Skoro će ponoć. Sedim u svojoj sobi, i samo je jedna lampa upaljena. To je sasvim dovoljno da osvetli tastaturu po kojoj moji prsti sada prelaze. Razmišljam... Pre samo mesec dana unazad, pa i manje, ovo je bilo vreme kada je odavno trebalo da sam u krevetu, zaspala. A s druge stane, verovatno sam sedela kao sada, sa istom ovom lampom što iznad mene svetli, ali umesto tastature, moje ruke su bile zaokupirane nečim drugim, vrlo verovatno prelistavanjem bezbroj strana školskih udžbenika. 

Ali sada je potpuno drugačije. Ne osećam umor. Ne želim da bacim sve što je na stolu i odem da spavam. Imam potrebu da ostanem budna. Budna do kasno, i samo sedim i pišem, i čitam, i slušam muziku, i... bavim se onim što volim i što me ispunjava.  

Da li me zabrinjava činjenica da je školska godina proletela? Pomalo. Ipak, ako ne računam šesti razred osnovne, ovo je godina koja je najbrže prošla. Po mom osećaju. Ali, ako se prisetim septembra, i svega čega se mogu setiti da se desilo od tad do danas... shvatim koliki je vremenski period zapravo u pitanju, i shvatim da i nemam baš osećaj kao da je juče bilo. Međutim, nije sada tema moja zbunjenost prema vremenu, već je posredi koja reč o tome što su ostale još dve godine dok ne pođem na fakultet. E to je već ono što me pomalo zabrinjava.

Bilo kako bilo, druga godina gimnazije je završena. Bilo je svega, moram priznai, i smeha, i druženja, i svađa, i plakanja, i raznoraznih ocena, i prve jedinice, i novih poznanstava, i svega onog što čini jedan školski život, ako bih tako mogla da se izrazim. Prošle godine sam pisala post na istu temu, te činim to i sada. Godinu dana kasnije. Godinu dana starija. I godinu dana ponosnija. (Prva godina srednje škole - DONE)

Jesam dugo čekala na sve ovo, i jesam se proteklih meseci mnogo nervirala, bila nenaspavana, osećala manjak inspiracije, iako sam se trudila da takve periode prevaziđem. Ali, uspešno sam se izborila sa time. Uspešno završila još jednu školsku godinu. I sada su na redu dva meseca koja treba da mi služe za odmor. Za potpunu relaksaciju i punjenje baterija. Za izlaske. Za druženja. Za ostajanja noću budna do kasno. Za pisanje. Za fotografisanje. Za putovanja. Za uživanje. Za ludovanje. Za pevanje. Za igranje. Za produktivnost na moj način. Za ono što volim. Za... Ma, leto je, raspust takođe. Vreme je kada treba maksimalno da uživamo i sebe častimo svime onime što smo proteklih meseci izbegavali ili čega smo se možda ustručavali. Došlo je naših pet minuta. Iskoristimo! 

Koji su vaši planovi za predstojeće leto?

Email: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: laananass

Prethodni post: Da li danas vredi biti iskren?

Da li vi uvek kažete istinu? Koliko puta nešto prećutite, ili malo iskriivte pravu priču, ne biste li se izvukli ili manje nastradali? A jel vam se desilo da budete iskreni i pošteni, i kao takvi izvučete deblji kraj, dok oni koji su slagali, ne dobiju nikakvu kaznu? Nažalost, mnogima se dešava, a neredak je slučaj danas videti da onaj ko slaže prođe nekažnjeno i neprimećeno.

Ovo je priča o jednoj gimnazijalki, koja samo kroz dva dana završava drugu godinu. Jedna kratka priča o jedinici koju je dobila, pravedno ili nepravedno, procenićete sami, ali i zaključak da li se isplati biti pošten i reći istinu, ili ćutati i utopiti se u masu.

Naime, lektira je zadata bar dve nedelje pred obradu: Tolstojva Ana Karenjina. Delo napisano u dve knjige, a zajedno na hiljadu strana. Da li je lako, pored izuzetno mnogobrojnih obaveza, školskih ili vannastavnih, pročitati tako mnogo strana za jedan relativno kratak period? Ispostavilo se da je odgovor negativan. Devojčica je čitala i čitala, trudila se i trudila, ali hiljadu strana za dve nedelje nije mogla da pređe. 

