Jeste li se nekada upitali kako su se oblačile naše mame i bake u mladosti? Šta je u njihovo vreme bilo moderno, u šta su se momci zaljubljivali, šta je bilo pod obavezno imati u ormaru? Nije odevanje uvek bilo isto, menjalo se sa godinama i generacijama. U raznim krajevima, modna industrija se razvijala, izrađivala novitete, uvodila promene i širila odabir odevnih komada. Neki trendovi, onda isuviše cenjeni, danas su zaboravljeni i ni za živu glavu neko ne bi ponovio neki stari stil. Ali sa druge strane, trendovi se i vraćaju, a kreatori i dizajneri se inspirišu prošlošću i predstavljaju je u duhu današnjice, na taj način vraćajući modu staru po nekoliko decenija, prisećajući se tadašnjih trendova i prilagođavajući ih tom nekom današnjem kriterijumu i ukusu, nekad malo manje ili više śireći granice ludog i kreativnog.

Ja vas danas želim upoznati sa modom jednog nedavnog perioda, u kome su velikog udela imale naše bake i mame. Naravno, i muška ekipa je tu, ali bih želela da pišem danas o ženskoj modi, s obzirom da je za veliku nijansu uvek raznovrsnija, pogotovo u devedesetim godinama prošlog veka. Da, pisaću o devedesetima i njenoj raznolikoj modnoj sceni..

Trendovi ove epohe su najrazličitiji i zaista ima onih koji se meni mnogo dopadaju. Dosta stilova i 'fora' devedesetih godina, oslikava se i na današnju modu, koja sve više poprima 'modernizovani' izlged starih trendova.

ŠIŠKE

Ranije je bilo mnogo moderno imati šiške, i to ne bilo kakve, već ravno sečene i na sredini čela. Iskreno, ovime baš nisam oduševljena, što sam priznala i mami kada sam gledala njene devojačke fotografije.

TEKSAS JAKNA

Neizostavni odevni predmet devedesetih, neizostavni odevni predmet danas. Bilo da su u pitanju muškarci ili žene, teksas jakna je nešto što se prosto kombinuje uz sve i odlično stoji svima. Jedino što su ranije bile malo šire i 'džombastije', dok su danas više uzanije. Ja imam jednu svetlu teksas jaknu koju rado nosim u proleće i ranu jesen.

JEDNOBOJNI KOMPLETI

Još jedna modna caka koja je bila izuzetno moderan, a i danas je. U pianju su jednoibojni kompleti, koji su se uglavnom sastojali dd bluze ili majice i suknje do kolena u istoj boji. Meni se jako dopada ovaj trend, ali samo ako se monotonost razbije nekim interesantnim i upadljivim aksesoarom. 

'ALL JEANS'

Teksas košulja, jakna istog materijala, i farmerke? Doskora nezamislov spoj, ali s obzirom da nam se moda devedestih polako uvlači pod kožu, i danas je jako dopadljivo obući se od glave do pete u džins. Naravno, bez preterivanja... Meni je slatko obući farmerke, starke, simpatičnu majicu i teksas jaknu. Mislim da je to pun pogodak.

SOMOT

Moram priznati da nisam preveliki ljubitelj ovog materijala, iako su i danas moderne somotske pantalone. Kao mala sam ih imala, ali nekako se nisam nikada osećala skroz prijatno u njima, ne znam zašto. U svakom slučaju, žene su, pored pantalona, preferirale da nose i somotske sakoe, što može izgledati jako lepo ako se ukombinuje na pravi način. 

KOMBINEZON/TREGERI

Uglavnom od teksasa, ili pak farmerke na tregere - bilo moderno i uvek ostsje. Ha, šta više reći o ovom modnom trendu koji hara i danas?

LENONKE

Nekada se jako favorizovao taj rokerski stil, pa samim tim i naorače lenonke. I danas su sve više modernije one naočare za sunce sa sve više kružnim i zaobljenijim okvirom.

