Konačno je stiglo moje omiljeno godišnje doba. Gde god da se okrenem, osećam da je sve u duhu proleća, da je ono svuda oko mene, ali i u meni. Opija me miris raznobojnog cveća, koji se lagano uvlači u moje nozdrve svaki put kada izađem napolje. Poslednjih dana sam zaljubljena u cveće, bilo ono baštensko, u vidu pupoljaka na grančicama drveća ili u vazi postavljenoj na sredini stola u mojoj dnevnoj sobi. Ispunjava me svaki pogled na beskrajno šarenilo oko mene i čini da se osećam pozitivnije. Zumbuli i narcisi cetaju, prodavci sladoleda sve češće otvaraju svoje tezge i šire suncobrane, a ja svoj ormar punim majicama kratkih rukava i teksas jaknicama. Na prstima vesela boja noktiju, na nogama blistaju bele starke, a na licu osmeh. Ja sam spremna za proleće! ♡

Mislim da je, bar pre mesec-dva, došlo vreme i da se razgovara o temi male mature. Ja, kao učenica prve godine gimnazije, smatram da sam donekle iskusna u tom pogledu i volela bih da sa vama porazgovaram i podelim svoje prošlogodišnje iskustvo.

 Mali maturanti polažu testove na kraju osmogodišnjeg osnovnog školovanja i taj maturski ispit se sastoji iz tri testa: srpski, matematika i kombinovani, koji uključuje biologiju, istoriju, hemiju, geografiju i fiziku.

KADA POČETI SA SPREMANJEM?

Ispiti se polažu sredinom juna, dan za danom. Neki osmaci se 'uspaniče' pa od septembra otpočnu sa pripremama. Ja mislim da je to preterano, jer nastavnici uglavnom u prvom polugodištu od vas traže da zapnete, a u drugom malo smanje tenziju i daju vam prostora za obnavljanje i pripremanje za prijemni ispit. Ja sam počela da se spremam početkom drugog polugodišta, a to je bilo krajem januara-početkom februara, što je ostavilo sasvim dovoljno vremena i za spremanje za ispit i za školske obaveze.

ŠTA  I KAKO UČITI?

Poznato je da se na testu traži znanje gradiva od petog do osmog razreda. Planirala sam da pozajmim knjige za peti, šesti i sedmi razred, pa da idem redom i svaku lekciju pročitam. Ova metoda se ispostavila apsolutno pogrešnom, jer i sami znate da su udžbenici prenatrpani kojekakvim nebitnim informacijama, a predviđeni je da na testu bude ono najosnovnije.  

Dobili ste verovatno tri zbirke zadataka, pa je najsigurnije da provežbate svaki zadatak koji sadrže. Imate dovoljno vremena, ali savetujem da odredite svakog dana po pola sata za njihovo obrađivanje, ili, na primer po 30 zadataka dnevno. Imate sasvim dovoljno vremena, a svaki zadatak koji pravi problem zabeležite i raspitajte se kod nastavnika ili drugarice za objašnjenje. 

Sledeći vid obnavljanja su časovi predviđeni za to. Koliko ja znam, obavezno je da predmetni nastavnik održi 10 školskih časova i zajedno sa učenicima obnavlja gradivo. Ja sam išla na skoro svaki i mogu reći da je zaista pomoglo to što nas nastavnici nisu obasipali bespotrebnim činjenicama, već sa razumevanjem nas podsećali i vežbali sa nama najosnovnije.

Na kraju mojih zbirki piše šta je sve potrebno znati i prepoznavati iz odrđenog predmeta, pa se tim tekstom takođe možete rukovoditi.

Na kraju, tu je internet. Slobodno potražite testove prethodnih generacija, uz koje uvek stoji i rešenje, pa testirajte svoje znanje i spremnost, što da ne?

STRAH, NERVOZA, STRES?