Najzad, došao je i čas obrade. Pomalo uznemirena, devojčica je gledala kako je ostatak odeljenja miran, bez obzira što nisu knjigu ni takli, a kamoli je pročitali. Profesorka je upitala ko je sebi dao za pravo i ne pročita za danas, a učenici su znali šta to znači - jedinica. Devojčici nije bilo sve jedno, ali se nadala da će profesorka biti blaga kada uvidi da od 30 učenika makar dvadeset i petoro nije pročitalo. Malo ohrabrena, podigla je ruku. Na neno veliko iznenađenje, samo je jo jedna šaka pored njene bila u vazduhu.

Jedinica je upisana, profesorkino čuđenje je bilo prisutno, a nisu ni komentari pa što si je javila ili nisi normalna i luda si izostajali. Isuviše zbunjena, devojčica je u naredna tri dana pročitala preostalih 300 i nesšto strana, i razgovarala sa profesorkom, koja joj je ulila nadu rečima da će ocenu moći da popravi, radom i trudom. To je devojčici bio sasvim dovoljan podstrek da ne odustaje, javlja se, uči... i na kraju dobije zaklučenu peticu iz srpskog jezika i književnosti.

Verujem da ste zaključili da sam ta devojčica ja, a možda se usput i zapitali šta je sa onima koji se nisu javili onda kada je trebalo. Pa, kako tako su se snašli - učenje napamet onoga pto profesorka kaže, čitanje neprovereniih informacija sa interneta... pa izvukoše oni neke traljave ocene, a usput i koju jedinicu. 

A ja? Pa, profesorka je pohvalila moju iskrenost i odgovornost, i rekla da svakako nije ni planirala nedovoljnu ocenu da mi računa. Dakle, sve se svršilo onako kako treba.

Zaključak jeste da treba biti iskren i pošten, jer če se pre ili kasnije svakako pokazati ko je radio i trudio se, i bio valjan, a ko išao kraćim putem i prečicom. Ne služite se varkama i prevarama, jer čete jednom nastradati. Koliko god se činilo da nije tako, ali jeste - pravda je uvek na strani iistine i poštenog.

Šta vi mislite o ovoj temi?
Valja li biti posten u svetu gde je lagnje prešlo u naviku?

Instagram: laananass

Gmail: blog.teenqueen@gmail.com

Prethodni post: 6 trikova za trenutno suzbijanje umora

Školska godina se uskoro završava, a malo je reći da smo u toku jedne zaista često iscrpljeni i nenaspavani. Nije lako stići sve naučiti na vreme, imati sjajne ocene, a opet se posvetiti i društvenom i porodičnom životu, i ličnim interesovanjima. Želimo sve da stignemo da uradimo, isplaniramo, te često ostanemo budni do kasno i malo spavamo, a svemu tome rezultat je nedovoljno sati sna i umor koji zaista zna da remeti dnevni ritam.
Stoga, danas vam donosim neke svoje trikove koji u mom slučaju deluju pozitivno na mene i čine da se makar malo manje osećam preumorno i kao da bih mogla da zaspim svakog trenutka.

#1

Jedna metoda koju često koristim kada su mi oči previše umorne i najradije bih ih zaklopila i utonula u san, jesu kašike. Naime, sve što vam je potrebno jesu dve kašičice, koje treba da stavite u zamrzivač na 15 sekundi, ili frižider na ceo minut, a onda ih prislonite na kapke. Hladnoća će vam prijati, a kada otvorite oči zaista ćete osetiti kako su odmornije i jednostavnije za držati ih otvorenim. Provereno radi.

#2

Ako ste tek ustali iz kreveta, na jedvite jade pretpostavljam, evo još jedne metode koja će vas u startu razmrdati i dati snage da započnete dan. Pesma. I malo igranja. Dakle, dovoljna su tri minuta omiljene pesme, uz koje biste malo igrali, rastegli se i uradili jutarnju gimnastiku, i začas ste kao novi! 

#3

Ako ste žensko, i imate kosu koja nemirno upada u oči, savet jeste da je skupite u konjski rep. Kao prvo, neće vas sitne dlake bockati i upadati u oči, a kao drugo, samim tim što napravite frizuru, zategnućete svoje dlake, ali i predeo oko očiju, pa nećete imati preteranu potrebu da ih zatvarate i spavate. I da, naravno da ne treba stegnuti toliko jako da vam otpadne svaka dlaka s glave...

