Da li ste nekada zamišljalj kako bi bilo da neko živi zauvek? Da vi živite zauvek? Da budete budni generacijama i nosite na sebi probleme po nekokiko hiljada, miliona godina? Da se sećate starih izuma, uživate u novim i iznenađujete se predstojećim, zaboravljajući prvobitne?

Kao malima, svima nam je primamljivo zvučalo kada junak u crtaćima ima moć da živi zauvek i bori se protiv zla. Međutim, nije baš u stvarnom životu lako uvek boriti se protiv zla.

Gledala sam neki film, a glavna junakinja je nekim čudom posle ozbiljne nesreće prestala da stari i onda je sa 107 godina zapravo i dalje imala samo 26. 

Gkedajući taj film, zapitala sam se da li bih ja zapravo volela da živim baš zauvek. Mislim, želela bih ja da živim što duže, nesumnjivo. :D

Ali kada ipak razmislim, ne izgleda mi privlačno da pratim generacije i iznova se i iznova upoznajem i 'gradim' život. Mislim, ko bi još poželeo da proživljava iste probleme i nelagode iznova u iznova? 

Naravno, uvek ima i lepih događaja, neosporivo, i bilo bi zanimljivo u početku, ali zar ne mislite da bi posle nekog vremena postalo naporno i možda dosadno? :-)

Okej, ovaj post malo gubi smisao. :D

Međutim, poenta jeste da možemo da želimo večan život ili ne, ali ga (još, haha) ne možemo imati.

Dakle, imamo to što nam je dato: jedan i ograničen život. I treba da se trudimo da taj jedan koji imamo provedemo na najlepši mogući način, čineći najrazličitije stvari, i naravno one koje nas ispunjavaju i čine srećnim, ne obazirući se na nebitno, već vodeći računa prvenstveno o sebi, ali i o osobama do kojih nam je stalo i kojima je stalo do nas. :D


Da li biste vi voleli da živite večno?

Ariana Grande - Dangerous Woman

Calvin Harris & Rihanna - This Is What You Came For

Shawn Mendens - Stitches

Laura Marano - Boombox

Jennigfer Lopez - Ain't Your Mama

Meghan Trainor - No

Koje su vaše omiljene pesme ovih dana?

Jel ste štiklirali neku stavku sa TO DO liste za ovo leto? 

Jao, ljudi moji. 

Nisam vam pisala dva dana, a osećam se kao da to nisam radila bar jedan mesec.

Bilo kako bilo, u Somboru sam, kod sestre, pa nemam toliko vremena za pisanje, ali ne brinite, naći ću neko rešenje dok se ne vratim u Beograd.

Pa, rekla sam vam da ću da vas voditi svuda sa mnom ovog leta. Jedna od stavki na mojoj TO DO listi za ovo leto jeste svakako otići sa drugarucama u bioskop.
Trebalo je zaista mnogo vremena da se odlučimo za film, ali smo na kraju odabrale jedan ljubavnog žanra, iako nam to na početku nije bilo ni na pameti.
Film se zove Me Before You, a preved je kao Dok nisam tebe srela. Dakle, ljubavog je žanra, ali nema klasičnu priču. Jeste tužan, ali ne i patetičan.
Ja sam, iskrena da budem, uživala. A to nešto govori, s obzirom da nisam baš veliki ljubitelj ljubavnih filmova.
Od mene imate preporuku, pogledajte film, nećete se razočarati. :)
Inače, neću vam otkriti kakvu simboliku imaji ove crnožute čarape, saznajte sami. ;)
I još nešto, nisam mogla baš za vreme filma da fotogtafišem, pa sam sve slike iz ovog posta vezane za film preuzela sa interneta. :)





Još jednom, film je predivan i nečete se razočarati i baciti novac.

Film je rađen po knjizi, koju ja nisam čitala, ali drugarica jeste, i zadovoljna je. :)

Da li ste gledali ovaj film i kakvi su vam utisci?

Volite li bioskope?

Preporučite mi neki film, ako ste skoro išli u bioskop.

Super post. Hoćeš da se pratimo? /link/

Lepe fotografije. Zapratite moj blog. /link/

So in love with your blog. If uou want to follow each other, comment my new post. /link/

Slažem se sa tobom. NOVA SAM, SVI NA MOJ BLOG /link/

Moj odgovor na svaki ovakav komentar bio bi negativan. Ne, neću da te zapratim samo zato što ćeš i ti mene. Neću da se folujemo međusobno, a da ne čitamo jedna drugoj postove. Neću ti se učlaniti u blog samo zato što je nov i ti želiš na početku mnogo članova.