VISOKI ĐON

E sad nešto što mi se ne dopada mnogo, bar na prvi pogled, a obeležilo je znatno devedesete. To su cipele sa visokim đonom. Iskreno, koliko god to bio nekada omiljeni izbor, mene toliko ne privlači, i nisam sigurna da bih nešto takvo sebi kupila. Međutim, uz određene kombinacije, naravno da može ispasti jako lepo, u to ne sumnjam

PRUGE

Pruge, tanke, krupnije, uglavnom vodoravne... apsolutno neizostavni detalj na rolkama, majicama i bluzama. Danas su takođe jako popularne, i ja obožavam prugaste komade odeće, jer su mi dosta simpatični i jednostavni, a opet sasvim dovoljni da ulepšaju dnevnu odevnu kombinaciju.

FARMERKE

Bila su moderna dva tipa farmerki u devedesetima. 

1. Plitke zvoncare sečene kod kukova (veoma moderne i danas, osim što su uglavnom dosta uske; mada i ja sve više viđam devojke i žene kako nose zvoncare, ali sam primetila da više praktikuju duboke; nosile su se uglavnom uz uske majice i sve je to izgledalo jako elegantno i opet svakodnevno i lepo)

2. Duboke i širokih nogavicaširoke (u njih su se uglavnom upasivali duksevi ili džemperi, a i danas su jako moderne, mislim, sve više se nose farmerke nalik  na'boyfriend jeans', zar ne?Još kad se doda neki crop-top ili uvuće u njih majica/bluza - prelepo!)

OGRLICE UZ VRAT

Iako su se znatno razlikovale od današnjih, ostalo im je isto da su direktno uz vrat. Mada su nakratko bile zaboravljene, ovakve ogrilice, danas znave 'čoker', skoro su se vratile u modu i veoma su dobro prihvaćene. Čak i ja imam jednu, i iako je ne nosim prečesto, volim da je za neke prilike ukombinuje u outfit, ne bi li ga ona upotpunila. 

To bi bilo to što se mog kratkog vodiča kroz trenove devededetih tiče. Nadam se da vam je bilo interesantno koliko i meni, a pritom i što sam pisala nešto što do sada niste imali priliku da vidite na mom blogu. Nadam ste da ste netšo novo saznali, ako ste verovatno većinu ovoga imali u glavi, čitajući razne časopise, imternet forume, gledajući fotografije, ili TV...  Takođe, post je collab sa Aleksandrom sa bloga Aleksandrija, koja se dosetila divne ideje da pišemo o nekadašnjoj modi.  Posetite njen blog, učlanite se, i obavezno pročitajte i njen post, verujem da ćete pronaći štošta interesantno, a i s obzirom da ona nije pisala o devedesetima, već o početnim godinama ovog veka.  :)

Aleksandra, drago mi je da smo sarađivale! ♥ 

sve prethodne slike su preuzete sa interneta

Modu kog doba vi najviše volite?

Pronalazite li nešto interesantno u devedesetima?

Osnovna škola. Ta zgrada koja se večito renovira. Te ispisane klupe i urezana imena na stolicama. Široki hodnici, beli zodovi, sa jednim oslikanim. Sprat niže, zidovi itekako oslikani i pršte od šarenila. Logično, ipak je to sprat za niže razrede. Stepenice sa crvenom ogradom, najlepše uoči novogodišnjih praznika, kada su okićene ukrasima i trakama. Pametne table i zvuci kuckanja po tastaturi - dolaze od nastavnika koji se uče korišćenju lap-topa. Prostrani hol, sa stubovima na kojima se nalaze šareni staklići - mozaici. Nasred kamena fontana, obrasla veštačkom travom, a iznutra puna vode i kovanica - jer svi smo kao mlađi verovali da će nam se želje, bilo vezane za školske klupe ili ne, ostvariti ako krišom bacimo novčić u fontanu. Zatim školsko dvorište, tereni, golovi, i spoljni zidovi škole, oslikani raznim motivima. Dobro poznato brdo brdašce, na kome se redovno mala deca jure, gurkaju i prljaju tokom velikih odmora. A tu je i zidić koji decu prosto mami da sede na njemu ili skaču, time terajući roditelje na izuzeztnu brigu. Glavni ulaz, zabranjen đacima, uvek je mamio starije školarce da baš njime prolaze, smejuljeći se nastavnucima, pod izgovorom da kasne na čas...

