Ii, evo mene sa još jednim postom koji se tiče škole. Kako sam ovog leta bila malo zauzetija no što sam očekivala, tako je i moja neredovnost na blogu bila izraženija, te se nisam upustila u pisanje postova sa aktuelnom back to school temom. Zapravo, odlučila sam da neću ni imati seriju postova, jer meni iskreno nije zamljivo da čitam zaredom one sa istom tematikom, pa ni ja sadržaj ovde neću okrenuti u tom pravcu. Naime, školska godina je otpočela, trajaće dobrih 10 meseci, sa pauzama, ali kraj avgusta i početak septembra nisu jedini period kada sam inspirisana da pišem o ustanovama u koje svakodnevno (ne)rado odlazimo i o tome kako ih što bezbolnije i srećnije preživeti.
Dakle, školski dani su pred nama, neki učenici su po prvi put kročili u svoje škole, a neredak je slučaj da se prvaci srednjoškolci zadese u odeljenju gde im apsolutno nijedno lice nije od ranije poznato. Tu nastupam ja, sa današnjim postom, i otklanjam od vas svaku sumnju i strah koji ste razvili kada ste primetili da kraj vas nema druga ili drugaruce iz osnovne škole.

Za početak treba znati da vi niste jedini u novom odeljenju, i niste jedini kome su sva lica nepoznata. Koliko god da ste vi uplašeni i zbunjeni, toliko je i devojčica koja sedi pored vas, a možda i duplo više onaj dečak iz poslednje klupe.
Novi početak nije lak, i svima nam je jednostavnije kada kraj sebe imamo nešto poznato, kada nije sve oko nas npredvidivo i neočekivano. Ali uklopićete se. Znam da hoćete. Potrebno je vreme, a vi ga imate koliko želite. Potrebno je biti ljubazan prema svima, bar na početku. Biti otvoren, druželjubiv, spreman za konverzaciju. Prići nekome prvi, udeliti kompliment, ponuditi slobodno mesto kraj sebe u klupi... A onda razgovor počne sam od sebe da se razvija, i početak jedne sasvim nove priče je pred vama. Možda će se ona završiti već do kraja sledećeg časa, a možda će se njeni nastavci ispisivati godinama dalje, do kraja srednje srednje škole, pa i još.
Toliko je toga što treba u srednjoj školi da otkjrijete, upoznate, saznate o sebi, o drugima... I svi koji smo završili osnovnu, kroz to smo prošli. Samo polako, dan za danom će biti sve lakše, i lepše, a usput je zanimljivo suočavati se sa nečim nepoznatim, polako osvajajući teritoriju i gradeći svoje mesto. Samo je bitno da se ne bojite, jer za tim apsolutno nema potrebe. Budite veseli i nasmejani, spremni da pronađete prijatelje i osobe sa sličnim interesovanjima. Samo upamtite, nikako se nemojte pretvarati da ste neko ko niste zarad dobijanja sipmatija drugova iz odeljenja, jer na taj način nećete ostvariti kontakt sa osobama koje vam zaista priaju, a pritom ćete se i vi loše osećati jer ste u društvu u kom se govori ili radi ono što vas ne interesuje. I nemojte biti preosetljivi na sve što čujete ili vidite, kao ni pregrubi ili odbojni prema drugima, jer ipak na taj način nećete otaviti dobar prvi utisak i utisak tražim prijatelja uopšte. Pružite ljudima priliku i ne osuđujte na prvu loptu, jer ne želite ni drugi prema vama tako oda se ponašaju. Pokažite svoj stav ali i da ste prijateljski nastrojeni.Dokazano je da većina prijateljstava za ceo život potiče iz srednje škole, ne iz osnovne, te se opustite maksimalno, nabacite osmeh na lice, i samo pozitivno. Za strah i paniku nema mesta, jer ne vode ničemu, a kako vreme prolazi, i sami ćete se u isto uveriti.
Srećno, verujem u vas!

Kako ste proveli prvu nedelju škole?

Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prethodni post: Spremna za novu školsku godinu?