Bez i jednog navedenog! Sebi ćete napraviti problem ako nabacite dodatne brige i pesimistična razmišljanja u nedogled. Potrebno je da budete svesni da niste mali i da prihvatite odgovornost koja je pred vama. Ali to ne znači da treba da vam se odseku noge pri svakoj pomisli na prijemni ispit ili znoje dlanovi kad god uzmete zbirku u šake.  Ja sam imala OGROMNU tremu dan pred test, što je razumljivo i normalno, ali sam kasnije shvatila da za njom NIJE BILO POTREBE. Mora da se uči, naravno, ali dokle god vi redovno vežbate i polako se pripremate, za vas nema zime! :D

To bi bila neka moja iskustva i saveti, a vama koji ste osmaci želim puno sreće! Upamtite, redovno učenje i NEnerviranje će vas dovesti do uspeha! :)

Ako ste osmaci, kako se pripremate za prijemni ispit?

Imate li strah od prijemnog ispita, koji god razred da ste?

Po prvi put imam priliku da radim The Liebster Award. Nominovana sam od strane tri sjajne blogerke, a to su Tijana,  Anđela i Ešly. Posetite i njihove blogove, stvarno su divni i svideće vam se. ♡

Primetila sam da je ovaj TAG u poslednje vreme jako popularan, pa sam srećna što imam priliku da ga i ja uradim. U slučaju da ne znate, The Liebster Award je osmišljen za bloerke koje imaju manje od 200 članova. Na ovaj način reklamiramo jedna drugu, ali i postavljamo i odgovaramo na interesantna pitanja, pa samim tim nije reč o dosadnom postu gde će jedna blogerka spomenuti par drugih. Ja mislim da je ovo veoma zanimljiva ideja i super osmišljena, pa hajde da ogdovorim na 10 pitanja koja sam dobila. Odgovoriću na Ešlina, koja su stvarno kreativna i zabavna, jer me je ona prva nominovala, ali sam iz zahvalnosti želela da spomenem i Tijanu i Anđelu. ♡

Ali pre nego što išta počnem, hoću da vam poželim srećno proleće i da vam prenesem sledeću poruku! :D

Kojom svojom osobinom se ponosiš?

Kada sam odgovarala na ova pitanja, ovo sam ostavila za kraj, iako je prvo, jer mi je trebalo vremena da porazmislim o njemu. Mislim da bi se ovaj odgovor malo naslanjao na odgovor na 6. pitanje, ali hajde da pokušam i ovde. Ja sam večiti optimista i volim da stvari gledam sa pozitivne strane. Ne uspeva uvek, ali u većini slučajeva da. Time se ponosim, ali i činjenicom da umem da saslušam nekoga i što znam šta bih želela da budem kad odrastem. :)

Koja je najveća želja koju nameravaš da ostvariš u ovoj godini?

Istina je da imam više ciljeva za ovu godinu koje bih želela da ostvarim. Ali, ja volim da pišem. San mi je da budem pisac i objavljujem knjige. Imam ideju, zamisao, i nekoliko puta sam pokušavala, ali nije mi išlo. Pokušaću ponovo i volela bih da ovaj put, ove godine, uspem. Dakle, objavila je ili ne, jedan od ciljeva za ovu godinu mi je da napišem knjigu, a ja ću masimalno ulolžiti u njegovo ostvarenje.

Da možeš da biraš gde bi se rodila, koje bi to mesto bilo?

Pa sad baš ne bih izvoljevala. Rođena sam tu gde jesam, to je moj grad, moj dom, i iskrena da budem, ne bih ga menjala ni za šta.

Kada sve propadne, ko je tu za tebe?

Nažalost, bilo je trenutaka kada se osetim kao da sve propadne i ja nestajem... Ali šta god da se desilo, moja porodica je UVEK tu za mene, pogotovo mama koja mi daje podršku u svemu i savetuje kad god je to potrebno. 

Moto s kojim ideš kroz život?

Verujem da se 'dobro dobrima vraća' i da se 'sve dešava sa razlogom'. To su dve rečenice koje često ponavljam sebi i koje mi bude nadu i volju. Uvek se trudim da budem dobra, jer verujem da će se to isplatiti. Isto tako smatram da se sve događa sa razlogom, bilo dobro ili loše, a moje je da se trudim da shvatim te 'razloge' i promenim ono što mogu.