Srednja škola. Ogromna zgrada. Oronula. Preveliko dvorište, jedan teren, dobro poznat mojim nogama, koje su pretrčlale brojne krugova na fiičkom. Tri sprata. Kancelarije, učenicima strogo zabranjene. Svetle učionice, bez zavesa i skroz dostupne jutarnjim sunčevim zracima.  Neke još uvek neistražene. Bez klime - sparina u letnjem periodu. Slabašni radijatori - umotavanje u džempere u hladnom periodu. Zvuci koji dopiru iz obližnje muzičke škole. Mala prodavnica kroz koju dnevno prođe gomila učenika. Ista lica svakog dana, a uvek poneko i novo. Sala za fizičko, mala, sa novim parketom. Klupe previše izbodene i ižvrljane,  ove godine zamenjene novim i čistim. Oslikani i kreativni kabineti.Biblioteka i amfiteatar, itekako poznati i posećivani. Svečana sala, isuviše stepenica, dugački hodnici. Nebrojeno mnogo prozora, čiji je pogled divan sa trećeg sprata. Krede koje škripe po zelenim tablama, parajući uši... 

Koliko god se moja osnovna i srednja škola razlikovale po svemu, a međuostalom i po izgledu, obe su mi jako drage. Ono što mi nedostaje iz osnovne, zamenjuju neke pojedinosi iz srednje. Obe zgrade, koliko god njihova unutrašnjost i spoljašnjost bile lepe ili ne, ja ih volim. Jer, osnovnu školu sam posećivala maltene svakodnevno, čitavih osam godina. Za srednju mi sleduje isto to, samo četiri godine manje. Evo, već sam uplovila u drugu. Ali nije bitno. Bitno je da prihvatim mesto na kom se nalazim i zavolim ga. Bitno je da znam da sam tu gde sam, u svojoj školi. Neću tražiti sitnice koje bi mi smetale, već ću se prilagoditi onome što mi se dopada, a ono što me malo manje privlači, naučiću da volim i pliagodim sebi. Samo ako to shvatim, imaću lepe godine školovnja pune divnih sećanja i uspomena. U suprotnom, samo ću pamtiti da mi se određene pojedinosti nisu dopale i da nismo uživali u osnovnoj ili srednjoj školi zahvaljujući njima, a svakako nije to ono što bih želela da mi ostane u sećanju - sitnice koje su remetile uživanje u godinama koje treba iskoristiti na najlepši i najkvalitetniji mogući način, jer kad prođu, povratka nema, a nama ostaju samo uspomene koje smo u nnima izgradili..

Koje su vaše najdraže uspomene na srednju ili osnovnu školu?

Marso, izvini što dan posle tebe objavljujem post na istu temu. Nisam ti 'ukrala' ideju, i sama već mesec dana unazad uređujem svoj planer i planiram ovaj post. Eto, zadesilo se da mi je na redu baš on danas. Da smo znle, mogle smo collab odraditi, ali ništa sad... Nema veze, nadam se da ne ljuiš. :)

Uvek neki podsetnici i posvuda razbacani papirići. Nalepljeni na sveske, sto, monitor... Ostavljeni pokraj kreveta, ili gurnuti u neku knjigu... Žurnim rukopisom ispisan plan za danas, za sutra... Toliko predmeta za učenje, obaveza, planova... Sve to treba nekako organizovati na jednom mestu, a ne pisati po iscepanim papirima, i iste kasnije gubiti u žurbi...

Da, meni je dosta toga. Odlučila sam da napravim planer. Svoj planer, koji ću ja urediti, dizajnirati, izraditi... Nastavite sa čitanjem posta ako želite da vidite kako je meni sve to ispalo i sam proces mog rada.