Kada sam otvorila svoj blog i napisala prvi post, nisam baš bila potpuni početnik. Dobro, što se pisamja pred publikom tiče, itekako jesam. Ali ako govorimo o nekim nepisanim pravilima u blog svetu, bila sam donekle upoznata i pripremljena. Mesecima sam čitala druge blogove, pratila njihove teksove i komentare. Bilo je toliko toga različitog, ali mislim da sam uspela da razgraničim šta je ono što želim na svom blogu, a šta ne.

Na prvom postu imam par komentara. Oni su tako iskreni, opširni, i prosto se vidi podrška u njima.

A onda, na svom drugom postu, medju iskrenim komentarima, našao se i poneki sličan onim koje sam navela na početku posta. Tada sam bila sigurna da sam definitivno uplovila u blog svet.

Inače, komentar sam obrisala, ne zato što me nerviraju površni ljudi, već zato što je meni moj blog bitan, i ne želim da stičem veliki broj komentara uz lažne čitaoce koji ostavljaju neiskrene poruke.

Mi smo pisci. Možda ne objavljujemo knjige, bar ne još, ali svakako pišemo. Volimo to što radimo. Prija nam kada dobijemo iskrene komentare i podršku, pogotovo od ljudi koje ne poznajemo. Ali nikako nam ne prija kada naiđemo na komentare od dve do tri reči, iz kojih vidimo da post nije ni pročitan, a važno da je ostavljen link bloga. Toliko uloženog truda u post, i na kraju ovakvo nepoštovanje? Stvarno nekad mogu da obeshrabre.

Medjutim, ja znam da imam vas koji uvek čitate moje postove, i ostavljate iskrene komentare. Ne možete zamisliti koliko me obraduje svaki novi član, a posebno novi iskreni komentar. Bio on pun pozitivne ili pak negativne kritike, ja znam da je iskren i s dobronamernošću napisan. Hvala vam na tome, puno mi znači! ♡

Šta vi mislite o neiskrenim komentarima vaših 'čitalaca' ili slučajnim posetiocima bloga?

Većina nas živi sa jednim rođenim bratom ili sestrom, ili pak sa više njih. Normalno je da se često prepiremo oko sitnica, ali priznaćete da oni, bili mlađi ili stariji, upotpunjavaju naš život i ulepšaju svaki dan.

No, ja vam danas predstavljam neke od prednosti i mana koje mlađi brat nosi sa sobom. Uživajte! :D

Ja imam jednog rođenog brata, koji je mlađi od mene tri godine. Dakle, ima 12, i zove se Luka.

Jedna od velikih prednosti jeste što mi nikada nije dosadno. Kada sam neraspoložena, kada propadnu planovi sa društvom, ili jednostavno kada želim da se sa nekim prošetam, izađem napolje, vozim rolere... brat je tu. Generalno Luke što se tiče, nekada je zaista teško izvući ga iz kuće. Međutim, kada mu predložim da radimo nešto što on voli, nikada mu nije problem da izdvoji vreme. :D

  Eh, sad te svađe i rasprave ... nikada nisu ozbiljne. Uglavnom se prepiremo oko sitnica, na primer pranja sudova, daljinskog upravljača, njegove tvrdoglavosti... Sećam se da smo se mnogo raspravljali i 'otimali' oko kompjutera kada smo bili mlađi. Sva sreća pa sada svako ima svoj, haha. :D

Jeste da je dečak, ali Luka stvarno ume da sluša, a ponekad da i koji pametan savet. :)

Nekada mi stvarno nije do pričanja sa mamom ili drugaricama. Ili prosto nekada se on nađe prvi pored mene. Sasluša me i da svoj savet, a ja sam zahvalna, koliko god njegov savet besmislen bio. Cenim brigu. ♥

Ono što mnogo volim kod Luke jeste to što smo mnogo različiti, a uvek nam se nađe neka tema za razgovor.

 Volim i to što me povremeno uvodi u svoj svet, pričajući o svojim interesovanjima i onome što njega zanima. Dopada mi se što želi da deli sa mnom ono do čega je njemu stalo.

Iako nije toliko dobar u slušanju mog brbljanja o knjigama ili nekim stvarima koje čine moj svet, ipak ume da se zainteresuje. Recimo, kada je blog u pitanju, on se prvi učlanio, dok još nisam imala objavljenih postova. Od početka me je podržavao, i čak hvalio moje fotografije. 

