I konačno je došao trenutak kada vam pišem o svom fotoaparatu. Iako ga ima već više od pola godine, tačnije od 27. juna 2017, ja evo tek sada jedan post posvećujem samo Nidži. Da ne bude zabune, Nidža je ime kojim oslovljavam svoj fotoaparat. Ne znam koliko je to normalno i zdravorazumski, ali navikla sam ja već da ne činim uvek baš najnormlnije...
Mlada sam, ali mogu se pohvaliti činjenicom da me je 21. vek, baš ovaj u kome živimo, naučio mnogo čemu. Za početak, davno sam shvatila da je svako kovač sopstvene sreće, i da su ljudi ti u čijim se rukama konci nalaze. Oni strvaraju izume, uništavaju prirodu, postavljaju standarde i određuju šta je to društveno prihvatljivo, a šta ne, kritikuju i osuđuju, biraju...
Pre 17godina, peti januar je postao jedan bitan datum u mojoj porodici. Nekoliko godina kasnije, i meni se omilio kada sam postala svesna njegovog značaja. Otada, svake polovine decembra ja nesvesno počnem da odbrojavam dane i radujem se tom petom između novogodišnje noći i Božića. Tog dana, telefon bruji od poruka i poziva. Čak i oni koji dolaze sa fiksnog telefona, zasigurno su...
Tražim prave reči da započnem svoj prvi post u 2018. godini, ali ne uspevam da ih pronađem. Možda je tako jer prave reči ne postoje, ne mogu se samo stvoriti i stajati mi nad glavom, usput ispisujući tekst mi smo prave reči. Ono što mislim, to ću i napisati, pa ako mi se dopadne, ispostaviće se pravim. Pre svega želim da vam poželim...
