Danas, često smo skloni tome da hvalimo sebe i svoje uspehe, ali kada se dogodi nekakav ispad neretki su slučajevi da krivimo sebe, kažnjavamo i osuđujemo, a potom neko vreme lupamo glavu i mislimo o svojim lošim postupcima. Skloni smo da se ljutimo na sebe zbog raznoraznih neuspeha, da ne dozvolimo da oprostimo sebi, uprkos tome što se situacija popravlja, uprkos tome što problem nije više toliko veliki kakav je pri početku bio. Danas vam pišem post u kome ću vas ubediti da koliko god bili krivi za sopstvene pogreške, toliko smo i odgovorni za svoje uspehe i hod uzlaznom linijom.


Ljudi smo. Nismo bezgrešni, koliko god smatrali da to treba da budemo ili da neki jesu. Moram vas razočarati, ali niko nije. Nažalost, ili na sreću, ne postoji osoba koja se rodila perfektna, koja ima perfektne prijatelje, koja ima perfektan odnos sa svim ljudima, koja sve radi perfektno, koja... Pa, ne postoji osoba sa savršeno perfektnim životom. Savršenost je precenjena. Pa ko može da izdrži sav taj teret na sebi, da pokazuje odličan rezultat u svakom segmentu svog života, i još da se dopadne apsolutno svim osobama iz svog okruženja? Priznaćete, niko. A kada pogledam, zapitam se da li i postoji neko ko bi želeo da je toliko savršen i da vodi toliko perfektan i monoton život. Ja zasigurno nisam jedna od takvih, i meni zaista ne zvuči jednostavno i interesantno da se družim baš sa svima, svima odgovaram, da se moje mišljenje sa svačijim podudara... To zapravo nije uopšte normalno, i mi moramo da imamo sopstveno mišljenje, formirano našim ličnim iskustvima, i nikako da ga ne menjamo zbog neke, ma bilo koje, osobe.


Gledajte na to ovako, šta god da se loše dogodi u vašem životu, za to ste krivi vi ili neko drugi. Kada ste krivi vi, ono što možete da uradite jeste jedino da ne krivite sebe, iako ste svesni da krivac zapravo leži u vama. Međutim, problem se sam od sebe neće rešiti, a ako vi budete zaokupljeni sopstvenom krivicom, padnete u očaj, i slično, tek tada nikada nećete izaći iz problema. Zato, potrebno je oprostiti sebi, jer je to nešto najlepše što za sebe možete učiniti. A onda, kada se pomirite sa tim da je do problema već došlo, onda je vreme da počnete sa racionalnim razmišljanjem. Pa kada se već prvi rezultati budu videli, kada problem preatane da bude tako veliki i strašan, e tada je konačno vreme da prestanete da se osećate loše i krivima, već ponosnim na sebe zbog ostvarenih odličnih rezultata. Nije prijatno kada znamo da smo krivi za grešku, ali je itekako lepo kada smo upravo mi, i niko drugi, odgovorni i zaslužni za lični uspeh i rešenje problema koji nas je poljuljao.


Šta vi mislite o ovoj temi?