Ovako, potreban vam je binder/registrator/fascikla sa prstenovima (ja stvarno ne znam kako se to tačno zove), zatim papiri, lenjir, bušač za papir, obostrano lepljivi selotejp, makazeze, papiri i kartoni u boji, tempere, lepak, ukrasni selotejpovi... (šta god vam je potrebno za ukrašavanje korica).

Želela da se malo obrobam u dizajniranju na kompjuteru. Dakle, za početak sam osmislila kako želim da mi izgledaju strane i kakav će biti sadržaj njihov uopšte. zatim sam odvojila dosta vremena i zabavila se koristeći Word. Dizajnirala sam, ukrašavala tabele, linije, slova... Rezultat toga je ispao veličanstven, bar se meni jako dopada! 

Ono što sam dodala pojedinim stranama su citati. U pitanju su dva citata koja mislim da mogu istog trenutka bilo koga da motivišu ili ulepšaju dan, pa je to odličan razlog da se nađu negde gde bih ih mogla svakodnevno čitati. To su: Every day may not be good, but there is something good in every day i Weather doesn't decide will day be good or bad, but you do.

Kada ste u  Wrdu napravili izgled vaših strana, vreme je da ih odštampate. Zatim bušačem napravite rupe, skratite ivice ako je potrebno (meni jeste, pošto sam pravila da budu strane dimenzija 21x21cm) i to je to što se unutrašnjastosti vašeg planera tiče.

E sad spoljašnji deo... Ja pretpostavljam da već imate nekakvu zamisao kako bi vaš planer trebalo da izgleda. Budite kreativni i pustite mašti na voju. Osmislile nešto posebno.

Ja sam jedan beli papir objila crvenom i belom temperom, kombinujući nijanse. Zatim sam napravila crnu ivicu sa leve strane, a na gornjem delu sam zalepila 'tablicu sa imenom', koju sam takođe sama napravila i štampala, pa lepila i na školske sveske. 

Meni na kraju sve izgleda preslatko i ja sam mnogo zadovoljna čitavim radom. :D

Ovaj planer sam namenila da bude za školu, jer, kao što vidite, imam polja po danima, u kojima beležim događaje, podsetnike, plan učenja i sate sna od noći pre (želim da se postaram da u toku školske godine i obaveza priuštim sebi dovoljno sna). Zatim imam listove Notes, na kojima pišem razne beleške, a tu su i rasporedi časova, nedeljni događaji, kalendar za ovu školsku godinu i spisak svih predmeta koje imam, ocena i zaključnih ocena (naravno, tek sam počela da popunjavam ova polja).

Vi ako želite možete dodati još razne listove, recimo TO DO liste, BUY liste, planove za odeređene mesece, nedelje, knjige, događaje, filmove, postove, zatim obezbedite polja gde ćete pisati svoje ideje... Budite kreativni i prilagodite vaš planer sebi i svojim potrebama. Učinite ga posebnim i samo vašim. :D

Inače, ovo mi je, ako mogu da kažem, školski planer, a ja imam i jednu svesku u kojoj pišem ideje, liste, planove oko bloga, knjige, DIY-eva... Međutim, to je sveska koju sam kupila, ne pravila, jer je imam više og godinu dana i skoro sam počela da je ispunjavam najrazličitijim sadržajem, bez redosleda, pa vam zato nisam pokazivala njenu unutrašnjost. :)

Imate li vaš planer?

Jeste li ga sami pravli, ili ste ga kupili? 

Hej hej hejj! Kako ste? Kako provodite prve školske dane? Navikavate li se na ponovno učenje i prihvatanje većih obaveza od redovnog punjenja telefona u 4 ujutru? Još uvek je sve mirno kao na raspustu, ili ste već sada umorni od ranog ustajanja, bez obzira na činjenicu koliko rano i legnete?