Po čemu se razlikuješ od drugih?
Pa ja mislim da se svako na neki način razlikuje od ostatka sveta. Ono počemu se ja razlikujem od ljudi koji me okružuju jeste možda to što se uvek trudim da iz svake situacije izvučem najbolje, razmušljam pozitivno i širim optimizam. Ne kažem da su drugi natmureni, ali možda sam ja na malo višem stepenu pozitivnosti i to je ono što mi se dopada kod mene i odvaja me od drugih.. 

 Trenutak koji nikada nećeš zaboraviti? 
Stvarno mnogo trenutaka mi se dogodilo, a za koje znam da ću uvek pamtiti. Ako bih morala da odaberem jedan, onda bi to bio trenutak kada sam mami za njen prošli rođendan dala tortu koju sam sama napravila. Mama mi je bila nešto u bolnici, a kući je došla dan posle rođendana. Prvi put sam sama napravila tortu i mami uspela da izmamim suze. Taj trenutak će mi uvek ostati u sećanju.  

 Najdraži sport? Zašto baš taj?
  Ne treniram ni kakav sport, igram folklor, ali ponekad u slobodno vreme sa bratom igram fudbal ili tenis, a provuku se i košarka, pikado ili stoni tenis. Volim nekako sve sportove podjednako i uživam u bilo kom, od odbojke, do klizanja i ragbija (da, moj brat ima loptu i za to).

Ljudska osobina koji koju prezires?
 Definitivno mržnja. Ne mogu da zamislim da osoba ne pokuša da oprosti, već odabere da mrzi. Šta god bilo u pitanju, mržnja nije rešenje - ne donosi razrešenje problema i dodatno čini da se oseća loše osoba koja mrzi, a i ona koja je omražena. Imamo jedan život i treba da se fokusiramo na bitne stvari, a ne da nekoga ili nešto mrzimo. 

 Knjiga koju niakd nećeš zaboraviti?  
Stvarno ima mnogo knjiga koje ne mogu i nikada necu zaboraviti. Ali ako baš moram da odaberem jednu, hajde neka to bude ,,Krive su zvezde" (Džon Grin) - knjiga koja je prepuna osećanja i razmišljanja i ja sam se osećala divno čitajući je. Uz nju se lako zaplače, ali se takođe i promeni pogled na neke životne stavove. Ako je još niste čitali, skok do najbliže knjižare ili bioblioteke. Nećete se pokajati

Moja pitanja za nominovane suČ

1. Šta misliš o Libster Award-u? 
2. Čime želiš da se baviš kad odrasteš? 
3. Šta mislsiš o muško-ženskim prijateljstvima? 
4. Imaš li neki savet za ovogodišnje male maturante?
 5. U kojoj odevnoj kombinaciji se osećaš najopuštenije? 
6. Ako bi se snimao film o tvom životu, kaki bi se zvao?
 7. Da imaš priliku jednoj osobi da čitaš misli, ko bi to bio?
 8. Da na ulici nađeš 1000 dinara, šta bi učinila sa tim novcem? 
9. Koja bi tvoja reakcija bila da osvojiš ogromnu količinu novca na lutriji? 
10. Kako bi se obukla da treba da se pojaviš na crvebom tepihu?

Nominujem:

Marsu - In my heart

Tijanu - Tijana

Katie - Katie's little corner

Ninu - Nina's world

Sonju - BCreative

Pravila The Liebster Award-a:

1. Zahvalite se onome ko vas je nominovao i ostavite njegov link na vašem blogu. 
2. Nominujte 5 - 10 blogera koji će dobiti nagradu i koji imaju manje od 200 čitalaca. 

3. Informišite ih o njihovoj nagradi putem komentara na njihovom blogu.
4. Postavite 10 pitanja na koja nominovani treba da odgovore.