#4

Nekako, većina trikova koje sam vam pokazala su vezani za oči, ali u mom slučaju je zaista tako - ako mi se oči sklapaju, nema šanse da ne zaspim, te je poželjno da ih što duže držim otvorenim. Tako da, moj sledeći trik jeste vezan za sunčane dane, a to bi bilo da obavezno nosite naočare za Sunce ako mu se izlažete. Jer, verujem da mnogi od vas, baš kao i ja, na samo mali pogled na Sunce odmah zatvara oči i briše suze izazvane jakim svetlom. Kao što rekoh, niste jedini...

#5

Gore sam spomenula veselu muziku kao lek razbuđenpsti, ali to zaista nije mit. Ako se često vozite autobusom, ili ste prosto toliko pospani da biste se mogli srušiti nasred ulice, vaše rešenje leži u slušalicama i nekoj brzoj pesmi uz koju se garantovano nećete uspavati.


#6
Poslednji trik za danas jeste hladna voda. Poznato je da ona osvežava i prija, pogotvo u tekućim danima koji su izuzetno topli i sparni, te ja radije preporučujem umivanje hladnom vodom, kao i čašu iste, nego šolju kafe, za koju mnogi priznaju da održava odobu budnom, za početak dana.

Naravno da ovo nisu trajna rešenja, i da pravi san ništa ne može nadoknaditi ili zameniti, ali evo čisto trenutnih alternativa koje mogu poslužiti u kriznim situacijama. Ne zaboravite, san je neophodan svima nama, kako za naš organizam i fizučki stanje, tako i za psihičko. Nemojte ga menjati za nešto što toga nije vredno, i spavajte redovno - sutradan ćete se osećati mnogo bolje i kvalutetnijee.

Želite li da napišem post o mojim savetima kako da brže i lakše zaspite?
Koliko vam je san bitan, i koliko dnevno spavate?
Neki vaš savet za razbuđivanje?

Svi mi pohađamo osnovnu školu. Punih osam godina važimo za njene đake, a čitav taj period protkan je najrazličitijim iskustvima, vezanim za prijateljstva, druženja, ocene, ljubavi, odrastanja... Jedni kažu da je period osmogodišnjeg školovanja zapravo najlepši u životu. Drugi opet tvrde to za srednju, treći za fakultet i studentski život...a neko deseti će reći da se najbolja iskustva prožive tokom srednjeg doba. Jedno je sigurno, a to je da svaki period našeg života prožimaju najrazličitija zbivanja, neka manje a neka više vredna čuvanja kao uspomene. Nakom dugih osam godina, nakon neizmerno mnogo dana provedenih u istoj školskoj klupi, okruženi istim licima, suočeni sa istim probemima, hodajući istim hodicima, idući istim putevima... vreme je da se i taj period okonča. Bilo je lepo, reći će neko. Bilo je užasno opet će reći neko. Ali tom poglavlju života došao je kraj, i sada ima mesta samo za prebiranje po kutiji zvanoj Uspomene, i sećanja na sve lepe trenutke koji se ne smeju zaboraviti. Ali pre svega toga, ostavite malo mesta i za posdnje, oproštajno, matursko veče.

Zapravo, mala matura mnogima i nije poslednji dan, jer se nekada ona dogodi dok se školska godina za osmake nije još ni završila, ali teoretski, to jeste poslednje zajedničko veče sa vašim školskim drugarima. No, nemojmo biti pesimisti, jer nije kao da ih nikada u životu više nećete videti. Ali, istina je da veliku većinu i nećete. Ostaćete u kontaktu sa osobama koje su obeležile vaše školske dane, i, kome je zaista stalo, kontakt će održati, bez obzira na srednje škole koje upišete. Ali samo matursko veče je posebno. Koliko god ne voleli određene ljude tokom prethodnih godina, i koliko god bili srećni što se od njih rastajete, matursko veče je ipak prožeto nekom finom i toplom atmosferom koja zaista nikoga neće ostaviti potpuno ravnodušnim. Mala matura je vreme osmeha, vreme igre, vreme opraštanja, vreme kada se pusti koja suza, vreme kada se jedno veče provede na divan i opušten, ali opet posebno svečani način.