Bukvalno je sa mnom pravio blog i učestvovao u kreiranju, jer mi je stalo do njegovog iskrenog mišljenja i kad god uvedem neku novinu, prvo njega obavestim.

Prvi sazna za svakog novog člana, i za sve lepe komentare, raduje se sa mnom.

 

 Koliko god 'drven' bio, ja znam da me voli i brine o meni, kao i da mu značim, kao što i ja njega mnogo volim i ne bih mogla da zamislim svoj život bez rođenopg brata. ♥

Imate li vi rođene braće ili sestara?

Šta je ono što volite ili ne volite kod njih?

 

Leto je. Vreme odmora, uživanja, putovanja, druženja, isprobavanja novih stvari... Medjutim, leti smo opušteni, ne mislimo na školu, uživamo u slobodnom vremenu. Ali, nekada ta naša sloboda rezultuje ogromnom lenjošću, neorganizovanošću i nestizanju obavljanja svega što smo planirali za taj dan.

Stoga, prikazaću vam jedan moj prosrčni letnji dan, proveden u Beogradu. Uživajte!

Buđenje

Nisam klasičan tinejdžer i ne volim da spavam do podneva. Budim se svako jutro u pola devet, jer mi tako odgovara. Volim da izadjem na terasu, dok je još hladovina i da uživam u blagom vetriću koji hladi moje ruke i noge, još tople od spavanja. 

Onda slede vežbe, pa brzo presvlačenje i nameštanje kreveta.

Doručak

Volim da doručkujem u dvorištu, prijatnije je nego u zagušljivoj dnevnoj sobi pred TV - om. Inače, leto je, toplo je, volim da za doručak pojedem nešto lagano i osvežavajuće.

Ostatak prepodneva

Hmm, vruće je napolju, nigde mi se ne ide po ovakvoj sparini. Hladna cedevita ili limunada i činija voća ili parče lubenice, odlično pristaju uz neku super knjigu, a oni zajedno čine moje letnje prepodne.

Ručak

Ručam oko tri sata, i najviše volim kada mama spremi neko povrće ili ribu, jer je to ono što mi u letnjem periodu najviše prija. A posle ručka, moje dvorište me čeka, a ja mu rado idem u susret, sa nekom poslasticom u ruci, uglavnom nekim osvežavajućim sladoledom od jagode ili šumskog voća.

Popodnevni sati

Posle ručka sledi odmaranje, u pravom smislu te reči. Slušanje muzike, igranje uz nju, čitanje knjige, crtanje, pisanje, fotografisanje... samo su neki od načina na koje ja provedem popodnevne sate. 

Veče

Lagano pripremanje za izlazak. Može to biti odlazak u grad sa društvom, vožnja rolera sa bratom ili šetnja do obližnjeg tržnoh centra sa mamom. Bitno je da je uveče najprijatnije, nije sparno i zagušljivo, a mrak kasno pada. 

Noć

Lagana večera, nekad i bez nje. Tuširanje, oblačenje omiljenog šortsa i majice za spavanje i odlazak u svoju sobu. Knjiga, telefon, sveska, olovka... Malo razonode pred spavanje, a onda, čak pre jedan, a često i pre pola jedan, tonem u san i nerviram se što širom otvoreni prozor ne pomaže u ukljanjanju vrućine. :)

Ipak, ja mislim da je sve u organizaciji i volji. :D

Kada vi ležete, a kada ustajete tokom letnjeg raspusta?

Kako vama protekne dan na letnjem raspustu?

Zar je već gotovo? Prva godina srednje škole je završena? Trajala je tako dugo, a opet je nekako proletela u sekundi. Učenja, druženja, upoznavanja, ispitivanja, nerviranja, blamiranja... sve sam proživela u proteklih devet meseci. Kad se setim prvog dana... nepoznate učuionice, lica, klupe, profesori... blaga jeza se širila telom, ali je bilo i prijatno. Sva ta neizvesnost, sva ta otkrivanja i upoznavanja koja su mi pokazivali i polako razotkrivali čari mesta i društva koje treba da mi zameni osnovnu školu, koje treba da mi bude dom naredne duge četir godine...

Jedna je već prošla. Sklopila sam divna prijateljstva. Mnogo bolja nego u osnovnoj. Ne, da me neko pita, ne bih se vratila u osnovnu školu. Ne kažem da je tamo bilo užasno, samo nije bilo mnogo prijatelja. Ovde ih polako stičem.