Nadam se da vam je bilo zanimljivo, pošto meni jeste. ☺

Mnogo mi je žao što u poslednje vreme objavljuhem po jedan post nedeljno. Nadam se da ću sledeće napisati bar dva. Jedva nalazim slobodnog vremena. Evo, sada sedim u zubarskoj čekaonici i koristim priliku da kuckam. Stigla sam sad, i saznala da je u toku pauza od pola sata. Upravo je počela. Ali šta da radim? Sedim i ćutim... :D

U svakom slučaju, živi se nekako! :D Planiram da vam pokažem jedan način kako da organizujete svoj radni dan. Ovo neće biti klasičan post 'my morning routine', ali će se svakako provući neke stavke iz mog života. Prvo bih da napomenem da je ovaj post posvećen poslepodnevnoj smeni, a ako želite, mogu sledeće nedelje uraditi na istu temu, ali da u pitanju bude prepodnevna smena. :)

• BUĐENJE

Ako imate mnogo da učite, moj vam je savet da ustanete ranije. Ne previše rano, ali bar do osam. Ja uvek ustajem u sedam, jer uglavnom imam puno da učim. Inače, obavezno noć pre lezite ranije, kako biste bili naspavani i odmorni sutradan. Niko ne želi da ustane rano, bude nenaspavan i ceo dan provede zevajući.

Ako pak nemate neke posebne obaveze, vi spavajte duže. Ali ne do jedanaest ili dvanaest. Ipak idete kasnije u školu, a bilo bi lepo da bar malo obnovite gradivo od časova te imati taj dan. Nikad se ne zna kad slede iznenadna ispitivanja ili petnaestominutne vežbe.

• DORUČAK I JUTARNJE AKTIVNOSTI

Znam da vas ujutru sve mrzi, pogotovo radnim danima, ali znajte da je mnogo bolje da se ne izležavate duže od 15 minuta, jer ćete se posle razvlačiti po kući celo prepodne. Dakle, na noge lagane! Obavljanje lične higijene se podrazumeva, a ako inače radite neke vežbe, jutro je pravi trenutak za to. Zatim sledi doručak. Moj vam je savet da za doručkak pojedete nešto zdravo, ali ipak nešto što bi vam dalo dovoljno energije za 'preživljavanje' do ručka. Predlažem i neki napitak. To ume baš da fazbudi. Moji najčešći izbori su jogurt, čaj ili čokoladno mleko, a ko voli, može se poslužiti i ceđenim sokom ili kafom.

I kada ste se lepo najeli i opustili, vreme  je za akciju. Iskačite iz pidžamica, namestite krevet, obucite nešto lagano i udobno, i počnite da učite. :)

Znam da je teško, ali budoye jaki! Držim fige! :D

• UČENJE

Da, i to se mora. Što pre počnete, pre ćete i završiti, jel da? Ja obično učim od pola devet ili devet, pa do 12:15, kada moram da počnem da se spremam za školu. Naravno, ne učim sva četiri sata sve vreme. Pravim pauze, na otprilike pola sata do 45 minuta, u trajanju od pet-deset minuta. 

Ako mislite da je to premalo ili previše učemjn dnevno, ja smatram da je potrebno minimum sat i po do dva sata dnevno biti aktivan u izvršavanju školskih obaveza.

• UŽINA

Kao što rekoh, treba praviti redovno pauze ili posle učenja odvojiti vreme za odmor i razonodu. U takvim slučajevima, ja volim da pojedem neku užinu. Obično to bude integralni keks ili neka voćka, kojoj pridodam svežu limunadu, čisto malo da povratim energiju. 

• RUČAK I SPREMANJE ZA ŠKOLU

E sad, nekome je potrebno manje, a nekome više vremena za oblačenje i pakovanje knjiga. Ja se uglavnom spremam oko sat vremena. Vama predlažem da na vreme odredite u koliko sati treba da počnete sa pripremama, da ne biste posle istrčavali iz kuće u različitim čarapama ili naopako obučenoj majici. 

Ja imam običaj da kod kuće ručam, a za užinu ponesem nešto lagano ili napravm voćnu salaticu. Dve je stvar izbora. Možete ručati, ili ne morate,  a za užinu pripremite neki smuti, ili svratite do obližnje prodavnice.

