Čitala sam jednu knjigu, čiji je glavni lik devojka koja je čitav svoj život bila držana pod staklenim zvonom. Nije smela da ima svoje mišljenje, prijatelje, ili da se zabavlja, osim ako rezultat zabave nije učenje. Dakle, išla je u školu, čitala enciklopedije, učila gradivo unapred. Jela je, spavala i disala, ali nije živela. Bila je zarobljena kao ptičica u kavezu, a ključ koji otključava katanac njenog života držala je majka u svojim rukama. Ona je radila, bila uspešna, nije verovala u dečije zabavljanje i slobodno vreme, a upravo u takvu ženu je htela da i njena ćerka izraste.

Jednog dana, Oden je brat poklonio ram za slike, a u uglu je pisalo najbolji dan. Kako je on često putovao sa devojkom, zabavljao se, bio sušta suprotnost svoje sestre, on je mogao da nabavi milion takvih ramova i ispuni ih slikama sa najrazličitijih destinacija. Oden se ne bi mogla pohvaliti time. Ona je bratov poklon brižljivo čuvala, i iako nikada nije zaboravila na njega, ipak je znala da nikada neće moći da napravi sliku svog najboljeg dana u životu, jer je njen svaki bio ispunjen odavno ustaljenom dosadnom rutinom.

Kasnije, Oden je otišla u jedno mestašce, ne bi li tamo provela ostatak leta sa tatom, njegovom novom ženom i bebom. U Kolbiju počinje da radi u jednom malom butiku, druži se sa drugim devojkama, izlazi, zaljubljuje se, razočarava... Vodi davno izgubljeni tinejdžerski život, a dozvoljava sebi da sedne na bicikl prvi put i napokon nauči da ga vozi. Smeje se, srećna je, i oseća konačno da bi njen ram sa natpisom najbolji dan konačno mogao dobiti svoju fotografiju.

Naučite nešto iz priče o Oden. Nemojte da vam svaki dan bude isti i dosadan. Zabavljajte se i dozvolite sebi da iskusite radost u svakom trenutku. Mladi smo i mnogo toga čeka na nas, a nikada nije kasno da se krene u osvajanje. Znate onu Živi, nemoj samo disati. E pa, toliko toga je rečeno u tako maloj rečenici, dovoljno da ja nemam šta da dodam osim da kada legnete u krevet uveče i pred zatvorenim očima premotavate događaje od tog dana, treba da osetite zadovoljstvo i olakšanje što ste vreme proveli kvalitetno i obogatili svoja iskustva. Takođe, radujte se jer pred vama je novi dan, novi izazovi, i nove prilike za sreću.

Iako su svi oko vas odavno naučili da voze bicikle, sada je red na vas da konačno naučute da baratate svojim, koliko god godina da imate.

Ako vas čitava radnja zanima detaljnije, otkriću vam da je u pitanju knjiga Prepusti se, Sare Desen - imate sve moje preporuke.

Imate li ustaljenu rutinu ili ste spontana osoba?
Da li ste čitali priču o Oden i njenom pronalaženju izgubljenog života?

Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prethodni post: Još malo - pa gotovo

Svesna da je danas šesti novembar, pišem ovaj post. Svesna da nisam ove godine bila toliko aktivna kada je blogovanje u pitanju, pišem ovaj post. Svesna da imam toliko toga da vam kažem, ali da je istovremeno jako teško smiriti buru u mojoj glavi, pišem ovaj post. Zato se sada maksimalno opustite, odložite brige i obaveze u stranu, i spremite se za čitanje jednog mog sasvim neobaveznog ćaskanja sa vama, svojim internet prijateljima.

2017. godina će se kroz dva meseca završiti, i mi ćemo uploviti u jedno sasvim novo poglavlje, krećući od početka sa ispisivanjem lista želja i spiskova stavri koje treba u svom životu promeniti. Ja na neki način radim to svake, i zaista mi pomogne da se organizujem i usredredim na prioritete, ali hoću da vam kažem da nije uvek bitno hoće li ići po planu. Ne treba se striktno držati napisanog i slepo koračai za ciljevima koji vuku u to da postanete rob planiranja i svakodnevne rutine.

