Pozdrav! Pišem drugi deo OVOG posta. Nešto nisam zadovoljna prethodnim, jer sam rekla sebi da neću ići na dugačko, međutim sam itekako razdužila. Ovaj put će biti drugačije. Dakle, donosim vam post o planu radnog dana kada ste prepodnevna smena. Prošli put sam pisala o poslepodnevnoj smeni i prolazila sam i kroz to kako ja provedem vreme pre škole, tako da je ovo i polu-rutina...

Volim što postojim. Volim što se zovem Ana. Volim što imam rođenog brata. Volim svoje roditelje. Volim da igram folklor. Volim ruže. Volim da vidim nasmejana lica. Volim da fotografišem. Volim da pišem. Volim svoj blog. Volim cvrkut ptica. Volim svoju najbolju drugaricu. Volim da idem u školu.  Volim da crtam. Volim miris pokošene trave. Volim što imam divne drugare.  Volim pogled sa...

Evo mene napokon sa novim postom. Planirala sam da ga objavim još pre pet dana, ali školske obaveze su nažalost i kod mene učinile svoje. Pismeni, nekoliko kontrolnih, učenja... zaista ispunjena nedelja obavezama. Još ovog vikenda mi je i takmičenje iz latinskog, pa se i za to spremam. Bilo kako bilo, ja sam odgovorila na sva vaša pitanja, kojih je, moram priznati, bilo...

Idem školskim hodnikom. Laganim korakom se približavam učionici. Ulazim. Sve oko mene je poznato: klupe, zidovi, tabla... lica. A da li sam ja njima poznata? Do juče stidljiva devojčica iz treće klupe, često glave zabijene u knjigu. A danas? Odlučila je da deo onoga što se nalazi u njenoj pametnoj glavici i podeli sa svetom. Piše blog. Ona je sada blogerka, rekla je...

Nemam profesionalni fotoaparat. Ni objektiv. Ni stalak. Imam običan android telefon. I krovni prozor, moj omiljeni izvor svetlosti. I puno mašte, i mnogo volje. Stari beli stoljnjak ili gomila čistih belih papira mogu biti odlična pozadina. Naslovna strana knjige, let ptica, lepi crteži, šolja kafe i činija kolača, livada maslačaka, nove starke, milkšejk iz kafića, tek olistalo drvo, tek olistali cvet, nasmejana lica......

Zdravo svima! Kako ste? Ova kiša me izluđuje. Pa maj je, treba mi sunce, cveće, majice kratkih rukava... Ne znam kako je kod vas, ali kod mene već par dana samo pada i pada i pada... No dobro, proći će i to. :D Nešto sam razmišljala, ja za dobitak 100. člana nisam pisala nikakav 'special' post. Iskreno, ne bi vam bilo zabavno da...

Uskršnje jutro je. Budim se ranije nego obično. U mojoj kući vlada uzbuđenje i pozitivna energija, što sam odmah primetila kod mame koja je došla u moju sobu da mi poželi dobro jutro.  Na brzinu se protežem, ustajem i oblačim, nameštam krevet i odlazim u dnevnu sobu. Mama, tata i brat su već tu, doduše tata i dalje u pidžami.  Neki običaji i...