Mnogo toga se izdešavalo. Bukvalno sam do poslednje nedelje učila. Ah, to učenje... Čak i ono će mi, malo, nedostajati na raspustu. 

Zatim blamiranja, kojih je stvarno bilo mnogo. A uz sve to i gromoglasno smejanje sa društvom, na putu do škole,  na odmorima, časovima, u obližnjoj prodavnici, na autobuskoj stanici... 

Bilo je i neviranja oko ocena. Nepravde na testovima, iščekivanje ocene, usmena odgovaranja, iznenadni kontrolni, manjak vremena za vannastavne aktivnosti...

Ali sve se to razrešilo i odlično prošlo, a to najbolje dokazuje činjenica da mi je prosek 5.00.

Pretposlednje nedelje, bila je i ekskurzija. Istina, išlo nas je šestoro iz odeljenja, ali smo se toliko dobro proveli, da mogu reći da mi je ovo najbolja ekskurzija dosad.

(nešto više o mojoj ekskurziji OVDE)

Sve u svemu, sada je počeo moj letnji raspust, koji će mi veoma prijati, bar što se odmora tiče. Imam puno planova za ovo leto, iako ne idem na more. Uglavnom ću sve deliti sa vama i voditi vas u svoje avanturice, kroz naredne postove i slike. Da, ne planiram ni u jednom trenutku da ispustim telefon, bar ne onda kada se ukažu divne prilike za stvaranje fotografija i uspomena.

Uživajmo u letu i iskoristimo ga maksimalno! ♥

Kako ste vi prošli ovu školsku godinu, proseka što se tiče?

Kakvi su vam planovi za ovo leto?

Zdravo, kako ste? Ja sam dobro, uživam u pljuskovima koji se javljaju u večernjim satima i nerviram što od grmljavine ne mogu koristiti kompjuter. Okej, ne nerviram se baš toliko, imam ja šta drugo da radim i gde da pišem. :D

U svakom slučaju, znam da ovih dana osmaci popunjavaju svoje liste želja za upis u srednje škole, pa sam odlučila da vas malo posavetujem i sa vama podelim svoje utiske povodom popunjavanje iste.

Ovako, znam da ima dosta vas koji ste neodlučni i šizite na pomisao da morate da odaberete jednu školu, a kamoli više njih.

Obavezno napišite bar pet škola, koliko god očigledno bilo da imate sasvim dovoljan broj poena da upišete željenu. Nikada ne znate šta se sve može dogoditi ili iskomlikovati u poslednjem trenutku, tako da dobro razmislite za šta se opredeljujete.

Ono što je bitno da znate jeste da je odabir srednje škole vaš i samo vaš isbor. Niko ne bi trebalo da se meša u to i staje na put vašoj odluci, ali prihvatite, ili par čujte, dobronamerne savete. Ako ste 100 % sigurni šta volite i čime se želite baviti, onda za vas nema zime. Samo malo istražite koja škola obuhvata vašu oblast i to je to.

E sad mi, neopredeljeni. Bitno je da dobro razmislite šta je ono što vam privlači pažnju, čime se bavite, ili biste voleli. Upamtite, nije velika greška upisati 'pogrešnu' školu. Kasnije sledi fakultet i šansa da se ta greška ispravi. Ali svakako je bolje odmah upisati odgovarajuće, nego se naredne četiri godine mučiti nečim što nas uopšte ne interesuje i ne raduje.

Ako posle dugog razmišljanja vi i dalje nemate pojma šta biste sa svojim životom (moj primer), opredelite se za gimnaziju. Ona će vam pružiti opšte znanje, doduše mnogo dublje i detaljnije nego osnovna škola (pričam iz izkustva), pa imate priliku da za čak četiri godine ponovo se nađete na raskrsnici daljeg školovanja. To je sasvim dovoljno vremena da pronađete svoje istomišljenike, zabavite se, otkrijete šta vam leži, a šta ne, i što je najvažnije, pronađete sebe u nekoj oblasti i odlučite šta je to čime biste želeli da se bavite u životu.

 No, upamtite: posle gimnazije obavezno morate upisati fakultet, jer sa završenom gimnazijom nemate nikakvu struku, pa su šanse da se negde zaposlite minimalne.

Moja priča: Zaluđenik za knjige. Odličan đak. Igram folklor i to je ono što volim, pored pisanja. Šta upisati? - Gimnaziju.

