Kako se ja držim ovih dana?

21:41

Školske obaveze su završene. Knjige spakovane. Užina spremna. Večera pojedena. Knjiga pored jastuka i noćna lampa su na svom mestu. Dva mekana ćebeta na krevetu čekaju na mene. Međutim, moraće još malo da sačekaju, jer ja želim da uživam u večernjem miru i bujnosti misli koje me trenutno okružuju. Želim da se osećam lepo zbog kvalitetno iskorišćenog dana. Želim da pišem i svoj blog obogatim jednim postom više. Želim da maštam i sanjam, i da sa osmehom odem u krevet.

...

Mada mislim da će alarm koji zvoni u 6:05 svakako malo iskriviti taj osmeh.

Današnja tema nije nešto naročito određena. Možda samo želim da popričam sa vama o proteklim danima. Mislim, školska zvona su u punom jeku, a prve ocene se polako zapisuju na stranicama dnevnika. Uči se punom parom, traži se slobodno vrme...

Jesen nam je došla. Koliko god da sam uzbuđena zbog njenog dolaska, ne verujem da bih na nju mogla zaboraviti, s obzirom da je tema jeseni ovladala blogovoima i videima. No, ne krivim sve te kreativce koji inspiraciju pronalaze u jeseni, jer mi to samo govori da postoje oni koji su poput mene, a to znači da u svemu nađu lepotu i iskoriste je za svoje hobije i uživanje, pa čak i u godišnjem dobu koje je na glasu kao nešto tmurno i maglovito.

Ja svakako imam puno planova što se tiče jeseni. Bili oni po pitanju škole, izlazaka, kupovine, mesta koja želim da posetim, stvari koje želim da uradim, filmova i knjiga koje želim da pogledam i pročitam, ulice kojima želim da koračam... ja ću se truditi da ih sve, jedan po jedan, sprovedem u dela.

Neću žuriti, lagano, ipak je jesen tek počela, pa što bih jurila pre vremena?

Mada, ova jesenja euforija će se svakako odraziti i na moj blog, jer sam puna inspiracije što se pisanja i fotografisanja tiče, a naravno i po pitanju izrađivanja raznih sitnica ili poslastica u kuhinji.

Bože, dok samo kucam ovaj post, ja osećam kao da je jesen uveliko u meni i tera me da svoje zamisli iznova i iznova proživljavam u svojim mislima, što ću ja i činiti dok se ne ostvare.

Znajte da ne nameravam da naredna tri meseca svoj blog pretvorim u mesto koje će izveštavati samo o jeseni. Ne, ja to ne želim, i iskreno ne volim dugačke serije postova. Ono što ću vam ja pisati, zapravo i neće biti serija, već će se u moru isplaniranih, naći i koji post o jeseni. Nadam se da razumete šta želim da kažem. :)

Uh, sad sam baš ponesena mislima o planovima i željama koje imam, ne samo vezanih za jesen, već i na malo duže staze. Ali ono što bih vam ja još rekla jeste da ne budete rob planiranja, i da izađete iz margina svoje sveske u kojoj ste bežežili TO DO stavke. Naravno, držite do sebe i svojih ciljeva, ne odustajte, ali uusput se prepustite struji koja vas nosi, magiji koja vas opčinjava... jer ko zna šta se sve dobro i lepo može neplanirano dogoditi... :)

Ovaj post je obuhvatio fotografije toplog vremena, što je na neki način i moj oproštajni gest od leta i toplih dana - bar do sledeće godine. Definitivno sam spremna za kišne i hladne periode, kojima se, verovali ili ne, iskreno radujem. :)

Radujete li se i vi kiši i hladnom vremenu?

Jel ste dobili neke ocene dosad?