Malo sam se više raspisala nego što sam to planirala, ali ipak me je ponela sva ta euforija oko priprema za malu maturu, kakvu sam osećala pre dve godine. Juče je bila druga gidišnjica kako sam slavila svoje matursko veče, te mi je prijalo da se malo prisetim svega što se tog dana izdešavalo. Uspust sam se setila i teme o kojoj sam često raspravljala sa najboljom drugaricom, a to je bilo pitanje pratioca. Brinule se jesmo da nas niko neće pozvati, te smo se u početku dogovorile da obavezno idemo jedna sa drugom ako ne budemo imale para (pratioca, ne novca). Na kraju nije ipak bilo potrebe za izrazitom brigom i panikom, jer smo obe bile pozvane od strane drugova iz odeljenja, te se i taj problem ubrzo razreširo. Ali sva ta uzbuna koju smo dizale, nagnala me je da malo pišem o tome da li je zapravo toliko bitno imati pratioca kraj sebe i šta on jednoj maturantkinji predstvalja.

Dakle, pratilac je dečko koji sa vama uđe u salu, slikate se nekoliko puta kao par, odigrate prvi maturski ples, rastanete se i svako ide svojim putem. E kad bi sve bilo tako prosto. Mislim, u suštini i jeste, ali mogu da razumem brigu oko toga da svi imaju svog para, a samo vi ne. Ipak, nekome je par najbolji drug, nekome simpatija, a nekome pak dečak sa kojim nismo progovorile deset reči u toku proteklih osam godina, nego eto tako, našli se, pa što da ne pođu zajedno na maturu? 

Kada se maturanti okupljaju pred školom, i slikaju, uopšte se ne vidi ko je s kim par, jer se uglavnom formiraju grupice i svi se zajedno fotografišu. Kada se ulazi u salu, tada ulaze dve po dve osobe, te se jedino tada jasno vidi ko ima pratioca, a ko ne. Mada, ako nemate muškog praticoa, nije ništa loše u tome da sa drugaricom pođete na maturu, i sa njom se slikate na ulazu. Verujte, bilo je mnogo slučajeva na mojoj maturi da su i po dve, tri devojčice zajedno išle, ali isto tako i po dva, tri dečaka, pa se svi zajedno slikali.. A kasnije, kada se igra prvi maturski ples, većina ga presedi, jer smatra previše elegantnim i 'za odrasle', te samo nekoliko parova zauzme mesto na podijumu. Ostatak većeri, apsolutno je nebitno jeste li sa parom ili ne. Jer, svako sedi sa svojom grupicom za stolom, a na plesnom podijumu svi igraju za sebe i odlično se provode.

Nemojte da vas deprimira to ako vas niko nije pozvao na matursko veče. Zaista nije bitno jeste li došli sa pratiocem, ili najboljom drugaricom. Naravno da je lepo videti dečaka i devojčicu na fotografiji, lepo sređene i spremne za svečanost, ali to zaista nije od presudnog značaja hoće li vama matura biti lepa ili ne. Ono što je važno jeste da se oslobodite brige i nezadovoljstva, jer matursko veče je samo jednom u životu, i treba da ste nasmejani i uživate maksimalno. Ne dajte da vas nešto omete, i zabavite se kao nikad dosad! A u krajnjem slučaju, pokažite hrabrost i pozovite nekoga iz škole da bude vaš pratilac na maturi - jer nigde nije zapisano da je dečak onaj koji ima obavezu da pozove. :)

E-mail: blog.teenqueen@gmail.com

Instagram: laananass

Prethodni post: Priča o jednom slatkom detetu

U današnje vreme, kada se živi jako brzo, i kada je potrebno uložiti veliki napor za jedno opuštajuće popodne, bez razmišljanja o raznoraznim problemima i obavezama, prosto nije sebično staviti sebe na prvo mesto, i jednostavno pre voditi brigu o svojim potrebama i željama, nego tuđim. Malo pomalo, gradimo svoj svet, postavljamo zidove i rušimo iste, puštamo ljude u njega, volimo, razočaravamo se, praštamo... Imamo auru oko sebe, i često zaboravimo da postoji i život izvan nje, i da su tamo neki drugi ljudi, neki drugi svetovi. S vremena na vreme možda promolimo glavu, i zavirimo tamo, ali najčešće se brzo uvlačimo u dobro poznato okruženje, jer smo tu bezbrižno ušuškani u ono što je nama sigurno i bezbedno.

Ali da li se nekada zapitate jeli svuda tako? Da li i drugi ljudi imaju svoje bezbedne svetove, gde žive spokojno svoje živote, kao vi vaše? Naša stvarnost, i ono što mi zapažamo, nije svačija stvarnost.