Sve u svemu, nakon pakovanja knjiga, presvlačenja, obavljanja higijene (ne šminkam se za školu, ali okej je ako neko to od vas radi, sve dok ne pretera), ručka, češljanja...najbrže što mogu se obuvam, navlačim jaknu i izlećem iz kuće...Obično krenem u školu u 13:15.



• OSTATAK VEČERI
Uveče dođem kući nešto pre devet, uglavnom preumorna od proteklih 7 časova. Večera (nemojte preskakati večeru, bitna je koliko i doručak, samo u manjim količinama), kupatilo, krevet. Eventualno pogledam jednu epizodu neke serije. Legnem oko 23:00, jer znam da sutradan ustajem u 7:15 i da sve počinje
ispočetka.


Pa, tako prođe jedan moj radni dan.Nadam se da vam se post dopada. Ako vam se čini interesatnim, mogla bih da uradim istu temu sledeće nedelje. Naravno, u pitanju će biti prepodevni odlazak u školu i isplaniran jedan takav radni dan. Znam da je petak veče sad, a ja objavljujem ovakav post, mada, mislim da vam ipak može bar malo biti od koristi.Trebalo je da ga napišem u sredu, ali manjak slobodnog vremena se isprečio između mene i tastature.

Kako vi provedete jutro kada ste poslepodneva smena?
Imate li običaj, da kaj i ja, sve činite u poslednjem trenutku i uvek žurite?
Da li vam se nekada desilo da izađete iz kuće, a da ste naopačke obukli neki deo odeće?

Kad porastem biću doktor... Kad završim fakultet naći ću posao... Biću profesor književnosti... Radiću u kancelariji... Osnovaću firmu... Imaću ličnu kompaniju... Biću sudija, advokat...  Otvoriću frizerski salon... Biću zubar... Biću bankar... - tipična razmišljanja sedmogodišnjaka, ali i tinejžera. Svako bi da postane nešto kad 'odraste'. Svi imaju neki cilj odnosno posao o kome sanjaju od malena. Upisuju odgovarajuće škole i trude se da se jednog dana ostvare u željenim ulogama.

Ali ja ne razmišljam tako. Nisam kao drugi tinejdžeri i ne vidim sebe jednog dana za kancelarijskim stolom u uštogljenoj jednobojnoj uniformi. Ali nemojte misliti da sam lenja, da ništa ne učim ili da ne želim ništa da postanem u životu. Samo drugačije razmišljam.



Naprotiv, imam svoje snove i ciljeve koje želim da ostvarim. Volim da maštam i jednostavno me ispunjava da razmišljam o budućnosti i zamišljam je lepu. Ali, volim da živim u sadšnjosti. Pročitala sam u jednoj knjizi rečenice koje su me veoma inspirisale za to, a njihova poruka jeste da ne treba živeti za budućnost, nego za sadašnjost. Svi danas nešto rade da bi im kasnije bilo dobro. Svi štede sada i obezbeđuju se, da bi kasnije imali. Ali u svom tom 'izgrađivanju' budućnosti, ljudi zaborave da žive u sadašnjosti, da uživaju u svakom trenutku. Zaboravljaju da treba da iskoriste svaku šansu koja im se pruži u životu, jer nikad ne mogu znati hoće li ikada dobiti sličnu priliku.



Sreću treba tražiti u malim i svakodnevnim stvarima. Nikada ne treba zaboraviti prave vrednosti, a sve ostalo će samo doći. :)

Ja sebe vidim kako putujem po svetu, a sa sobom nosim samo olovku, svesku i fotoaparat. Beležim svaki utisak, upisujući ideje u svaštaru, od kojih stvaram i razvijam rečenice... duge rečenice od kojih nastaju poglavlja, a zatim i romani... Vidim sebe kao pisca čija dela menjaju svet, šire pozitivne misli i bude osećanja kod onoga ko ih čita...