Koju? U Beogradu ima puno gimazija, kako odabrati pravu?

Ovako, ja sam učila španski jezik u osnovnoj školi, a taj se uči u samo u  tri gimanizije, od čega u jednoj je u ponudi samo opšti smer, što ja ne bih. 

Dakle, moj izbor se suzio na dve. Za jednu je trebalo desetak poena više, međutim ja, sa svojih 95, imala sam dovolljno za obe.

Dugo sam razmišljala, raspitivala se, menjala odluku... Na kraju sam shvatila da je gimnazija gimnazija i da se u svakoj uči. Upisala sam onu za koju  je trebalo manje poena, misleći '' ajde, možda bude malo lakše, jer ne treba da se premorim pre fakulteta''. Uostalom, moja najbolja drugarica je takođe upisala istu, u istom smo odeljenju i sedimo zajedno u klupi. :D

I kao šlag na torti, moj nastavnik iz osnovne radi i u ovoj školi, i predaje mi i ovde, tako da nisam skroz zaplovila u nepoznate vode.

Naravno, društveni sam smer, s obzirom da mi više idu jezici.

 Inače, malo sam se prevarila oko mišljenja da ću  možda moći manje da učim, ali ja nekih dana imam da učim bukvalno toliko da ne izlazim iz kuće, koliko kog dobro isplanirala i organizovala taj dan.

Da ne dužim ja mnogo, svoje sam uglavnom rekla. Ali da zaključim: izbor srednje škole je vaš i nemojte se obazirati na tuđe želje, već isključivo samo na svoje. Dobro razmislite o svom odabiru, a onda mirne i hladne glave ispunite tu listu. Ako niste igurni šta je to vaš fah, onda upišite gimnaziju, ali budite sigurni da ćete morati mnogo da učite i trudite, koja god da je u pitanju. Inače, ko je malo lenj pri učenju, ili ko ne voli mnogo vremena da se posveti školi, moj iskren savet je da beži i svoju sreću traži što dalje od gimnazije. :D

Koju srednju školu biste voleli da upišete?

Volite li da učite i kakav ste đak?

Pozdrav svima! Kako ste? Nadam se da vam je raspoloženje na nivou i da se vi, osmaci, ne nervirate zbog prijemnog. Čula sam da je matematika bila preteška, ali šta je - tu je. Prijemni ispit je sada iza vas i opustite se, jer je konačno, letnji raspust počeo i vama. :D

Mene što se tiče, idem još tri dana, odnosno u sredu završavam, mada ocene su uglavnom zalključene, pa se ja već osećam kao da sam na raspustu. :D

Danas sam htela da vam malo pišem po svojoj ekskurziji. Trajala je dva dana, 14. i 15. juna. Išli smo na Zlatibor, Taru, u Topolu, na Mećavnik...

Inače, iz cele generacije, od nas 240 prvaka, zamislite koliko je nas išlo? 28! Hahaha... Iz mog odeljenja nas šestoro. 

Ujutru sam se uzbuđeno probudila i užurbano obavila poslednje pripreme pred put. Onda me je tata kolima odbacio do škole, gde nas je čekao autobus.

Naša prva stanica je bila Topola i Oplenac. Mogu vam reći da je Topola divno mirno mestašce i mnogo mi se svidelo to što smo posle razgledanja predviđenog, imali oko sat i po vremena da se odvojimo od profesora i sami prošetamo ulicama ovog prelepog mesta.

Sledeća stanica - Sirogojno i njegov muzej na otvorenom. To su zapravo kolibe, odnosno modeli kuća kako su ranije izgledale. Muzej je na otvorenom, zato što ima mnogo kuća, koje su povezane kamenim putićima. Naravno, mogli smo slobodno ulaziti u njih i razgledati postavu. Dopada mi se što je sve realno namešteno iznutra i imala sam osećaj kao da neko tu stvarno živi, kao da sam nekome došla u goste.

Sledio je hotel na Tari, večera, diskoteka, (ne)spavanje...