Ljudi imaju svoje probleme. Kao i vi vaše. Ali ljudi se bore. Nauče da žive sa onim što ih zadesi, sa onim što je njihova stvarnost. Ali poenta je da, ako se samo malo potrudimo da razumemo da je neko drugačiji, da ima svoje prepreke, razloge... samo tako ćemo moći da proživimo razna iskustva, sa raznim ljudima, i bolje upoznamo druge, sebe, i jednostavno shvatimo kako svet funkcioniše i šta se krije sa druge strane zida koji sagradimo.

Današnji post je posvećen mojoj drugarici Maji. Ona je dijabetičar. Već osam i po godina. Živi sa time, bori se i ne odustaje.

Nije uvek nailazila na razumevanje okoline, ali zna da to ništa ne treba da znači. Ima prijatelje, nas, koji je mnogo volimo i podržavamo. Uz nju smo kada joj se sloši, i razumemo svako njeno nervozno ponašanje prouzrokovano smanjenom ili povećanom količinom šećera. Svako njeno moram da krenem kući ranije apsolutno je opravdano, jer smo svesne da mora da vodi računa o svojim obrocima i često gleda na sat. Tu smo da se pojavimo u bolnici sa knjigama i cvećem, i makar malo doprinesemo da se oseća bolje i bude srećnija.

Zašto ovo pišem? Iako znam da Maja ne voli da je sažaljevaju, što mi i ne činimo, i iako znam da nije uvek strašno kao što izgleda, mada nekad i jeste, ja ipak pišem ovo. Koliko god sam tu za nju, i slušam je, i pokušavam da razumem, činjenica je da nikada neću u potpunosto moći da razumem ono što ona prolazi ili je prošla. Zato sam, sa ostalim prijateljima, uvek tu za Maju, jer nam ona i njeno prijateljstvo mnogo znače, bez obzira na to da li je dijabetičar ili ne. Jer prijateljstvo je nešto više od toga da zadirkujemo jedni druge zbog bokesti kao mala deca. Majo, mozda ne znamo tačno kroz sta prolazis i kako ti je, ali trudimo se da ti sve olaksamo i budemo uvek tu. Uz tebe.

Ovaj post sam napisala inspirisana tekstom koji je sama Maja objavila na svom blogu (Living Sweet Life), a to je učinila jer je čitala razna iskustva mnogih ljudi i odlučila da sa svetom podeli i svoje. I pokaže da nije crna ovca i nije ništa lošija u odnosu na druge ljude i decu, pa i onu koja su je ranijih godina izbegavala. Samo je drugačija, a to nije mana, već posebnost.

Ponosna sam na svog borca i, kako ona to voli da kaže, slatko dete. ♡

 Ako želite da pročitate ono što je napisala, možete to učiniti klikom OVDE. 

Instagram: laananass

E-mail: blog.teenqueen@gmail.com

Pethodni post: Gimnazija - da ili ne?

Dani maturskih ispita su se opasno približili, i samo što ne nastupe. Kako za male, tako i za velike maturante, maj mesec, i sam jun, veoma su važni. Završiće se jedno značajno poglavlje njihovih života, krunisaće  balskom maturskom večeri, a na kraju i upisasti srednja škola ili  fakutet. Naravno, ukoliko ste na vreme otpočeli sa pripremama za testove, polaganja, potragom za idealnom haljinom, cipelama... sva ova zbrka od mature će proteći sasvim mirno i bez većih nervnih slomova. 

Ja još uvek idem u školu, te neću biti od velike pomoći svima koji završavaju srednju. Ali, kako sam iz osnovne izašla pre dve godine, bez griže savesti vam mogu dati neke savete i podeliti svoja iskustva.

Ono što je mene najviše u tom periodu mučilo, bilo je pitanje upisa u srednju školu. Nisam bila loš đak, naprotiv, vukovac sam, te sam imala jako mnogo poena na prijemnom ispitu i mogla sam u većinu škola lagodno da upadnem. Međutim, problem je nastao kada sam se ja odlučila da ne želim gimnaziju, a onda nisam znala koju bih stručnu školu, pa sam se ipak opredelila za gimnaziju. S tim što ima jedan malecki problemčić, a to je da u Beogradu ima petnaestak gimnazija.

Vagala sam i vagala, i na kraju su mnogi faktori presudili, te sam ja odabrala svoju gimnaziju, napisala je kao prvu želju, i upisala.

I kao neko ko uskoro završava drugu godinu, hoću sa vama da podelim šta to dobijate od gimnazije, koje su prednosti odlaska u nju, mane...

