neku knjigu u drogeriji ili na kiosku?

Svaki početak je nova šansa za istraživanje sveta i učinak nečega po prvi put. Divno je imati snove i nade, divno je zadati sebi ciljeve, divno je motivisati sa postizanje istih. S obzirom da smo na početku jednog meseca, oktobra, na nama je da porazmislimo o njemu i pitamo se kako želimo da ga provedemo. Tu je činjenica da smo uveliko svi upali u šake školskih obaveza, a stoji i da svako ima još i vannastavne obaveze i sopstvene potrebe. Da nam ovaj lepi mesec ne bi prošao u izvršavanju samo obaveza, a ne posvećivanju sebi, mislim da je nužno da sastavimo nekakvu listu od minimum par stvari koje želimo da ostvarimo ovog oktobra.

Ja sam svoju listu sastavila, podeliću je sa vama. Obaveze koje imam se podrazumevaju, ali na meni je da učinim da mi se ne nagomilaju do te mere da nemam vremena za sebe i ono što volim. Napravila sam ovu listu upravo kao motivaciju da redovno i na vreme odradim svoje onaveze, a zatim se posvetim neobaveznim sitnicama koje me  ispunjavaju . Ne želim da mi mesec oktobar prođe u danonoćnom učenju i spavanju, već da ga provedem kvalitetno i učinim vrednim dugog pamćenja i sećanja. 

1. otići na Sajam knjiga

2. Harry Potter Day sa drugaricama

3. isprobati neki novi recept u kuhinji

4. napisati bar 50 strana knjige

5. ukrasiti sobu u jesenjem tonu

6. preurediti ormar

7. objaviti bar 15 postova

8. redovno raditi vežbe za rame

9. preurediti radni sto

10. biti fizički aktivna

11. pročitati bar 3 knjige

12. otvoriti Instagram

13. ići na šišanje

14. redovno izvršavati školske obaveze

15. odraditi neki jesenji DIY projekat

16. odneti farmerke kod šnajderke

Kao što vidite, moj papir je još uvek umnogome beo, ali to je samo zato što proteklih par dana zaista nisam imala vremena da ga ispunim. No, obećavam da ću slike ove moje liste svakako ubaciti u neki od narednih postova, čim je dovršim. :)

Šta je ono što vi želite da uradite tokom okotborba?