Isplanirala sam da objavljujem više postova mesečno, ali nisam uspela. Zato sam ih napisala manje, ali maksimalno se usmeraravajući na kvalitet i to da ja budem zadovoljna njima.
Htela sam da za letnji raspust pročitam mnoštvo knjiga, ali se ispostavilo da sam slobodno vreme provodila na sasvim drugačiji način od onoga što sam imala na umu, družeći se sa prijateljima i dragim osobama, i upoznajući nove.
Imala sam na umu da se posvetim gledanju filmova, jer mislim da sam jedina u društvu koja nije gledala A Walk to Remember, ili čuvenog Gospodara prstenova, pa čak ni sve delove Hari Potera ili Sumrak sage. Umesto toga, ja sam gledala serije, i otkrila neke fantastične, i nimalo mi nije žao što sam, gledajući pet epizoda, propustila da pogledam tri filma, na primer.


Nova godina se bliži, ja imam toliko toga što bih želela još da učinim i ispunim, toliko toga novog da naučim, uradim, i iskusim po prvi put. Mada, uvek sam ramišljala zbpg čega ljudi pišu svu tu gomilu lista, a onda ih stave na dno police sa knjigama, i naprosto zaborave na njih? A onda, kada ih pronađu i, čitajući, shvate da nisu ispunili ono što su želeli, i da se u proteklih par meseci nisu makli s mrtve tačke, onda nastupi osećaj krivice premama samom sebi, ili prosto pisanje nove liste koju sačeka ista sudbina.

Ja ne volim da se ograničavam na određeni vremenski period, ali pravljenje raznporaznih lista, meni pomaže da se usresredim na ono što mi je zaista bitno, ali nikako me ne sputava u tome da proživljavam život spontano i sa mnogo iznenađenja. Ako nešto ne stignem da učinim do kraja ovog meseca, kraja ovog dana.. pa tu je sutrašnji, a na meni je da se postaram da ga provedem kvalitetno, radeći ono što sam isplanirala, ili nešto sasvim deseto, ali sve dok mene to ispunjava i čini da se osećam srećno, u redu je.

Grad je uveliko okićen, mada ja odbijam da se pridružim pretprazničnoj atmosferi koja vlada svake večeri, kada su lampice popaljene i sve sija, jer za mene prava zima i razmišljanje o praznicima koje ona donosi, počinje tek u decembru, tako da ja želim da novembar provedem u jesenjem znaku najviše što mogu, a to ću pokušati da odrazim i na svoj blog i Instagram profil.


Volite li ovakve opuštneije postove?
Kako provodite hladne jesenje dane?

Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prethodni post: Sa novim naslovima, pravo u novembar

Od nove godine nas dele tačno dva meseca, a jesen je u punom jeku. Iako je grad uveliko okićen i svetli, ja i dalje ne prihvatam zimu kao odgovor na godišnje doba, jer sam za nju rezervisala decembar i čak dva meseca s početka 2018. Dakle, jesen je, vlada kišovita, ali topla atmosfera, i neću dozvoliti da me tuđe kako je vreme ružno obeshrabri ili sputa u pozitivnom rasmišljanju.

Kako novembar sa sobom povlači i brojna ocenjivanja u školama, zbog dolazećeg tromesečja, tako se ja trudim da redovno izvršavam svoje obaveze, ne bih li na kraju radnog dana, ili opuštenog vikenda, se zabavljala svojim hobijima, a jedan od nih je svakako i ispijanje vrelih čajeva uz neki dobar naslov.

Pred sam kraj oktobra, uputila sam se na Beogradski sajam, i to onaj na koji čitavu godinu čekam - sajam kniga. Bila sam oduševljena popustima koji su me snašli, poklon labelima i obeleživačima koje sam dobila, ali i naslovima koje sam rado kupila i donela kući.