BODOVI

Počeću od bodova. Kako u Beogradu ima stvarno mnogo gimnazija, tako su i brojevi minimalnih poena koje treba imati najrazličtiji. Ne znam kako je u drugim gradovima, ili onima gde postoji samo jedna gimnazija, ali uglavnom njih upisuju učenici sa boljim prosekom i većim brojem poena, mada to ne mora biti slučaj. Tek kada dođe septembar i otpočnu ocenjvanja... tek se onda stvarno vidi da nisu svi bajni kakvi su osnovnoj školi bili. Poenta je da, iako možda niste bili sjajni učenici u prethodnim godinama, a spremni ste da u srednjoj školi učite i date sveod sebe, nemojte odmah otpisati gimnaziju. Istina je da se se treba dosta truditi u njoj, ali ništa vas ne košta da konkurišete i uvrstite je u svoju listu želja.

PREDMETI

Postoje drušveno-jezički i prirodno-matematički smer. Negde i opšti (u mojoj gimnaziji ga nema, pa ću preskočiti pisanje o njemu). Konkretno predmeta što se tiče, u prvj godini je sve isto i dva smera se ne razlikuju uopšte. Ali već u drugoj, pomak je drastičan - i broja časova što se tiče, ali i samih predmeta. A celokupno o gimnaziji, treba da znate da vam maltene svi premeti koje ste imali u osnovnoj školi, ostaju i ovde. S tim što, kako godine prolaze, zavisno od smera koji ste upisali, neke predmete gubite, dobijate, a količina časova istih u nedelji se menja.

GRADIVO

Sada kada smo ustanovili koje predmete imamo, hajde nešto i o samom gradivu da kažem. Dakle, predmeti jesu kao oni iz osnovne, i jesu teme iste, ali gradivo je mnogo puta obimnije i sadržajnije. Lekcija više nije na dve strane ispisana, i prošarana gomilom slika. Sada se radi o par sličica na margini, i desetak strana posvećenih jednoj lekciji, manje-više. I naravno da vam neće sve informacije biti potrebne, ni za test, ni u životu, ali sve je u dogovoru sa profesorom o tome koliko detaljno određene lekcije treba učiti.

MOGUĆNOSTI

Kada zvršite srednju stručnu školu, vi nosite neko zvanje. Kada završite gimnaziju, niko i ništa ste. Šalu na stranu, ali niko neće ponuditi posao mladoj osobi od 19, 20 godina, koja nema nikakvo usmerneo znanje, već vuče samo ono opšte, pola zabporavljeno, iz gimnazije. Tako da, bitno je da zante da vam je fakultet neizbežna opcija. 

Dobra strana gimnazije jeste što vas sprema za više oblasti, i pruža vremena da pronađete ono što je za vas i zaljubite se u neku novu nauku. Vama, sa opštim znajem, vrata mnogih fakulteta su širom otvorena, jer vam se nije dogodilo da četiri godine se fokusirate na jedno, a sada imate mesec dana da se pripremite za nešto sasvim drugačije.

Samo je bitno na vreme se odlučiti koji fakulteti su u opcijama, te posvetiti malčice više pažnje predmetima koji bi vam mogli nekda zatrebati. Što nikako ne znači da je dopušteno one koji vam neće trebati da zapostavite, jer godinu morate završiti, a poželjno je sa što boljim prosekom.

DRUŠTVO I PROFESORI

Ova tema, moglo bi se reći, najšira je. Jer, otkad je sveta i veka, na jednom mestu se zadese uvek najrazličitiji ljudi, pa će takav slučćaj biti i sa vašim novim odeljenjem, duštvom i profesorima. Nemojte na prvu loptu suditi o drugima, trudite se da ostavite što bolji utisak o sebi, ali ne pretvarajte se da ste neko ko niste samo da biste se nekome dopali. Videćete, vremenom ćete postati sve prisniji sa određenim osobama, i steći prijateljstva za ceo život. A i atmosfera sa profesorima više neće biti onako zategnuta kao s početka školovanja (iako poklanjanja ocena retko kad ima, a u školi se mora znati ko je profesor, ko đak, i kakva su to pravila koja je obavezno poštovati).

