Čitajući knjige, često naiđem na neke rečenice koje me zadive, ostave utisak na mene i prosto poželim da ih upamtim. Nekada ih podvučem, možda zapišem stranu, a neretko i prepišem na papir reči kojima me je pisac oduševio. Nedavno sam se zabavljala jednom knjigom poznate Aleksandre Poter, i udubljujući se u dijalog dve osobe, naišla sam na deo kada je jedan od likova pomenuo moto svoje fotografske radnje - sećanja blede, a fotografije traju večno... Kako se i sama bavim fotografijom, i često razmišljam o njoj, ovu rečenicu sam odmah zabeležila i evo sada kuckam post upravo o tome.

Pomislila sam koliko je zapravo bitno praviti fotografije i koliko su samo one značajne u našim životima. Ne, ne mislim na glupiranje i nekontrolisano slikanje sebe prednjom kamerom, ili slikanje svake mrvice u svom tanjiru, već mislim na prave fotografije, one koje će nas posle par meseci ili godina, podsetiti na divne događaje od ranije u kojima smo uživali i prisustvovali. Samo jedan pogled na takvu sliku, može vas vratiti decenijama nazad u prošlost, probuditi stara osećanja i nagnati da iznova proživimo nešto čega se sada rado sećamo.

Bilo da imate mobilni telefon, običan ili profesionlani fotoaparat, bitno je da stvarate fotografije. Samo nekoliko njih, i vama će biti dosta. Samo par puta klik i obezbedili ste sebi jedan divan poklon, poklon u kome ćete tek u budućnosti uživati. Zato nemojte oklevati, ne plašite se da stojite pred objektivom, ne mislite da niste fotogenični... Samo se opustite, nasmejte, i budite prirodni, a fotografija i uspomena koju stvorite, već će odratidi svoj posao kad tad. 

Danas nije moderno toliko kao pre, ali izrađivanje fotografija je jedna divna stvar. Nije isto gledati je na malom ili velikom ekranu, i u rukama držati pravu sliku, pomalo pohabanu, ali sa mirisom prošlosti na sebi. Nije isto, i to vam potvrđujem. Šta ćete kada nestane struje, kada se kompjuter pokvari, kada se neki fajl obriše? Fotografiju koju držite u ruci ništa ne može izbrisati. Ne dozvolite da se dogodi nešto pa da zauvek izgubite svoje malo neprocenjivo blago. Ipak, ne možemo sve sami upamtiti, ne možemo se uvek svega podsetiti, jer sećanja blede, ali zato fotografije traju večno.

Volite li da izrađujete fotografije?

Da li zapisujete rečenice iz knjiga koje vam se svide?

Instagram: laananass

Email: blog.teenqueen@gmail.com

Prethodni post: Krivi za greške, odgovorni za uspeh

 Danas, često smo skloni tome da hvalimo sebe i svoje uspehe, ali kada se dogodi nekakav ispad neretki su slučajevi da krivimo sebe, kažnjavamo i osuđujemo, a potom neko vreme lupamo glavu i mislimo o svojim lošim postupcima. Skloni smo da se ljutimo na sebe zbog raznoraznih neuspeha, da ne dozvolimo da oprostimo sebi, uprkos tome što se situacija popravlja, uprkos tome što problem nije više toliko veliki kakav je pri početku bio. Danas vam pišem post u kome ću vas ubediti da koliko god bili krivi za sopstvene pogreške, toliko smo i odgovorni za svoje uspehe i hod uzlaznom linijom.


Ljudi smo. Nismo bezgrešni, koliko god smatrali da to treba da budemo ili da neki jesu. Moram vas razočarati, ali niko nije. Nažalost, ili na sreću, ne postoji osoba koja se rodila perfektna, koja ima perfektne prijatelje, koja ima perfektan odnos sa svim ljudima, koja sve radi perfektno, koja... Pa, ne postoji osoba sa savršeno perfektnim životom. Savršenost je precenjena. Pa ko može da izdrži sav taj teret na sebi, da pokazuje odličan rezultat u svakom segmentu svog života, i još da se dopadne apsolutno svim osobama iz svog okruženja? Priznaćete, niko. A kada pogledam, zapitam se da li i postoji neko ko bi želeo da je toliko savršen i da vodi toliko perfektan i monoton život. Ja zasigurno nisam jedna od takvih, i meni zaista ne zvuči jednostavno i interesantno da se družim baš sa svima, svima odgovaram, da se moje mišljenje sa svačijim podudara... To zapravo nije uopšte normalno, i mi moramo da imamo sopstveno mišljenje, formirano našim ličnim iskustvima, i nikako da ga ne menjamo zbog neke, ma bilo koje, osobe.