Učiću, trudiću se, maštaću, izvlačiću najbolje iz različitih situacija, sanjariću... i nadam se da ću jednog dana uspeti da ostvarim svoje snove i želje... ♡

Ali nikada nemojte zaboraviti da sanjate! Kada nešto ostvarite, vi počnite da mislite o novim ciljevima, jer ako nemate o čemu da maštate, nećete imati ni šta da ostvarujete.  : )



Kako vi sebe vidite u budućnosti?
Koliko često maštate i da li volite to da radite? 

Ćao! Kako ste? Spremni da se zabavite za vikend? Jer ja nisam. Imam da učim jako mnogo i, iskrena da budem, činjenica da je petak danas me ne raduje naročito mnogo. Kakvi ste vi po tom pitanju? 

Ali dobro, bez negativne energije. Kako drugi, tako i ja. :)

Za današnju temu sam odabrala da pišem o urednosti i organizovanosti prostora. Ja volim da je sve na svom mestu uredno i sređeno. Ne volim kad sam okružena haosom. Na primer, osećam se nekako 'zarobljeno' kada učim, a okružena sam gomilom papira, knjiga, olovaka... Više volim sve da stavim na gomilu, a nju u ugao stola, pa koristim samo ono što mi je potrebno. Nisam perfekcionista, ali prosto mi ne prija uvek 'kreativni' haos. :)

Mislim da je lepše biti u sređenoj okolini, jer se tada osećamo slobodnije, vedrije... Uvek imam više inspircije, ali i motivacije kada je oko mene sve cakum pakum! Ali opet, ima i onih koji vide inspiraciju i volju u razbacanoj odeći preko stolice ili nenameštenom krevetu. Poštujem to! :D

Naime, ko deli mišljenje sa mnom, biće mu korisni saveti koje ću vam predstaviti. Oni će vam pomoći da se malo bolje organizujete. Mada, post svakako treba da pročitate ako ne znate na koji način biste mogli da urednost svoje sobe podignete na malo viši nivo.

Da li vam se dešava da vam neki lakovi za nokte stoje na polici, neki u fioci, a dva, tri na stolu? Onda želite da namažete određeni, pa treba vremena dok ga pronađete...a još ste u ogromnoj žurbi? Ima rešenja za to!  Samo pronađite neku korpicu ili kitijicu, obojte i ukrasite, i natrpajte je svojim lakovima. Kutijicu na vidljivo mesto, i u svakom trenutku ćete znati gde vam se koji nalazi.

Nešto što najviše mrzim jesu ukosnice po celoj kući, posle svakog korišćenja izgubim bar dve. Najjednostavnije rešenje je da ih sve skupite i svežete gumicom za teglu. Prosto, a mnogo olakšava život! :D

Odeću delim na zimsku i letnju. Redovno sredinom jeseni i sredinom proleća, sa visokih polica ormara spuštam sezonsku garderobu na niže police. Na taj način izbegavam da ujutru među majicama tražim dukserice, ili farmerke među šortsevima.  I vama predlažem da isto uradite. Još malo samo da otopli, i izdvojit jedno poslepodne da preuredite ormar. Majice na jednu stranu, trenerke na drugu, a dukseve na ofinger...


U pernici držim olovke i hemijske za školu. Kod kuće koristim one koje sam predvidela za kuću. Sve su lepo posložene u 'čaše' predviđene za to. Flomasteri u jednu, olovke u drugu, poneki cvetić kao ukrasni detalj i pun pogodak! Moj sto izgleda lepše, šarenije, a ja znam gde da tražim bojice, a gde hemijske.


E sad nešto što se ne tiče baš organizovanosti, već više malo estetike. Detalji. Da, detalji. Ja toliko volim sitne detalje, koji unose toplinu i lepotu svojom figurom. Bila to vaza sa cvećem, uramljena slika ili pampurna tabla na zidu, bitno je da bude preslatko i da doprinosi izgledu cele sobe. Birajte pažljivo i budite kreativni!  Verujem u vas! :D



Koliko vi vodite računa o urednosti svoje sobe?
Da li ste tip osobe koja uživa u 'kreativnom' neredu?
Volite li ulrasne detalje koji doprinose izgledu prostorije?