Ja sam se raspisala, ali se nadam da sam nekome od vas pomogla i rešila nekih pitanja. Gimnazije su dobre, pružaju opšte znanje, daju vremena da razmislimo i pronađemo svoj fah, ali ne krijem da ima mnogo da se uči, radi, i ako želite da ostvarite što bolje rezultate, moraćete zaista da date sve od sebe i često zagrevate stolicu. 

Na kraju krajeva, štagod da upišete, steći ćete divne prijatelje, steći ćete znaje, i sve će biti u redu. Samo polako imate još vremena da razmislite i odlučite se, dajte sve od sebe i upišite ono što smatrate najboljim izblorom za sebe. Srećno!

Ima li kojih, sadašnjih ili budućih, gimnazijalista među vama?

Instagram: laananass

E-mail: blog.teenqueen@gmail.com

Neki prošlogošinji postovi o školi: 

Kratak vodič kroz malu maturu - pripreme za prijemni ispit

Kratak vodič kroz malu maturu - matursko veče

5 saveta za drugo polugodište

Dan pred maturski ispit

Matematika mnogima, a neretko i meni, zadaje mnogobrojne muke i glavbolje. U pitanju je jedan predmet čiji me segmenti ne privlače baš svi, ali moram priznati da se nađe štošta interesantnog među brojevima i oblicima. Međutim, to ne menja činjeicu da je matematika često jako komplikovana i zahtevna, te iziskuje od nas da joj posvetimo punu pažnju i mnogo vremena. 

Razmšljala sam, vodeći se ličnim primerom, da sam post ovakog tipa pisala u avgustu, kada je bila povratak u školu sezona, ne bih vam bila od naročite koristi. Ta priznajte, ko još na kraju letnjeg raspusta misli o veštinama savladavanja matematike? Niko, zar ne? Zato vam se ja obraćam danas sa ovom temom, sada kada smo uveliko uplovili u novo, ujedno i poslednje, tromesečje, i kada je krajnje vreme da mali maturanti otpočnu sa pripremama za završni ispit, i donosim vam post o metodama koje ja primenjujem i garantujem da su uspešne kada je znanje iz metematike u pitanju.

Kako zapamtiti formule
Postoje razredi kada ima jako mnogo formula na repertoaru, i nije lako popamtiti sve te površine, obime i baze, a kamoli sinuse, kosinuse, logaritme, kubove... Moj je predlog da se sve te formule ispišu na dva papira - jedan malo veći i jedan manji. Taj veći zalepite na vidno mesto u sobi, u blizini radnog stola, ili prosto neka vam na njemu stoji. Manji ćušnite u pernicu ili svesku iz matematike, te kada radite zadatke neka vam uvek bude pri ruci. Vremenom ćete primetiti kako sve manje i manje gledate svoje 'puškice', a to će definitivno značiti da ste formule naučili i spremni ste za test.


Redovno vežbanje
Sada, kada imate sve formule na jednom mestu, pročešljajte zbirku i provežbajte pokoji zadatak. Ako želite da se poboljšate u matematici, zaista je bitno da redovno radite zadatke, makar 10 na dnevnom nivou. Budite iskreni, sve ono što se na času vežba, nađe se i na ocenjivanju, doduše nekad i mnogo komplikovanije (tužna priča svakog učenika). Ali, uglavnom je sve na istu foru i ključ leži sano u vežbanju i upornosti. I neodustajanju, naravno.

Pažnja na času
Svakoga od nas ponese katkad atmosfera na času, neki šušanj, ili priča sa drugaricom ispred ili pored sebe, ali ne smemo dozvoliti sebi da to preraste u opštu nepažnju na času, jer nećemo ostaviti dobar utisak pred profesorom ako delujemo nezaiteresovano, a i što je bitnije, nećemo čuti nešto vrlo važno, a samim tim i naučiti kako se rešava određena vrsta zadataka. Vidite i sami čemu samo malo nepažnje na šasu može odvesti... Skoncentrišite se tih 45 minuta, dajte sve od sebe, a posle na odmoru raspravljate o omiljenoj knjizi ili liku iz serije do mile volje.


Časovi van škole
Koliko god da se trudimo, ili da dajemo sve od sebe, nekada jednostavno ne ide. Niko nije savršen, pa tako neće svakopme sve oblasti leži odlično i biti lake za savladadati. Nije sramota ne znati, pa sam9m tim i pitati za pomoć. Potražite je tamo gde ste sigurni da ćete je i dobbiti, bila to dopunska nastava, viđanje sa drugaricom zarad učenja, ili neki privfatni čas. Vi znate najbolje šta će vam prijati.