Gledajte na to ovako, šta god da se loše dogodi u vašem životu, za to ste krivi vi ili neko drugi. Kada ste krivi vi, ono što možete da uradite jeste jedino da ne krivite sebe, iako ste svesni da krivac zapravo leži u vama. Međutim, problem se sam od sebe neće rešiti, a ako vi budete zaokupljeni sopstvenom krivicom, padnete u očaj, i slično, tek tada nikada nećete izaći iz problema. Zato, potrebno je oprostiti sebi, jer je to nešto najlepše što za sebe možete učiniti. A onda, kada se pomirite sa tim da je do problema već došlo, onda je vreme da počnete sa racionalnim razmišljanjem. Pa kada se već prvi rezultati budu videli, kada problem preatane da bude tako veliki i strašan, e tada je konačno vreme da prestanete da se osećate loše i krivima, već ponosnim na sebe zbog ostvarenih odličnih rezultata. Nije prijatno kada znamo da smo krivi za grešku, ali je itekako lepo kada smo upravo mi, i niko drugi, odgovorni i zaslužni za lični uspeh i rešenje problema koji nas je poljuljao.


Šta vi mislite o ovoj temi?

Kao što ste mogli da ispratite, što na mom blogu, što na Instagram profilu, nedavno sam bila u Grčkoj na moru, i malo je reći da sam se oduševljena vratila. Iako mi nije prvi put da posetim ovu izuzetno lepu zemlju, ja svaki put vidim nešto novo i iznova i iznova se išćuđavam i divim prizorima na koje naiđem, ljudima, jelima... ma čitavoj atmosferi koja tamo vlada. Zato dozvolite da vam u ovom postu prikažem neke od stvari koje su uzrok mojoj velikoj ljubavi prema jednoj mediteranskoj zemlji.

#1

Od kad sam prvi put otišla u  Grčku, tada su palme postala moja jedna velika ljubav. Da li zbog toga što ih nema u Srbiji, ili zbog prevelike fotogeničnosti, ali ja mnogo volim palme i to kako se one uklapaju u čitav jedan morski prizor.

#2

Nešto po čemu je Grčka jako poznata jeste giros. To je jelo koje se može naći svugde u svetu, ali nigde nije kao u Grčkoj, gde je i nastalo. Ne znam je li do načina spremanja, ili do posebnog sosa tacikija, ali ovo tradicionalno grčko jelo je preukusno i mislim da nigde neću naći nešto takvo kao što sam tamo. Ako se nađete u Grčkoj, ne sumnjam da ćete već prvi dan otići po svog giros i uživati u njemu.

#4

Grci su jako ljubazan i prijateljski narod, to mogu da potvrdim. Uvek su veseli, pričljivi, opušteni, vole muziku i zabavu... Zaista se osećam prijatno kada u prodavnici, kafiću, štandu sa sladoledom... naletim na osmehe  i ljubaznost. Kako sam često išla gradom i fotografisala najrazličitije stvari, između ostlog i kafiće, naletala sam i na konobare koji su mi pozirali i ljude koji su tamo sedeli i nasmejali se u kameru kada vide da slikam, umesto da okreću glavu i sklanjaju se pred fotoaparatom. Vidite o čemu govorim?

#5

Još jedna stvar koja je mene oborila s nogu jeste ta što Grci dosta paze na detalje i ukrase. Sitni predmeti, veoma lepi, nisu nikakva retkost i skoro na svakom koraku se mogu primetiti. Ipak, nije tamo sve nakičeno i budžasto, već je zaista sve na svom mestu i odlično se uklapa.

#6

Nektarine. Samo ću to reći. Mislim da vam ne mogu opisati koliko su grčke breskve nektarine sočne i osvežavajuće. Jednom rečju, predivne su u svakom smisli i nigde takve nisam jela, osim leti u Grčkoj. Znaće ko proba.

#7

Poslednja stvar koju ću danas spomenutui jeste jezik. Grčki jezik je zaista divan i lepo mi je da čujem na plaži ili ulici ljude koji njime govore. Uspela sam da zapamtim koju reč, ali bih volela da jednog dana čitav jezik naučim. Međutim, u poslednje vreme sve više se može čuti u Grčkoj i srpski jezik, jer ima dosta turista iz moje zemlje, pa se tamošnji stanovnici trude da se tome prilagode. Neizmerno mi je simpatično kada se muče prilikom izgovora slova poput č, ć, š i slično, ali moram priznati da im odlično ide. 

Nije teško zaključiti da sam veliki ljubitelj Grčke i maltene svega što ona nudi, od predivnih plaža i morske vode i zalazaka, pa sve do muzike i ukusne hrane. Iako sam do sada u Grčkoj išla isključivo u primorske gradiće, u letnjem periodu, stojim iza toga da bih jako volela da posetim i one koji ne izlaze na more, već u sebi kriju drugu vrstu čarolije. Ne sumnjam da su pojedini gradovi i znamenitosti divni, i svakako bih želela jednog dana i u takvu vrstu putovanja da se upustim.

Napravila gomilu fotografija, u ovom postu su prikazane samo neke od njih, ali očekujte da će do kraja leta biti još mnogo slika iz Grčke i Nea Flogite.

Jeste li vi putovali na more ove godine?

Volite li Grčku?

Email: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: laananass

Prethodni post: Činjenice koje možda niste znali o mom blogu