U nastavku pročitajte koji se to noviteti nalaze na mojim policama, i čime planiram da se, ušuškana u ćebiće, ovog novembra razonodim.

Vulkan je izdavačka kuća kojoj sam se ove godine najviše posvetila. zapravo, sve knjige su njihove, jer su zaista imali sjajne naslove u ponudi, a mogla se neka jako dobra knjiga kupiti i za 190dinara, uz njihovu crvenu karticu za popuste.

Prva na mojoj listi kupljenih jeste Ponoćne uspomene, Sidnija Šeldona. U OVOM postu sam vam pisala o njegove dve knjige, i koliko su me oduševile, a ova je upravo nastavak Druge strane ponoći, pa jedva čekam da je dovršim i isplivam iz zamršene priče o Ketrin, kojoj se izgubljeno pamćenje polako vraća, i bogatom Konstantinu Demirisu, čije misli i želja za osvetom ne slute na dobro.

Druga knjiga je takođe delo neverovatnog Šeldona, a tekst na poslednjoj korici me je privkao pri prvom čitanju. Dve podjednako hrabre i odlučne osobe, čiji se putevi ukrštaju. Ona je lepa i ambiciozna, i želi osvetu. On je hteo moć, i  sanjao je o tome da se domogne Bele kuće, a treba da zna da pakao nije niša u poređenju sa gnevom jedne osvetoljubive žene. Oboje imaju planove, a nisu ni svesni da neki od njih mogu poći naopako, i sa sobom doneti smrtnu opasnost - tako kaže opis, a ako vas interesuje cela priča, Paklene planove u ruke.

Ja sam neko ko obožava trilere i uživa u konfuznim detektivskim situacijama, dok se trudim da usti mah držim korak sa radnjom, ali i da budem jedan ispred, rešavajući koplikovani slučaj ubistva ili nestanka. Baš takva knjiga je Đavo je došao po svoje, koju sam kupila na prošlogodišnjem sajmu, a kako sam je pročitala u jednom dahu, ove godine sam kupila još jedno delo švedskog spisateljskog para, pod pseudonimumom Laš Kepler, te je moj izbor nepogrešivo pao na Hipnozizera. 

Očekivano, još jedan triler (Kad svi zaborave). Još jedna priča o devojkama koje žive zajedno, vode ludi život, provode se, sve dok jednog dana jedna od njih dve drugu ne pronađe mrtvu na sred stana. 

Ono što me je zapravo privuklo da kupim ovu kjnigu jeste činjenica da je pisana po istinitom događaju, a radnja je veoma usko povezana sa realnošću. Tako da, ne znam je li ova knjiga dosadna i svakidašnja, ili puna spletki i misterija, ali svakako planiram to da otkrijem

Moja mama nije veliki ljubitelj trilera, pa sam izbor knjiga morala malo i njoj da prilagodim. Jako volim Noru Roberts, te samodabrala Nevernog princa, a kako opis kaže, spremna sam za kraljevske intrige i neočekivanu ljubav u mediteranskom raju.

Opet priča o dve najbolje prijateljice koje iznamljuju stan da bi živele zajedno, ali ovog puta daleko od misterioznog ili brutalnog ubistva kakav sam spomenula gore za Kad svi zaborave. Ovaj put je u pitanju čiklit Najbolje drugaice, a radnja mi se čini kao stvorena da razveseli, opusti, i orspoloži posle napornog dana. Kad pročitam, javljam utiske.

Ovo  je collab sam mojom dragom Janom, sa bloga Geekly Chic, a s obzirom da je i ona veliki ljubitelj knjiga, takođe je pisala o svojim ovogodišnjim sajamskim novitetima. Bacite pogled i pročitajte sjane utiske na prvi pogled o naslovima koje je nabavila - - - - - *KLIK*

Da li ste posetili ovogodišnji Beogradski sajam kniiga?
Koja je vaša omiljena knjiga koju ste pročitali u oktobru?

Email: blog.teenqueen@gmail.com
Instagram: laananass
Prethodni post: Dočekati oktobar u Beču - 2