Pa, ja jesam umorna. Ne od učenja, jer toga još nema u prevelikim količinama. Ali od ranog ustajanja i celodnevnog jurenja na sve strane, jesam. Recimo danas: ustala sam u 7, išla kod zubara, vratila se kući, išla kod fizijatra, zatim u školu, pa na dvočasovni trening, i evo me sada kod kuće. Izmoreno sedim za kompijuterom, ali mi je stalo do vas i toga da vam napišem post. :)

Naime, jedna čitateljka me je u OVOM postu zamolila da pišem o prilagođavanju na nove nastavnike/profesore, i kako ostaviti što bolji utisak na početku. Kako ja želim da pišem i ono što neko od vas traži, danas vam donosim jedan post na temu koju je čitalac odabrao. :)

Dakle, post je posvećen posebno prvacima, jer im je nekako najpotrebniji, ali i svima onima kojima je početak nove školske godine doneo i po nekog novog nastavnila ili profesora.

1. Ni preblizu, ni predaleko

Ovo se odnosi na sedenje. Nemojte se zabiti u poslednju klupu, jer se može dogodoti da, uprkos uloženim naporima, ipak ostanete pomalo neprimećeni, a vaša dva prsta u senci onih podignutih ruka koje pripadaju učenicima koji sede ispred vas. Sa druge strane, postarajte se da ne sednete ni baš u prvu klupu ispred profesora, jer tada i ono što želite da prikrijete (prepisivanje recimo, ili pomaganje) može biti itekako primećeno.

2. Aktivnost se ceni

Aktivnost u vidu javljanja na času i davanja tačnih odgovora, ili pak biti dobrovoljac koji će odraditi zatatak na tabli, svakako se ceni, tu nema govora.

3. Ulizivanje se ne ceni

Možete pretpostaviti da ulizivanje, napadno ponašanje, preterano sviđanje ili pokušaj zainteresovanosti i dopadljivosti zaista neće biti od pomoći da ostavite dobar prvi utisak na nastavnika, jer nisu oni glupi, znaju koga stvarno zanima a ko se folira. :)

4. Zaintereduj se

Jedan veliki plus imate ako se zainteresijete za predmet ili lekciju, pa posle predavanja pitate nešto vezano za istu. Sigurno ćete biti opaženi kao neko kome je stalo i trudi se.

5. Poštuj pravila

Pod pravilima mislim na ono klasično, ne pričaj (preterano :D) na času, ne ometaj nastavu, ne upadaj drugome u reč, ne korosti mobilni telefon na času, ne kasni na čas, ne prepiri se sa profesorom... Ono što inače važi da se ne sme raditi, ne bi bilo poželjno upravo to raditi na prvim časovim baš kod novog profesora, zar ne? :)

To bi bilo nekih pet možda osnovnih saveta koje ja praktikujem i vama preporučujem, jer veujem da bi vam mogli pomoći. Ja imam nekoliko novoh profesora koji mi prvi put predaju ove godine, pa mi je dobro došlo da malo preispitam svoja pravila vezana za ponašanje na njihovim časovima. Ipak, jedna od prvih stvari koje sam naučila na psihologiji jeste da prvi utisak se može promeniti jedino ako se dobije još 7 suprotnih utisaka, što nije lako. Tako da... :D

Imate li vi nove profesore/nastavnike?

Koji je vaš glavni trik koji se tiče ponašanja na njihovim časovima?

Meni je kolač jako ukusan, a ujedno i preslatkog izgleda, za slikanje savršeno pogodan, haha! :D

Šalu na stranu, mnogo je ukusno, ali po mom ukusu možda malčice preslatko. Tako da, sledeći put kad ga budem pravila, mislim da ću izostaviti puslicu, i imati samo dva kolutića, sa filom između. Mada, već vidim da će biti prepirke sa bratom, koji je totalni zaljubljenih u puslicu, haha. :D

Ako budete pravili ovaj kolač, obavezno mi pošaljite sliiku nas mail, i ostavite vaše utiske tamo ili u komentarima. I oprostite što nema slika procesa pravljenja, nisam tad planirala da objavljujem recept, međutim sam ipak odlučila, pa se nadam da sam vam teksom verodostojno prikazala i objasnila kako se prave.