Digitron, ne telefon
Koliko vas koristi telefon, jer vas mrzi da idete do fioke po dogitron i lupkate po njegovim dugmićima? Hajde, priznajte, neću vas grditi, i meni se dešava. Ali ipak ću vas posavetovati da se ne prepustite porivu i koristite telefon, jer jako je malo rastojanje od kalkulator do wi-fi, a i sami ste svesni da, ako se odlučite da ipak bacite pogled na novosti društvenih mreža, biće to mnogo više od jednog pogleda, i ništa od brojki zbog kojih ste prvobitno uzeli telefon u ruke.

Kako vi savladavate matematiku?

Koji vam je omiljeni predmet?

Instagram: laananass
E-mail: blog.teenqueen@gmail.com
Prethodni post: Kako biti i ostati u dobrom raspoloženju

Budimo se rano, jer obaveze zovu. Na spavanje odlazimo kasno, jer opet obaveze zovu. Radimo mnogo toga što zapravo ne želimo, i u čemu ne uživamo, a zašto? - Jer obaveze zovu. Živimo užurbanim životom, stalno smo u pokretu, jurimo za nečim, pokušavamo da stignemo... a ni samo ne znamo šta.

U svoj toj zabludi i vrtlogu u kom se nalazimo, prosto smo skloni da katkad zaboravimo, makar i nesvesno, sitnice koje nas raduju i ono do čega nam je zaista stalo. Samim tim, i naše raspoloženje više nije onako vedro i primamljivo kakvo je bilo, već smo kao mali pokisli miševi.

Ja sam odlučila da to u svom životu promenim, i počnem dublje da dišem. Vreme je da se nekada prikočim, zastanem, porazmislim... i pustim stvari da teku onako kako su pošle. Videćete, čim malo pokažete ravnodušnosti, i samo zažmurite, pritom nabacite jedan 'od uha do uha' osmeh na lice, svet postaje mnogo lepiši. Kada se rasteretimo gomile gluposti i sitnica koje nosimo na leđima, naše raspoloženje se automatski popravlja. Stoga, ovo je jedan izuzetno pozitivan post, sa savetima kako biti i ostati u dobrom raspoloženju. Uživajte!

1. udahni duboko

2. otvori širom prozor u spavaćoj sobi

3. obuci najdražu majicu

4. poželi dobro jutro svakome koga sretneš

5. probudi se bez zvuka alarma

6. promeni frizuru

6. organizuj ručak sa porodicom

7. napravi kolače

8. izađi u šetnju

9. poigraj se sa kućnim ljubimcem

10. nauči novu lekciju, onu čiji te sadržaj interesuje

11. izađi u šoping sa drugaricom

12. otiđi u bioskop sa mamom

13. napravi sebi kupku i opusti se u kadi

14. napravi kolače

15. pojedi sladoled

16. trči po kiši

17. fotofrafiši

18. napiši nešto iskreno i lepo

19. nacrtaj ono što trenutno osećaš

20. prošetaj ulicom kojom dosad nisi

21. odgledaj novu epizodu serije

21. pročitaj par strana omiljenog romana, ili prvi stih pesme

22. pozovi nekoga ko ti mnogo žnači, i reci mu to

23. uberi ili kupi cvet

24. zahvali se svakome prema kome zahvalnost osećaš

24. odvoji sat vremena za sebe i iskoristi ga onako kako samo ti želiš

25. provedi popodne sa porodicom.

26. bavi se sportom ili bilo kojom reakreativnom aktivnošću

27. zapleši u svojoj sobi

28. zapevaj glasno

29. obuj rasparene čarape

30. sredi se najlepše što možeš, ali ne za drugog, već za sebe

31. pospremi sobu

32. poveri se nekome kome veruješ

33. ostavi svu elektroniku na makar sat vremena

34. kupi nešto što već dugo vremena želiš

35. prelistavaj porodični album

36. meditiraj

37. poseti pozorište
38. napiši sebi pismo i pročitaj ga tačno za godiu dana

39. isplaniraj dan

40. ne isplaniraj dan

...

I što je najvažnije, nabaci široki osmeh na lice, jer tada je ceo svet tvoj.

Volela bih da i vi meni date neki svoj savet za kako biti i ostati u dobrom raspoloženju. :)

Instagram: laananass

E-mail: blog.teenqueen@gmail.com

Prethodni post: Fotografije koje nisu objavljene na vreme