Inače, u diskoteci je bilo hit! S obzirom da nas je bilo samo dvadeset osmoro, niko nije hteo prvi da kroči  na podijum i zanjiše kukovima. Tako da smo nas šestoro iz mog odeljenja otišli u salu pored i igrali stoni tenis i bilijar. Zamislite situaciju, mi sređene i našminkane, sa reketom ili štapom i lopticama u ruci.:D

Ali onda je ovima iz diskoteke bilo dosadno da sede, pa je svako otišao u svoju sobu. Međutim, bilo je još čitavih sat vremena pre završetka diskoteke. I šta smo mi uradili, nas šestoro? Otišli u praznu diskoteku, odvrnuli muziku na lap-topu koji nam je dala zaposlena, i igrali, skakali, pevali, glupirali se. Znači ceo podijum za nas i verujte mu da sam baš uživala, haha! :D

Drugi dan... rano ustajanje, opet užurbano pakovanje i u trku napuštanje hotela... 

Tod tana smo otišli na Mećavnik i posetili Drvengrad, usput Kremansko proročanstvo, a vozili smo se i Ćirom, čuvenim vozom koji ide Šarganskom osmicom.

Vi ne mođete ni zamisliti koliko je bilo divno voziti se vozićem, gledati nebo, planine, doline... Pogledi su savršeni i veličanstveni, i napravila sam mnogo fotografija, da ja više ne znam šta ću sa njima...

A Drvengrad... Male ulice, drvene kućice, sve je tako preslatko, a opet ozbiljno, kao da ste u nekom filmu! Prelepo!

  

U svakom sličaju, meni je bilo divno, kako sa društvom, tako i mesta i značajnosti koje smo obišli. 

Jedina zamrka je hrana na jednom mestu, ali Plazma i 7Days popravljaju stvar!! ;-)

Odlično sam se provela i imam mnogo divnih uspomena i fotografija od ova dva dana.  

Kući sam došla umorna  i neispavana, i sa bolovima u kičmi i vratu, jer su autobusi veoma neudobni za spavanje, tako da sam se obradovala svom jastuku. :D

P.S. Nadam se da vas nisam mnogo udavila ovolikim tekstom i slikama. Ako jesam, ne zamerite. :)

Da li ste vi ove školske godine išli na ekskurziju?

Podeliite neki interesantan događaj sa vaše ekskurzije sa mnom. :)

 

Bliži vam se maturski ispit, vama osmacima. Za manje od 24 časa, sedećete u klupama u zagušljivim salama, a ispred vas flašica ugrejale vode, koja olovka i hemijska, i najsmrtonosniji test u našim godinama, og koga zavisi čitav dalji tok našeg školovanja...

Ne, nije nimalo tako užasno i strašno. Ne brinite. :)

Sada sedim u autobusu i na ekskirziji sam, ali želim makar malo da vam odagnam sumnje i olakšam predstojeći praznik. Mislim ja na vas. ♡

U poslednje vreme obožavam da slikam nebo i oblake... :)

Dakle, maturski ispit jeste nešto što je bito i od velike važnosti, ali nije presudan. Naravno, više nego poželjno je uraditi ga što bolje, ali samo bez nervoze i brige.

Imam iskustva, pa znam šta pričam: VODA - što hladnija, u što većoj flašici. Ok, ne treba vam balon, ali će flašica srednje veličine biti sasvim dovoljna. Sredina juna je i kuvamo se na sve strane, a još radimo maturski ispit. Dakle, vodu odmah stavite u frižider, a sutra tako hladnu ponesite. 

Jedna čokoladica, da poboljša raspoloženje i koncentraciju. :D

Onda, spakujte nekoliko hemijskih (moja BFF uvek nosi 15, ni manje ni više, ali vama će tri biti dovoljne). Takođe vam trebaju obične olovke, bar dve, i gumica. Pišite čitko, jer ne želite da vam se oduzme koji bod jer komisija ne može da pročita neki odgovor. 

I da, sve pišite običnom olovkom, a dvadesetak minuta pred kraj, ili kada ste 100% sigurni, podebljajte hemijskom. 

Mali savet: Nemojte olovkom bušiti papir, već lagano pišite, da biste posle lakše prešli hemijskom, jer ona neće da piše lepo preko olovke.

I ono najvažnije: bez nerviranja i straha. Mala trema je dozvoljena, ali parališuća ne dolazi u obzir. Dan pre lezite ranije, ne biste li se lepo naspavali i napunili baterije. Učili ste, znate, spremali ste se. Pred vama su pitanja na koja znate odgovore, samo malo strpljenja i koncentracije. Spremni ste i ja verujem u vas. Osmeh na lice i samo htabro! Srećno! ♡

Šta mislite o sutrašnjem testu?

Javite mi sutra utiske i kako ste urdili, čekam vas kad se vratim sa ekskurzije. :)