Prijatno! :D

Jeste li preveliki sladokusac ili ipak volite slatkiše sa malo manje šećere?

Helou, ljudi. Nisam pisala od prekjuče, i bukvalno imam osećaj da sam se otuđila od blogosfere, pogotovo što ni vaše postove nisam čitala u poslednja dva dana (ne brinite, čim napišem svoj post, čitaću vaše, jedva čekam :D). Šta dva dana škole mogu da urade čoveku...

Da, prošla su već dva dana škole. Ko bi rekao? Došlo je vreme da kliknemo play dugme i nastavimo tamo gde smo stali u junu. Zakoračili smo u novu školsku godinu, novo poglavlje našeg života, spremni (nadam se) za nove brige, učenja i umaranja, ali i za sve avanture i lepe događaje koji nam predstoje a škola ih donosi. :)

Danas želim da malo proćaskam sa vama o ovogodišnjem prvom septembru, i podelim svoje utiske, a kasnije pročitam i vaše. :)

Kao što znate, pošla sam u drugi razred gimnazije. Imamo novu učenicu, novu učionicu, i par novih profesora. Dakle, u neku ruku se osećam kao da ponovo doživaljavam svoju prvu godinu, kada sam morala da pripazim na upoznavanje novih profesora i ostavljanje nekog dobrog prvog utiska. 

Ali šta da se radi?! Nisam opet prva godina, štošta mi je poznato što pre 12 meseci nije bilo, i mislim da nemam puno prava da se žalim. Osim što su nam juče i danas neke profesorke već ispredavale po čitavu lekciju, iako one smatraju to samo jednostavnim uvodom. Imali smo ulazne testove, da.

Ali ako ništa drugo, isplatilo se što sam u sedam došla u školu sa najboljom drugaricom i pošteno zauzele klupu koju smo planirale. :D

Jedna od dve značajnije novine je ta da sam, kao novi predmet, dobila psihologiju, a prvi čas me je jako zainteresovao. No, kada je malo bolje upoznam, kupim knjigu i počnem da učim, rado ću sa vama podeliti utiske o ovom predmetu. Ali, kao što rekoh, čini mi se jako interesantnim na prvi pogled, stoga mi je sad već žao što je imam samo ove godine.

Druga značajnija novina je ta što me je razredna odabrala da budem jedna od dva predstavnika odeljenja u đačkom parlamentu. Nisam se mnogo obradovala, jer znam da će mi oduzimati nekada vreme da idem ranije u školu na sastanke, ali i to može ispasti jako zanimljivo, pa što da ne ispobam i ovu novu stvar. :D

Moja prva dva dana škole su protekla divno. Nabavila sam par knjiga, u potragu za ostalim idem sutra...

Nadam se da ste i vi vaša dva školska dana koja smo imali proveli jako lepo.Osmaci, prvaci, četvrtaci... svi vi koji ste uplovili u školsku godinu koja vam donosi nešto novo i neisprobano, nadam se da nemate tremu i strah, i da ćete lepo uživati u ovoj školskoj godini - što važi i za sve ostale.

Srećan vam polazak u školu svima. Uživajte, učite, ne nervirajte se. Učite, družite se, čitajte, ne zaboravite na obaveze i odgovornosti, ali se redovno posvećujte i sebi i onome što volite. Znajte i da u najtežim trenucima pstoji izlaz i da ništa ne traje večno Škola ima svojih dobrih i loših stana, trudite se da te loše zaobiđete, ili im se bar prilagodite na sebi svojstven način. A te dobre strane, pa, njih iskoristite najbolje što možete i ne dozvolite da vam najlepše šanse iskliznu iz šaka. Zabavite se, jer ako nećete sad, kad ćete? ♥

Šta mi možete reći o psihologiji kao predmetu?

Kako je vama protekao prvi, a zatim i drugi dan škole? Zaista bih volela da pročitam vaše utiske, pogotovo onih koji su pošli u srednjju školu. :)